ŽIVETI ODVOJENO: Odlučila je da se iseli od momka, i to joj je bila NAJBOLJA ODLUKA IKAD!

Kristina Volfgram je američka komičarka koja je nakon dve godine zabavljanja odlučila da živi sa momkom. Situacija je bila specifična. Viđala se sa svojim momkom skoro dve godine (kojeg zbog zaštite privatnosti zove Džordan). On je u Londonu pet meseci studirao pravo, i pošto je završila srednju školu i težila za avanturom, prihvatila je da pođe sa njim. A evo kako je celu situaciju Kristina opisala za sajt Hello Giggles.

Činilo se kao savršena situacija za testiranje zajedničkog slaganja i življenja, i drago mi je da smo pokušali. Pošto se ispostavilo da je stanovanje sa momkom mnogo teža stvar nego što sam predvidela.

Čak i nakon što smo Džordan i ja udružili naše zalihe novca, jedva smo mogli da priuštimo iznajmljivanje jedne sobe za oboje. Dnevnu sobu u već skroz okupiranom stanu. Kako god, mi smo bili u našim dvadesetim, i tako to biva. Pripremila sam se na to da ćemo se smučiti jedno drugom, ali nisam znala šta to zapravo znači. Pretpostavila sam da će to biti neka lakša prepirka, prevrtanje očiju i noć ili dve u samoći. Mislila sam da ćemo moći da nastavimo vezu koju smo već imali, samo u skučenijim prostorijama.

Umesto toga, naša veza se u potpunosti promenila. Prilagodila sam se novom prostoru, našem novom životu i postalo je nešto potpuno novo i drugačije. Čak i kada smo živeli razdvojeno, mi smo se zaista zabavljali.

Tada smo se viđali dva do tri puta nedeljno, i bili smo srećni ako uspemo da se viđamo i češće od toga. Obično smo imali plan za naš zajednički izlazak, i tu je bila iskra posebnosti u celoj stvari. Stavila bih ruž ili obukla haljinu koju znam da on voli, i izašli bismo u restoran ili kupili sve što nam treba kako bismo kuvali zajedno.

Da, bilo je i dana kada bi haljina ili ruž bili zamenjeni sa prljavim trenerkama, jutarnjim zadahom, ali vreme neviđanja između naših sastanaka, sati kada smo odvojeni jedno od drugog su imali velikog udela u našem udvaranju. Imali smo vremena da nedostajemo nedno drugom.

Zajednički život značio je nula misterije. Džordan je video sve stvari koje sam radila sebi u privatnosti svog stana. Pijenje uz gledanje serije, suvišne dremke i plakanje bez razloga. Ovaj moj komfor se promenio, jer je bilo još nekoga da to sve vidi osim moje mačke.

Iako mi Džordan nije nikada dao razloga za to, osećala sam grižu savesti kada je bio u blizini moje lenjivosti. Kako bih mu se iskupila za to, pokušala sam da idem što više u kupovinu namirnica i da kuvam. Osećala sam se duplo krivljom kada bi me kućni poslovi izmorili. Naposletku sam pričala sa Džordanom o tome, i navili smo još jedan kompromis, dalili smo poslove, a u većini dana sam čistila i kuvala.

Reč "kompromis" je izašla u toliko članaka koje sam pročitala kada sam se uselila sa Džordanom, ali tip kompromisa koji su autori pominjali se ticao borbe oko daljinskog upravljača i vremena za tuširanje.

Retko smo imali takav tip problema, jer smo oboje prilično popustljivi. Umesto toga, bio nam je potreban kompromis kada je reč o emocijama. Recimo, shvatila sam nešto veoma važno o sebi, a to je da se budim u veoma lošem raspoloženju. Svakog dana. Bez obzira na sve, uvek sam "ustajala na levu nogu". Kada počnem da razmišljam srećno, odnosno, nakon prve kafe, sve mi kreće na bolje tog dana.

Jadan Džordan! Ubrzo smo shvatili da ima užasno loš imunitet na tuđa raspoloženja. Dok sam se ja probudila kao čudovište i razvedrila u roku od sat vremena, on bi već pokupio svu moju negativnost i džangrizavost, i to bi ga pratilo tokom celog dana kao olujni oblak. Bilo nas je oboje sramota.

Zašto nisam mogla da se probudim srećna? Ili zašto me jednostavno nije mogao ignorisati? Stoga, opet je bilo vreme za kompromise. U normalna jutra, jedva da smo razgovarali. Ponekad bih pustila Džordana da se pripremi pre nego što bih se usudila da ustanem iz kreveta. To nije bilo idealno, ali smo pokušavali da zaštitimo jedno drugo... jedno od drugog.

Dok smo planirali da se vratimo nazad u Los Anđeles, Džordan i ja smo se dogovorili da živimo odvojeno kada se vratimo. Retko smo govorili o tih pet meseci provedenih preko, tako da ne bi došlo do iznenađenja i povređenih osećanja. U početku sam bila zabrinuta da odustajemo od nove faze u našoj vezi, da idemo korak unazad. Kako god, srećna sam da kažem da nas je ova odluka približila više nego ikad.

Prošlo je šest meseci nakon što smo prestali da živimo zajedno. Veoma smo srećni što se viđamo nekolio puta nedeljno, i još uvek mi se zamanta u glavi kada vidim četkicu za zube u mom medicinskom kabinetu.

Kada kažem ljudima da ne živimo zajedno, odmah zaključuju ono najgore.

– Žao mi je što niste uspeli, jednostavno niste bili spremni na to – kažu oni.

To je zapravo samo pola istine. Naša veza je sve jača, ali nismo bili spremni da živimo zajedno, sve dok smo sigurni u naša osećanja, naši životi su puni nesigurnosti, njegov u vezi sa polaganjem pravosudnog ispita, a moj u vezi sa šestom sezonom serije. Nadajmo se da ćemo do momenta kada ponovo počnemo da živimo oboje "stati na noge" sa mnogo sigurnijim karijerama i sa dovoljno novca za više od jedne sobe.

Ukoliko vam je ova životna priča bila interesantna, saznajte kako je devojci koja neodoljivo liči na Rijanu i koja zbog toga nije mogla da nađe dečka (više informacija OVDE)