VUČIĆ ZA FAJNENŠEL TAJMS: Srbija je spremna da bude deo evropskog rešenja za migrantsku krizu!

- Evopske države moraju da se slože, da prihvate oko dva miliona tražilaca azila, i da ih na fer način ''raspodele'' - rekao je Vučić u intervju koji je dao tom listu tokom nedavne posete Londonu. 

- To nije ništa za Evropu, jer je ta cifra manje od pola procenta EU populacije. To za EU nije toliko velika stvar, a čak može i ekonomski da stvori dodatu vrednost - rekao je Vučić. 

Vučić je ukazao da bi EU trebalo više da pomogne da se unaprede uslovi u zemljama koje razdiru konflikti na Bliskom Istoku, i da ojača svoje granice, jer u suprotnom, Evropa rizikuje da bude preplavljena migrantima.

Migranti bi, naveo je, mogli da dolaze i iz krajeva koji nisu žarišta konflikta, a već se suočavamo s novim porastom njihovog broja kako stiže proleće.

- Svaki čovek na svetu ili ima ili sa nekim deli ''pametan'' telefon. Oni znaju da je život bolji u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Nemačkoj, nego što je u Maroku, Avganistanu, Siriji ili Iraku. Imaćete Subsaharske zemlje ovde vrlo uskoro, jer zašto bi neko patio u Sudanu... kad lako može da dođe do Pariza ili Londona - rekao je Vučić.

Vučić je primetio da bi kontinentalno rešenje moglo da bude moguće i ranije, da nije previše EU država i političara umesto toga odabralo ksenofobičnu reakciju. 

- Sada je možda i suviše kasno - rekao je Vučić u intervjuu koji je FT objavio danas u internet izdanju.

Vučić: Naš strateški cilj je da postanemo članica EU

List je konstatovao da se Srbija često suočava sa kritikama EU nakon što je primila u zvaničnu posetu predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina u 2014. godini, ali srpski premijer Vučić na to odgovara da je sasvim prirodno da pravoslavna zemlja i slovenski narod očuvaju tradicionalno dobre odnose sa Moskvom. 

On istovremeno podseća da je strateški cilj Srbije - članstvo u EU - već određen.

- Imamo jasnu politiku. Naš strateški cilj je da postanemo članica EU. To svuda govorim... čak i u Rusiji - rekao je Vučić. Na pitanje kako Moskva reaguje na taj stav, Vučić je odgovorio: - Oni ne kažu ništa. Ali, ne kažem ni da su slavili.

Uz opasku da je i imidž EU okrnjen kako zbog grčke dužničke krize, tako i zbog odugovlačenja da se nađe odgovor na pitanje migranata, Vučić je dodao i da vidi ironiju u tome da Srbija teži da postane deo EU, dok jedna od najvećih članica tog bloka, Velika Britanija, glasa o tome da ga napusti.

- Mnogi govore da EU možda više nije najbolje mesto na svetu, ali to jeste tip društva kakvom Srbija teži da pripada, te da je to jako važno za Srbiju. Nastavićemo tim putem - poručio je on.

Vučić: Tražim novi mandat kako bih kompletirao strukturne reforme i pregovora sa EU

Upitan da komentariše kritiku opozicije pred izbore u Srbiji, da je raspisivanje vanrednih izbora samo "ciničan potez Vučića u nameri da kapitalizuje svoju popularnost, iako Srpska napredna stranka koju vodi već ima većinu u parlamentu, te da je sputao opoziciju i medijske slobode", Vučić je to odbacio kao potpuno neosnovano.

Premijer je objasnio da traži novi mandat kako bi kompletirao strukturne reforme i pregovore o pristupanju EU do 2020. godine, a izbori će, dodao je, doprineti da Srbiji u fokusu budu reforrmski prioriteti, nakon debate o tome da li zemlja treba da bude bliža Zapadu i njihovim institucijama ili Rusiji, koja je ometala reforme.

- Hteo sam da presečem sve te priče i da kažem ''ok, sad je šansa da se napravi vlada koju građani Srbije žele da vide''. I ići ću sa svojim programom, a to je da se završi naš domaći zadatak kad je reč o pristupanju EU do 2020. godine. Kad mi završimo svoj posao, biće do EU članica da li će nas prihvatiti ili ne - rekao je Vučić.

Fajnenšel tajms je podsetio da su zemlje koje su među poslednjima pristupile EU najpre postale i članice NATO Alijanse, premijer je ponovio da Srbija namerava da očuva vojnu neutralnost.

Vučić je rekao da su sada prioriteti reforma javnog sektora i javnih preduzeća u Srbiji, zatim privlačenje investicija i podsticanje preduzetništva.

Fajnenšel tajms navodi da se Srbija i dalje bori da uspostavi modernu kompetitivnu ekonomiju, ali i priznaje da izgleda stabilnije nego susedne zemlje, poput Bosne i Hercegovine i Makedonije. Uz opis prilika u Srbiji, FT piše da je u 2015. zemlja imala rast od 0,8 odsto, koji je došao nakon negativnih stopa rasta prethodnih šest godina, a navodi i da je stopa nezaposlenosti smanjena sa 25 na 17 odsto.