Žene - nekad i sad

Muškarci i žene se biološki razlikuju, ali pored toga mnogi smatraju da je to jedina razlika danas i da se uveliko briše linija između muških i ženskim poslova.

Vraćajući se u ne tako daleku prošlost, uviđamo da  je broj obrazovanih žena 1940-ih godina bilo svega 25%, a 40 godina kasnije društvo ih je brojalo čak 70%. Nekada je njihov prioritet bio rađanje dece, zadovoljavanje muškaraca i „držanje“ porodice na okupu. Žena je bila čedna, glupa i poslušna. Nisu imale pravo glasa na izborima, jer su se smatrale nesposobnim za donošenje odluka. Bilo im je zabranjivano da se zapošljavaju i da troše novac za svoje ženske potrebe.

Film "Noir" reditelja Nina Franka 1946. godine je prvi koji je progresivno predstavio ženu - kao seksualno slobodnu, doteranu u kraćoj suknji koja pije, puši i vozi kola.

Najtraženiji ženski poslovi su bili kućna pomoćnica, sekretarica i učiteljica, a tek 2010. statistike pokazuju da se ona javlja kao profesorka na fakultetima i lider mnogih organizacija. 

U istoriji imamo primer žena koje su ukinule stege društva  poput Margaret Tačer (čuvena Čelična Lejdi) koja je 1974. postala premijer Ujedinjenog Kraljevstva, ruska astronautkinja Valentina Terješkova  koja je 1963. bila prva žena koja je otišla u svemir.

Pre tri godine je Nobelov komitet dodelio nagradu za mir i zaštitu ženskih prava u svetu trima ženama - liberijskoj predsednici Elen Džonso – Sirlif, njenoj saradnici Lejmah Gbovi i jemenskoj aktivistkinji za ženska prava i demokratiju Tavakul Karman.

Ekspanziju ženskih prava vidimo i kroz ženske časopise koji pišu o ženskoj lepoti, zdravlju i predstavljaju ženu kao sposobnu koja bi mogla opstati i bez muškarca pored sebe.

Pitali smo građane koji film jasno predstavlja današnju situaciju žena, 2/3 se složilo oko filma  „Seks i Grad“, a posebno izdvajaju ulogu Mirande (Sintija Nikson) kao uzora svake žene.