ŽIVI NA DRVETU 18 GODINA: Srce me i dalje boli, ne želim da se vratim među ljude

Do poslednjeg šumskog čoveka na Balkanu stiže se jedino peške. U krošnji na drvetu, kod vodopada Golijske reke, on je izgradio svoj novi dom. U improvizovanoj kućici boravi već 15 godina i svakodnevno evocira uspomene na svoju ljubav.

Milija je skoro 15 godina radio u Skoplju gde se zaljubio u makedonku Packanu Gerovsku. Iako je već imala dvoje dece, Milija je rešio da s njom sklopi brak želeći da mu podari naslednika.

“Ali, avaj, sva moja ljubav je bila uzaludna pošto nije mogla da mi je uzvrati. Posle godinu dana moja Packa me je ostavila i razvela se od mene. Skrhan i razočaran, vratio sam se u rodno selo, a tamo sam doživeo još veću bol, pošto su mi za kratko vreme od bolesti umrli brat, sestra i majka. Ostao sam sam u praznoj kući”, sa setom priča Milija prisećajući se tog vremena.

Razočaran u život i ljude pobegao je u šumu. U kolibi u kojoj živi ima nešto posuđa, a sve što čuje, kako priča, jeste žubor vode i cvrkut ptica.

“Nema veće slobode od samoće. Srce me i dalje boli, moju ljubav verovatno nikada neću prežaliti, ali sam ovde našao mir i ne želim nikad više da se vratim među ljude. Na neki sopstven način, ovde sam srećan”, priča Milija za Informer.

Jedini kontakt sa civilizacijom ima kada ode u Blace u biblioteku, jer voli da čita filozofiju, najviše Platona i Šopengauera, zbog čega su ga meštani prozvali Platon iz šume. Osim što voli da čita on voli i da piše, pa je svojoj dragoj napisao mnogo pesama.

Ipak, posle toliko godina jedna žena je uspela da mu skrene misli i svidi mu se. Radi u jednoj prodavnici i dosta je mlađa od njega. Milija ipak ne gubi nadu da će naći novu ljubav, na koju će pristati samo ako ona bude htela da živi u šumi.