Skip to main content
Protest azilanata na Nauruu

OVO JE PAKAO ZA IMIGRANTE: Spavaju u farmerkama da ih teže siluju (VIDEO)

Foto: Youtube Printscreen
U anonimnim intervjuima, ljudi izbegli na Nauru govore o strahu i očaju koji osećaju nalazeći se u ovoj maloj ostrvskoj zemlji.

Nauru ima samo 10.000 stanovnika i po broju stanovnika je na trećem mestu najmanjih zemalja na svetu. Isto je i sa površinom, manji su samo Monako i Vatikan. Ostrvo se nalazi usred Tihog okeana i danas je tamošnja ekonomija na izdisaju. Tokom XX veka jedini veći prihod bila je eksploatacija fosfata od fosilizovanog ptičjeg izmeta, ali ga danas gotovo nema.

A od Kine - 130 miliona dolara

Sve do 1971. u UN je kao stalni član Saveta bezbednosti bio Tajvan (zvanično ime Republika Kina), jer je Narodna Republika Kina bila ideološki takmac Zapadu, a i uobličila se kasnije. Nauru je do tada priznavala samo ovo ostrvo, ali ne i Peking. Onda su 2002. uspostavili odnose sa Pekingom u zamenu za 130 miliona dolara, ali je zato Tajvan prekinuo odnose sa Jarenom (prestonica Naurua). Nešto kasnije su se vratili na staro i "pomirili" sa Tajpejom, ali su zato prekinuli sa Pekingom.

Kako bi popunili kasu, vlastodršći ove male zemlje bave se priznanjem država u zamenu za pare. Tako barem kaže nezvanična priča. Najradije (ujedno i jedine) koje bi da plate jesu zemlje koje imaju problem sa ustanovljenjem međunarodnog legitimiteta.

Za novac su priznali postojanje nepriznate Zapadne Sahare. Na isti način su postupili sa Abhazijom, koju pored njih priznaju samo Rusija, Nikaragva i Venecuela.

Za nas su zanimljivi jer su u aprilu 2008. godine priznali samostalnost Kosova i Metohije.

Prema izbleglicama - prezir

Od maja 2014. godine 400 ljudi je pokušalo da ilegalno započne život u Australiji. Uhvaćeni su i smešteni na Nauru, sa kojim Kanbera ima dogovor o privremenom smeštaju nelegalnih migranata. 

Protest azilanata na Nauruu
Nauru refugees Nauru refugees

Smešteni su u kampove u kojima jedva imaju osnovne potrepštine. Stanovnici Naurua su zatvoreni i odbojni prema njima, a šalju im i otvorene pokaze netrpeljivosti, što kod izbeglica izaziva očaj i depresiju. Neki od ilegalaca je leče pilulama dok čekaju konačnu odluku Australije.

Petogodišnja viza za boravak na Nauru će isteći, a ulazak u Australiju im po svoj prilici neće biti dozvoljen jer Kanbera više ne prima azilante koji dođu brodom. 

Skoro su održali protest zbog nehumanih uslova u kojima ih drže.

 

Imaš rak? Šta nas briga (imena su promenjena kako ih ne bi šikanirali na ostrvu)

Vlasti Naurua zabranjuju stranim novinarima da pričaju sa azilantima, pa su novinari iz Velike Britanije morali da se preruše ne bi li uspeli da prozbore koju sa izbeglima iz mnogih zemalja Azije, od Irana do Indonezije. 

Očaj i samo očaj

Bračni par iz Irana priča da svaki dan razmišljaju o samoubistvu jer stepen teskobe ne mogu da izdrže.

"(Žena i ja) Više ni ne pričamo, samo sedimo kao duhovi. Kada mi je otac govorio da ne idem u Australiju jer me neće niko poštovati i da su ljudska prava samo priča, nisam mu verovao.

Rekao sam mu da ne zna. Pogrešio sam.

Amine je pobegla iz Irana sa mužem, zato što je on bio protivan politici Teherana i jer nije šiit, kao većina. Zadobila je rak dojke. Preporuci lekara da je iz Brizbejna (u Australiji) ne šalju na Nauru jer su uslovi za život loši  je ignorisana. Siromašan smeštaj, loša higijena u njemu, nedostatak osnovnih uslova umnogome su razorili njen odnos sa mužem, pa se ona sada goni mišlju o samoubistvu. 

"Bez lekova mi je užasno. Ne znam šta ću sa sobom, ne mogu da podnesem ni najmanji bol", kaže Amine.

Spavaju u farmerkama da bi ih teže silovali

Ova devojka je izbegla iz Somalije, jedne od veoma siromašnih afričkih zemalja. Smeštena je u kamp u kome nema muškaraca koji bi ih štitili. Zato su seksualni napadi na njih veoma česti.

"U zamenu za cipele, komad odeće ili neku drugu potrepštinu radnici u centru i iz obezbeđenja traže protivuslugu. U seksu. Isto tako, kada idem do prodavnice, nijeredak slučaj kada me prolaznici povlače i pokušavaju da me zgrabe i siluju", rekla je Somalijka.

Njena sunarodnica Anisa kaže da spava u farmerkama kako napasnici noću ne bi mogli da je oskrnave. Za svakodnevnu torturu one krive i kompaniju "Vilson" iz Australije koja obezbeđuje centar u kome su.

"Litar vode nam naplaćuju 2 do 3 dolara, a ovde je 30 stepeni svaki dan. Socijalna nadoknada koju dobijamo je oko 12 dolara dnevno", govore one i o sramnim postupcima lokalnih trgovaca.

Evo i kako su prošli neki od azilanta nakon napada lokalnog stanovništva.

 

Vremenska prognoza
Clear sky
25 Beograd