Zašto kažeš igra, a misliš na TV?
Dvadeset odsto dece vikendom ispred TV-a provodi pet časova
Udruženje vaspitača objavilo je rezultate istraživanja o uticaju medija, igara i igračaka na decu u kome je anketirano 1.008 roditelja u petnaest predškolskih ustanova. Rezultati su pokazali da dvadeset odsto dece vikendom gleda televiziju od pet do šest časova dnevno.
Dok stručnjaci preporučuju da se gledanje televizije svede na dva časa dnevno, sve češće viđamo hipnotisanu decu ispred malih aparata. Posebno se ističe potreba da se određeni televizijski sadržaji gledaju samo u prisustvu roditelja kako bi na adekvatan način bili objašnjeni i predstavljeni detetu. Stručnjaci upozoravaju da su posledice, ukoliko je dete izolovano od svojih vršnjaka i vezano za TV, dalekosežne. Najpre stradaju socijalne veštine, ali i kreativnost, logičko mišljenje i komunikativne sposobnosti što se kasnije odražava na uspeh u školi i druženju. Zato je potrebno usmeriti dete drugoj deci i neprevaziđenim, dobrim, starim igračkama. Međutim, i tu postoji previše nedoumica. Igračke su nezaobilazni deo svakog detinjstva i nepresušni izvor dečije radosti, ali kako se odlučiti za pravu u moru ponuđenih i sprečiti negativne uticaje?
Zabavno i poučno
Igračke su od izuzetnog značaja za razvoj motorike, govora, razvoj procesa slušanja, podsticanje kreativnosti, razvoj logičkog zaključivanja.
Za razvoj motorike su posebno korisne sve igračke koje sadrže sitne delove i sklapaju se, dok su za razvoj logičkog mišljenja dobre one igračke koje podrazumevaju razvrstavanje delova po određenom, unapred zadatom kriterijumu.
Na prvom mestu treba istaći činjenicu da sredstva namenjena dečjoj zabavi moraju da na odgovarajući način zadovolje još jedan bitan aspekt - treba da ponude nova saznanja detetu. U tom smislu, izuzetno je mudro birati igračke koje podstiču razvoj inteligencije, motoričkih, kreativnih, verbalnih i drugih sposobnosti. Proizvođači uglavnom na kutijama naznačavaju uzrast grupe kojoj je igračka namenjena i to iz dva razloga - prvi je izbegavanje mogućih neželjenih situacija (na primer davljenje sitnim delovima koje igračka sadrži), a drugi je korišćenje igračke na adekvatan način. Na osnovu istraživanja dolazi se do zaključka u kom uzrastu će detetu biti jasno kako igračka funkcioniše i šta sve tačno može da radi sa njom, pa se u skladu sa tim određuje starosna grupa kojoj je namenjena.
Da li postoji podela na muške i ženske igračke?
Pogledajte i: Najbizarnije igračke za decu (VIDEO/FOTO)
Problem koji brine mnoge roditelje uzrokovan je takozvanom podelom na muške i ženske igračke. Naime, tradicionalna, patrijarhalna shvatanja vide ženu prvenstveno u ulozi majke i domaćice, pa su standardne igračke za devojčice lutke, replike kuhinjskih sudova, mini usisivači, šporeti i slično. Dominacija roze boje evidentna je u svim prodavnicama igračaka (i odeće), ali kako je reč o stanju koje je uzrokovano zahtevima tržišta, ne možemo posebno da krivimo proizvođače.
Neki roditelji odbijaju da svojim kćerkama kupuju igračke ovakve vrste, smatrajući da im šalju pogrešnu poruku, a posebno su revoltirane činjenicom da su takozvane ''igračke za dečake'' značajno inventivnije i korisnije za dete. Dok su devojčice uglavnom fokusirane na ulogu majke i domaćice i igru sa lutkom i roze šerpicama, dečaci su doktori, policajci, vatrogasci... Situaciju dodatno komplikuje i činjenica da se dečacima mnogo češće nude igračke koje povoljno utiču na razvoj inteligencije - kocke, slagalice, razne igračke osmišljene tako da dete mora da upotrebi maštu i ''ukluči vijuge'' kako bi došlo de rešenja.
Stručnjaci, međutim, ističu da su deci interesantne ovakve vrste igračaka, jer podrazumevaju identifikaciju sa odraslima, odnosno imitiranje odraslih. U tom smislu, devojčice se, s obzirom na pol, pre odlučuju na imitaciju majke, dok su dečacima primamljiviji doktori, policajci i slično. Upravo iz ovog razloga, psiholozi savetuju roditeljima da ne brane deci ovakav način igre, ali da im uvek ponude alternativu i pokušaju da ih navedu da se zabavljaju igračkama koje povoljno utiču na razvoj.
Da li je ispravno dozvoliti pištolje i puške?
Kamen spoticanja kada je reč o igračkama je i pitanje da li je ispravno dozvoliti igru pištoljima, puškama i sličnim igračkama za koje postoje tvrdnje da podstiču agresiju.
Stručnjaci ističu da je agresivnost faza koja je normalna u razvoju deteta i navode da je dobro da je deca ispolje kroz igru, odnosno da je to jedan od pozitivnih načina kanalisanja agresije. Posebno je važno ukazati na činjenicu da ukoliko dete razbija i rastura igračke, to ne mora biti znak agresije. Naprotiv, često je reč o prirodnoj radoznalosti koja čini da dete želi da ustanovi na koje sve načine može da se igra sa igračkom, šta se u njoj nalazi, kako je napravljena i slično.