Zbog metle smo četvrti na svetu
"Metle su naš najkonkurentniji proizvod. Češku prepoznaju po maku, Poljake po voću, pre svega jabukama, a anas po sirku metlašu i metlama", kaže agroekonomista Milan Prostran.
Najveći izvoznici
"Ram", "Metlara trusina", "Popovica ex-im", "Gasparovsky", "Pavljini", "Durciansky".
U svetskoj produkciji metli ispred nas su samo Kina, Šri Lanka i Meksiko. Prema podacima "Cube RMS", u poslednje dve godine izvezli smo oko deset miliona metli u svet. Deset puta manje smo u istom periodu izvezli krompira.
"Ovo je niskoprofitna proizvodnja, ali je sigurna jer je pokušaj sa veštačkim amterijalima propao", kaže Ivan Đurčijanski, vlasnik fabrike metli.
Za izvoz jedne metle od 900 grama dobije se os 1,28 do 1,35 evra. Ono što izdvaja metlu napravljenu od sirka i čini je atraktivnom, pre svega za evropske kupce, jeste činjenica da je biorazgradiva, odnosno da se smatra ekološkim proizvodom. Drvena drška i sirkova metlica mogu da posluže kao biomasa, dok žica i plastična vrpca mogu da se recikliraju.
U Baču i uopšte u Vojvodini postoji i koncentracija znanja i iskustva, bez kojih nema proizvodnje. Krenuli su u ovaj posao, ako zanatska radnja, pre 20 godina, podseća "Blic". Danas proizvode preko 50.000 komada mesečno. U toj industriji radi oko 400 radnika, oko 2.500 sezonaca i preko 700 poljoprivrednika.
Gde izvozimo metle
Najviše izvozimo u Italiju, zatim slede Nemačka, Hrvatska, Mađarska, Austrija, Švajcarska.
Proizvodnja metli najviše je koncentrisana tamo gde se proizuvodi najviše biljke sirak metlaš - u Selenči, Bačkom Petrovcu i Kanjiži. Sirak se gaji na površini od oko 2.000 hektara, a za sada nemaju nikakvu subvenciju države kao podršku za taj biznis.
Pogledajte i: U Africi zabranili da veštice lete iznad 150m