Deset razloga zašto je Japan izgubio u Drugom svetskom ratu
Japan je u Drugi svetski rat ušao sa velikim optimizmom. Kina (tj. istočni delovi) je bila pod okupacijom već četiri godine, Koreja preko četiri desetleća, dok su Velika Britanija, Francuska i Australija bile zauzete ratom sa Nemačkom, kome su posvetile svoje ljude, resurse i pažnju.
Računajući da će izbaciti SAD iz Tihookeanskog područja, ali i da bi se osvetili za pretnju iz Vašingtona o mogućem embargu na naftu koju je Japan u ogromnom postotku uvozio iz Ameirke, poluge zahuktale imperijalne mašinerije ustremile su se ka istoku. Sedmog decembra ujutro, mornarica i avijacija Japana napali su Perl Harbur, pomorsku bazu na Havajima u nameri da obogalje američke snage.
Uništili su tri bojna broda, 120 aviona i 2.400 članova vojnog osoblja, a oštetili su 16 dodatnih plovila. Dva osnovna taktička cilja nisu ispunjena; naftne rezerve bile su pretočene u podzemna skloništa, dok su nosači aviona otplovili ranije na manevre, na sever.
Usledio je period poznat kao Sto dana Japana, ofanziva u kojoj su ratnici obučavani u duhu samurajskog kodeksa Bušida, potpune posvećenosti kolektivnom cilju putem pokornosti i samokontrole, zaposeli ogromna prostranstva od Indijskog okeana na zapadu do Australije na jugu i Guama na istoku.
Redom su padali Hong Kong, istočna Kina, Tajland, Burma, Malezija, Singapur, veliki delovi Indonezije i Papue Nove Gvineje, Nova Britanija, Filipini, dok su zauzeće Singapura i bombardovanje Darvina (grad na severu kontinentalne Australije) bili veliki udari na moral savezničkih zemalja.
Ipak, Amerikanci su Bitkom u Koralnom moru, a zatim i Bitkom za Midvej, uspeli da zaustave navalu Japana, a zatim, u sledeće tri godine i da dokrajče neprijatelja.
Pre nego što su Hirošimu i Nagasaki spržile atomske borbe, Japan je polagano padao. Uzroka ima više i posledice su ne samo gabarita zavađenih zemalja, nego i tehničkih stvari koje su, pokazalo se, značile mnogo.
1. JAPAN JE BIO PREMALI ZA AMERIKU
Sa 382.000 km2 nasuprot američkih 9.830.000, Japan je zauzimao 30 puta manju površinu od SAD. Od zemlje pruga i zvezdica bio je slabiji i brojem: dok je Amerika 1940. imala 132 miliona žitelja, Nipon je imao 73 miliona (105 ako se računaju okupirane teritorije).
2. EKONOMIJA I RESURSI
Japanski privredni proizvod bio je visok koliko 10 odsto američkog. Zemlja sa mnogo ostrva i planina, a malo plodnog tla, redovno je kuburila sa hranom koju je uvozila. U ratnim uslovima, nabavka ide teže, pogotovo ako zaratite sa državom koja prekida vaše komunikacije.
Japan je takođe bio u večitom manjku prirodnih bogatstava. Nafta, koja je s krajem 19. veka postala nasušan resurs, nije "rađala" na livadama Hokaida, Honšua, Kjušua i Šikakua, ali zato jeste u Teksasu. SAD su bile najveći izvoznik u Zemlju izlazećeg sunca. Pretnja embargom, posle koje je usledio rat, okrenula je Japan Indokini i ostrvlju južno od nje, ka naftonosnim oblastima, ali su utrošena ogromna sredstva radi sticanja pozicija koje je bilo lakše osvojiti nego braniti.
Nedostatak najbitnijih materijala lako se mogao osetiti posle svakog većeg okršaja sa protivnikom. Dok su SAD brodove i avione mogle da zamene novim bez prevelikih troškova, Japan je imao problem suštinske prirode - kako je vreme odmicalo, nije imao čime da izgradi nova plovila i letelice.
3. SLABA SARADNJA RODOVA VOJSKE
Među mornaricom i kopnenom vojskom vladala je jaka netrpeljivost, gotovo mržnja. Razmena informacija praktično nije postojala, a u uslovima Drugog svetskog rata to je bilo presudno.
Jedan primer: avioni smešteni na Papui Novoj Gvineji nisu mogli da dobiju rezervne delove i popravke iz Rabaula u Novoj Britaniji, gde je bio servisni centar za kopnene snage, već iz 2.400 km udaljene Manile.
4. POKORENI NARODI AZIJE
Pre i tokom isterivanja kolonijalnih snaga Velike Britanije i SAD iz Indokine, Filipina i arhipelaga pored, Japan je širio propagandu protiv "gospodara iz Londona i Vašingtona" i uspeo je da stekne naklonost tamošnjih naroda. Obećanje da će japanski vojnici doneti slobodu nije ispunjeno, jer je jednog okupatora zamenio drugi, pa je nepokora etnosa širom pokorenih područja bila otežavajuća okolnost koja je razvodnjavala krhke vojne resurse Carstva.
