ZA INVESTICIJE ODVOJENE 23 MILIJARDE: Najugroženije prigradske opštine
On je naglasio da su, kada je u pitanju infrastruktura, najugroženije prigradske opštine, mada postoje i delovi Vračara i Savskog venca koji nemaju kanalizaciju.
– Većina grada nema kanalizaciju i mi smo zato pre mesec dana na sednici usvojili strateški plan čiji je cilj da do 2025. godine nijedna kuća u Beogradu ne bude bez kanalizacije. Ne možemo govoriti da građani treba da žive u modernoj prestonici ako nemaju vodovod i kanalizaciju. U okviru tog plana, čija je vrednost 575 miliona evra, sledeće godine ćemo uraditi 73 kilometra vodovoda i 65 kilometara kanalizacije.
Takođe, biće urađeno i pet fabrika za prečišćavanje otpadnih voda jer mi danas, na našu sramotu, svu kanalizaciju ispuštamo u Savu i Dunav – rekao je Vesić.
Srbija ekonomski raste
On je naglasio da je politika Grada Beograda samo deo politike Vlade Republike Srbije koja vodi veoma agresivnu ekonomsku politiku.
– Srbija prvi put posle više od decenije počinje ekonomski da raste i da napreduje. Ekonomska snaga Srbije je važna zato što se ona pretvara u političku snagu. U medijima se pojavio naslov da se Srbija pominje kao zainteresovana da kupi luku Bar i to je deo tog ekonomskog širenja u regionu – rekao je Vesić i dodao da je Vlada Srbije u ovoj godini završila 98 kilometara auto-puteva, a za sledeću godinu planira 91 kilometar, što nije bilo godinama.
Prema njegovim rečima, to je zato što ova vlada govori delima, a ne rečima i kada nešto obeća, to i uradi.
– Pre neki dan je premijer Vučić promovisao projekat izgradnje brze pruge Beograd–Budimpešta, koja treba da bude gotova do 2018. godine. Sramota je da su naši vozovi 1884. godine od Beograda do Niša vozili za isto vreme kao i do pre nekoliko godina – rekao je Vesić i dodao da su juče u Novom Pazaru otvoreni škola, vrtić i dijagnostički centar i da se na taj način razvija multikulturno društvo.
Urađeno 105 kilometara puteva
Govoreći o izgradnji puteva, gradski menadžer je podsetio da je tokom godine urađeno 105 kilometara puteva, a sledeće godine grad će preuzeti 90 kilometara puteva koji su sada u nadležnosti republike.
– Postoje delovi grada sa nekategorisanim putevima u kojima ljudi još uvek idu makadamom, i mi to želimo da promenimo. Pored toga, tokom godine rekonstruisaćemo veliki broj ulica, a radimo planove za velike rekonstrukcije. Pored toga, radiće se rekonstrukcija Slavije i Bulevara oslobođenja do Autokomande, Ruzveltova, Kraljice Marije, 27. marta, tako da Beograd polako počinje infrastrukturno da se razvija i građani dobijaju uslove za život u 21. veku – rekao je Vesić.
On je naglasio da građani treba da znaju da novac za infrastrukturu dolazi od onih koji grade objekte, jer onaj ko gradi, taj i plaća doprinose za građevinsko zemljište koji ponovo idu na izgradnju infrastrukture. Zato je važno da u Beogradu bude na stotinu kranova, jer to znači da će biti više novca za infrastrukturu, rekao je Vesić.
Štedi se na nepotrebnim stvarima i ulaže u infrastrukturu
Gradski menadžer je pojasnio da je budžet ujedno restriktivan i razvojan, što znači da se štedi na nepotrebnim stvarima, a ulaže u infrastrukturu.
– Kada govorimo o restriktivnom budžetu, to znači da neće biti novih zaduživanja, jer mi već dve godine nismo uzeli nijedan dinar kredita. Zatekli smo 1,1 milijardu evra kredita, i to možemo da vratimo samo ako štedimo. Nema dodatnih troškova, preduzeća moraju da rade ono što je njihova osnovna namena, a istovremeno je razvojan jer smo izdvojili 23 milijarde dinara u infrastrukturu. To je domaćinsko poslovanje sa parama građana – istakao je Goran Vesić.