Započeo posao sa 100 dinara u džepu i uspeo
Filip je u biznis ušao 2010, kao dvadesetogodišnjak "sa 100 dinara u džepu". U životnom dobu kada mnogi ne znaju ni šta će da studiraju, a kamoli da rade u životu, odlučio se da svoju sudbinu uzme u sopstvene ruke, uz malu pomoć države. Danas je vlasnik jedne sušare za voće, zakupac druge, a širi biznis i na proizvodnju džemova.
Za razliku od nekih drugih preduzetnika, Filip je u sopstveni posao zakoračio kada je Srbija više brinula o preduzetnicima-početnicima.
Konkurisao je kod Fonda za razvoj za start-up kredit i, sa odobrenih 12.000 evra za kupovinu mašine za sušenje šljiva, krenuo u nemirne vode biznisa.
Kako je sve počelo
Već u prvim mislima o sopstvenom biznisu Filip je bio načisto da neće ući u posao trgovca, među hiljade onih koji bi u Srbiji da na "trange-frange" zarade gomile novca bez mnogo truda. Čvrsto se odlučio za "pravu stvar" – proizvodnju, a prehrambena industrija mu se nekako činila najbližom, iako tu nije nastavljao ikakvu porodičnu tradiciju.
Majka sa bavila komercijalom u privatnoj firmi, a nešto više saveta mogao je da dobije od oca, čija se društvena firma bavila proizvodnjom sušara sličnih onoj koju je potom kupio.
"Kada sam došao kući i rekao da sam podigao toliki kredit da bih kupio mašinu, bili su u šoku. Ni drugi u mojoj okolini nisu 'bolje' reagovali i najčešće pitanje je bilo 'šta će ti to, ko još u Srbiji nešto proizvodi'. U prvoj godini rada je bilo trenutaka kada su gotovo bili u pravu", priseća se Radojičić početaka iz 2010. godine.
"Posebno je bila zanimljiva reakcija mladih ljudi iz moje okoline. Ovde svi veruju da će im neko dati posao, da je dobro raditi za državnu platu... nikog ne zanima da napravi i proda nešto svoje. Ali, duboko sam uveren da je u Srbiji sada veća šansa da sami sebi napravite posao, nego da vas zaposli neko drugi", kaže Radojičić.
Međutim, za takvo opšte uverenje Filip ne krivi mlađu generaciju jer, kaže, "kada ti svi govore 'nemoj, jesi li lud', posle nekog vremena se i ti upitaš da li si".
Sreća prati hrabre
Radojičič je ipak krenuo u posao, i to sa mišlju da u Srbiji ima mnogo mesta za napredak u proizvodnji, pogotovo hrane.
"Imamo dobre prirodne preduslove za gajenje voća, jeftinu radnu snagu, a svi bi da otvaraju trafike, apoteke, pekare, kockarnice... Čak i u proizvodnji hrane ljudi ne rade kako bi trebalo, i tu je ogromna šansa da uspe onaj koji želi da radi pravilno", kaže Filip.
Ta prva godina mlade firme Sanfrut svakako je bila najteža. Jer, Filip je dobio kredit na pet godina za mašinu ali nije imao novac da zakupi halu, kupi i dopremi sirovu šljivu, plati radnike...
"To je bilo vreme upoznavanja i sa poslom i sa preduzetništvom kao sistemom. Sreća da sam imao grejs period za kredit, jer iz početne proizvodnje svakako ne bih mogao da plaćam rate. Još veća sreća je da sam u drugoj godini naišao na konkurs jedne NVO preko koje je Evropska komisija davala novac za obrtna sredstva", kaže Filip.
Sa dodatnih 10.000 evra kredita u drugoj godini mogao je da počne da se ozbiljno bavi poslom, rizik je "postao podnošljiv" a sa prvim plodovima proizvodnje i okolina je postala "vedrija".
"Kad ljudi vide da ipak može da se počne, onda dolaze da se bolje informišu kako, gde, šta. Onda ti raste samopouzdanje", kaže Radojičić.
Radojičić ne spada u one "moderne" biznismene koji tvrde da mogu "sve da naprave ali je danas teško prodati".
Posla sve više
"Ja, naprotiv, mislim da je teško napraviti. Bar u mom poslu, sve što se napravi a kvalitetno je, lako se proda. Puna su nam usta izvoza u Rusiju kao nove šanse, a malo ko kaže da je ta šansa postojala i ranije, pa ništa nismo uradili. Napravite dobar proizvod sa standardnim nivoom kvaliteta i u dovoljnoj količini i kupac će sam doći do vas", tvrdi Filip.
On je svoju proizvodnju šljiva zasad dogurao do jednog šlepera (20 tona) u sezoni a, kaže, za početak samostalnog izvoza je potrebno bar tri puta toliko.
Kretanjem "sa ledine" Filip Radojičić je dospeo do toga da posle četiri godine rada ima svoju i još jednu sušaru u zakupu, i da se proizvodnja širi "u svim pravcima".
Naime, osim sušenja šljiva Sanfrut se proširio i na toplu preradu. Preuzeli su lokalnu firmu koja je imala potrebnu opremu i sada kreću u pravljenje džemova i pekmeza. U planu je i proizvodnja voćnih nadeva i hladno ceđenih sokova.
Od proizvodnje dve trećine ide u inostranstvo, doduše preko posrednika, prenosi portal gdeinvestirati.com.