5. RASPORED INDUSTRIJE, PRE SVEGA VOJNE
Dok je jezgro američke proizvodne moći bilo daleko od Tihookeanske obale, time i od eventualnih avionskih napada, japanska industrija bila je na obali i blizu nje, budući da je površina zemlje bila manja, ali i zbog planinskog reljefa koji bi komunikaciju sa uvučenim pogonima učinio dužom.
6. AMERIČKA PODMORNIČKA AKTIVNOST
Rasutim hiljadama kilometara daleko od matice, japanskim trupama trebala je redovna pošiljka hrane, nafte, oružja i ostalih potrepština. Komunikacija u suprotnom smeru bila je još važnija - siromašan resursima, Japan je živeo od dopremanja minerala, gume, naftre i hrane iz okupiranih predela.
Starešine američke vojske su to znale, pa su posebnu pažnju posvetile ratu podmornicama, pre svega ciljajući transportne konvoje. Čak 55 odsto svih pošiljki vodom ka Japanu bilo je potopljeno dejstvom podvodnog roda američke mornarice.
Do kraja rata, Japan nije razvio strategiju protiv američkih podmornica, niti sopstvenu podmorničku inicijativu.
7. RADAR
Za narod koji je ekonomski i tehnološki više od vek u svetskom vrhu, može vas iznenaditi slabost Japana na polju radarske tehnike. Iako su već od srede tridesetih godina istraživali radio-talasnu detekciju, Japanci su zbog usredsređenosti na sredstva brze ofanzive zanemarili važan uređaj kao što je radar.
Vojska je ovim napravama bila opremljena tek krajem 1942. godine, ali i posle tog trena radar nije često korišćen. Nije shvatan njegov značaj, plašili su se odavanja svojih pozicija, a pred kraj rata bilo je kasno da se iskoriste prednosti ove naprave.
8. NEOKLOPLJENI NOSAČI AVIONA
Japan je potcenio SAD, a precenio svoje snage. To se jasno videlo na primeru nosača aviona. Japan nije smatrao za shodno, mada nije ni imao materijala za rasipanje, da sve nosače napravi oklopljenim, već su dobar deo istih bili laki (neoklopljeni) i eskortni (dvaput manji dužinom, triput deplasmanom) - brzi i jeftini za pravljenje.
[[{"fid":"248918","view_mode":"default","fields":{"format":"default","field_file_image_alt_text[und][0][value]":"Američki nosač aviona \"Enterprajz\" iz Drugog svetskog rata","field_file_image_title_text[und][0][value]":"Foto: Profimedia","field_source_type[und]":"2","field_predefine_image_source[und]":"_none","field_izvor[und][0][value]":"\"Enterprajz\" pogođen kamikazama Foto: Profimedia"},"type":"media","attributes":{"alt":"Američki nosač aviona \\\"Enterprajz" iz Drugog svetskog rata","title":"Foto: Profimedia","class":"media-element file-default"},"link_text":null}]]
Zato su Japanci skupo plaćali stradanje i jednog od nosača, dok su američki oklopljeni nosači mogli da prežive i teška oštećenja. Primera radi, američki nosač "Enterprajz" izdržao je višestruka oštećenja, pogotovo u borbama oko Solomonskih ostrva, ali je svaki put preživeo. Otuda i nadimak, Sivi duh.
9. RAZBIJEN ŠIFRARNIK
Prvi šifrarnik Japanci su nabavili od Nemaca i koristili su ga od 1931. do 1936, kada su ga Amerikanci "razbili", što Japanci ubrzo shvatili. Novi uređaj za enkripciju podataka, "97-šiki obun injiki" (oznaku 97 duguje 1937. godini, tj. 2597. po starom japanskom kalendaru), koji su Amerikanci zvali Ljubičasti, korišćen je u Drugom svetskom ratu.
Prvounajmljeni da dokuči metod enkripcije bio je Vilijam Fridman, 1939, koji je završio u ludnici, ali je uspeo da provali dovoljno veliki deo metoda da bi nastavljači uspeli u zadatku. Frensis Rejven je bio čovek koji je shvatio šifru u porukama, jer je primetio da se sistem ponavlja deset dana u mesecu, pre nego što se pređe na drugi.
Da Japanci ne bi shvatili da je i ova mašina "provaljena", Amerikanci su se trudili da neke informacije ne iskoriste. Tako su, navodno, u protivobaveštajnim i vojnim strukturama SAD znali da Japanci spremaju napad na Perl Harbur, ali nisu hteli da ga spreče kako Japanci ne bi promenili šifru, jer je za razbijanje ove trebalo preko dve godine. Ali su zato odvukli sve nosače van baze odjednom (što se nikad ranije nije desilo), a i naftu su presuli u podzemne rezervoare.
10. KONCEPCIJA KOPNENE VOJSKE
Da se posvetimo i borcima na tlu u jednom segmentu. Uzdajući se u brzinu napada, u vrhu Japana zanemarili su mnogo toga, pa i kopnenu vojsku. Pažnja artiljeriji i oklopu nije bila posvećena, već ljudstvu.
Iz tih razloga, japanski juriši pešadijom iznova i iznova bili su sasečeni. Sa druge strane, iste te snage nisu imale čime da zaustave, sem velikim fanatizmom i prilagođavanjem terenu, američku invaziju na ostrva na kojima su bili stacionirani caru odani borci.