Zbog onoga što mi se desilo pisali su PETICIJU DA ME IZBACE IZ ODELJENJA!
ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJAČKOG NASILJA?
Svaki roditelj će vam reći da ne postoji ništa vrednije od sopstvenog deteta. Odgajamo ga da postane čovek. A onda ga pošaljemo u školu i tamo ga nečije tuđe dete zlostavlja.
Najgore od svega je što najčešće mi to poslednji saznamo. Naš dečak ili devojčica dolaze iz škole uplašeni i bezvoljni, bez džeparca i sa masnicama. Hajde da sprečimo da se deca međusobno maltretiraju, da shvate da nasilje nikad nije rešenje i da se ne dele na žrtve i nasilnike.
Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za prevenciju vršnjačkog nasilja, jer ono itekako postoji i treba pričati o njemu, pre nego što tragični slučajevi počnu da ispunjavaju novinske stupce. Naučimo decu da poštuju druge, jer sva ta deca će sutra biti ljudi. Kakvi – to zavisi od nas.
Redakcija SrbijaDanas.comMilica R. je, može se reći, imala bezbrižno detinjstvo. Njen polazak u školu protekao je bez ikakvih problema, s obzirom da je Milica uvek bila nasmejana i druželjubiva devojčica. Brzo je sklapala prijateljstva, pa joj nije predstavljalo problem da se uklopi u bilo koje okruženje.
SISTEMATSKI PREGLED
Međutim, jednog dana se čitav njen svet okrenuo naopačke. Škola je toga dana organizovala sistematski pregled za sve 6. razrede, pa i Miličin.
"Ušla sam sa još dve drugarice kod školskog lekara. Izmerio nam je visinu, težinu, poslušao pluća i na kraju nam pogledao potiljak na glavi. Isprva mi nije bilo jasno zašto, ali mi je jedna od drugarica šapnula da to radi kako bi proverio da li imamo vaške. Vaške? Zgranuto sam pitala? Pa odakle to meni?", ispričala nam je ova devojčica, dok je majka zabrinuto posmatrala i davala joj znak da slobodno nastavi svoju ispovest.
Pregled se onda završio i sve tri drugarice napustile su ordinaciju. Posle sledećeg časa, učiteljica je kazala Milici da svrati na čas do ambulante za vreme velikog odmora.
"Otišla sam misleći da je to standardna procedura, da će mi dati neki papir, neko uverenje za roditelje o izvršenom sistematskom pregledu ili nešto slično, ali nije bilo tako. Lekar mi je saopštio da imam vaške i da to moram da prenesem roditeljima. Bila sam uplašena i u šoku. Otrčala sam odmah i saopštila drugaricama. Očekivala sam sve, samo ne reakciju koja je usledila", rekla je Milica. Njena majka je dodala da je od tada nastao pakao za njenu ćerku.
Milica je naišla na prezir i gađenje. Njene drugarice su to razglasile celoj školi i tu je počeo njen pakao.
"Prljavušo, vašljiva, šugava, masnokosa, aljkavušo!", dopiralli su povici sa svih strana.
Milica je veoma brzo rešila svoj problem sa vaškama, ali su pogrdni epiteti ostali. Odaljila se od svih drugarica, svi su bežali od nje, a ostala je i da sedi sama u klupi. Kada bi učiteljica nekog premestila pored nje, tek tad bi usledila neprijatnost, jer su svi odmačinjali stolicu od nje, i nastajao je pravi vašar. Gađali su je papirnim grudvicama koje su ostajale u njenoj dugoj kovrdžavoj kosi. Jednom su joj čak izdrobili i sitne parčiće gumice u kosu. Vikali bi onda kako su to vaške i da ide kući.
TORTURA SE NASTAVILA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA
"Jednog dana je moja nekadašnja najbolja drugarica iscepala list i sveske i saopštila celom odeljenje da bi trebalo da stavi svoj potpis na ovaj list kako bi me zbacili iz razreda i prebacili u neki drugi. 'Ne želimo vašljive ogavuše u odeljenju!', vikala je, a ja sam bila prestravljena", priča Milica i kaže da su svoju akciju nastavili i na Fejsbuku.
Njena majka dodaje da nije znala šta da radi, i da je najgore bilo kad Milica dođe kući i počne da čita sve te užasne komentare po društvenim mrežama, od strane svojih drugara iz klupe. Svi su stavili svoje potpise, a devojčica je taj papir okačila na zid. Ni posle reagovanja učiteljice, stvari se nisu promenile.
"Do kraja škole ništa se nije promenilo. Bila sam odbačena, nesigurna i povučena. Čekala sam samo da završim školu i počnem negde drugde iz početka." - završava Milica svoju ispovest.
REČ PSIHOLOGA:
Aleksandra Janković
- To je psihologija grupe i motiv stada, pripadnosti... veliki je problem što se malo radi na razvoju ličnosti, na nekom ko je zakazao taj personalni pristup, koji nije naučio kako da se odnosi prema drugima. Vrlo često, posebno u adolescenciji, gde je pripadnost grupi važnija od svega, čak i oni koji nisu ispoljavali znake agresivnog ponašanja, da bi pripadali, počinju da se ponašaju kao grupa, jer se plaše odbacivanja i toga da će sami biti hendikepirani ili se naći u poziciji potencijalne žrtve.
Postoji jedan mehanizam u koncentracionom logoru, kada su neki zatvorenici stavljeni u poziciju stražara, oni su se ponašali prema drugim zatvorenicima još gore nego stražari. I taj mehanizam se zove identifikacija sa agresorom. Došli su do uverenja da će takvim ponašanjem zaštititi sebe, objasnila je psiholog Aleksandra Janković.
#DrugNijeMeta ŠERUJ DALJE! #StopVršnjačkomNasilju ŠERUJ DALJE!