Skip to main content
Devojke u narodnoj nošnji

VIDOVDANSKA NARODNA VEROVANJA: Devojke, uzviknite ove reči da bi vam sve krenulo u životu!

Foto: Srbija Danas
Zbog toga što se najvažniji događaj u srpskoj istoriji u minulih šest vekova - Kosovski boj - odigrao na Vidovdan, 15. juna 1389. godine (po starom kalendaru), prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja, pa se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.

Vid je smatran vrhovnim božanstvom - "Bogom nad bogovima" a svi drugi bogovi tek polubogovima. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

"To je onaj Bog, čija su proricanja najizvesnija" i u "njegovoj moći je obelodanjenje svih stvari", verovao je narod, potkrepljujući to i rečima Miloša Obilića u narodnoj pesmi "Kneževa večera", kada odgovara knezu Lazaru: "Sutra jeste lep Vidovdanak, Videćemo u Polju Kosovu ko je vera, ko li je nevera!"

Usled svevideće moći starog slovenskog božanstva Vida, Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica...

"DEMOKRATSKI": Kako je DS pogazila USTAV i deportovala Miloševića u Hag

U nekim krajevima Šumadije vidovčica, trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, brana je zorom, pre sunca, a u drugim krajevima - s večeri. Obično to rade devojke - udavače i potapaju je u vodu, pa se ujutru sva čeljad umiva radi očnoga vida - da ih preko godine ne bi bolele oči. U mnogim krajevima se, pak, pre svanuća ruke prodenu kroz travu radi zahvatanja vide-rose i umivanja očiju.

Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima starostavnim, ne radi u polju - da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu - da se grožđe ne sasuši i otpadne. Tog dana valja i okusiti zrelo voće. Veruje se i da na Vidovdan valja započeti ručne radove - pletenje i vezenje. Prethodno se poškropeći po očima vodom u kojoj je odležala trava vidovčica, mlađe žene i devojke uzvikuju:

"Vidi, Vido kako pletem", "Vidi, Vido kako vezem", "Vidovčice, po bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila".

Gazimestan spomenik
Foto: Profimedia

U Šumadiji i još nekim krajevima bio je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se "provetre radi moljaca". Iznošene su i tapije i obligacije da bi se razgledale i provetrile. U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem - da se vidi i izbroji.

Na Vidovdan je bilo, a ponegde ih još ima, i dosta gatanja devojačkih (cinici bi rekli i iluzija) radi brže i srećne udaje. Tako je u okolini Vlasenice bio običaj da devojke, ubravši vidove trave, naliju vode u lonac koji su kupile bez pogađanja, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju prebace preko lonca i pred spavanje prozbore: "Sveti Vide i vidova travo otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko - evo mu detelina od četiri krila neka k meni doleti, ako je gladan - evo mu soli i hleba neka se najede, ako je žedan - evo mu vode neka se napije, ako ne može preko vode preći - evo mu ćuprije (tkanice) neka pređe!"

NEK BAR NAUČE ŠTA NAM OTIMAJU! U ponoć pred Vidovdan sve reke teku KRVAVE!

U nekim krajevima devojke su (valjda i momci) tražile neku vidu-travu i stavljale je pred spavanje pod glavu da im se đuvegija "prikaže". "Kog momka koja uoči Vidova dne usni, za njega će i poći".

Na Vidovdan niko ne peva, i ne veseli se jer toga dana narod se priseća ratnika izginulih na Kosovu. Na Kosovu Polju, na mestu bitke, raste crveni, kosovki božur, koji ne može da raste ni na jednom drugom mestu.

 

Vremenska prognoza
Clear sky
30 Beograd