ISPOVEST O ODRASTANJU U S.KOREJI: "Mislila sam da su oni bogovi" (VIDEO)
Li je odrasla u uverenju da je zapadni svet zlo, da su građani robovi i da su stanovnici Severne Koreje jedini istinski slobodni ljudi.
Sve dok sa 17 godina nije pobegla, nakon što je njena porodica gotovo umrla od gladi, i videla kako se zapravo živi na Zapadu. Čak joj je i tada trebalo nekoliko godina da shvati kako su njoj i ostalim sugrađanima Severne Koreje "ispirali mozak".
"Mojoj majci je još uvek teško. Ispiranje mozga je čudno. Ona je u Severnoj Koreji živela više od 50 godina. Teško joj je da prihvati, na primer, istoriju Korejskog rata. Korejski rat započela je američka kopilad koja su napala moju zemlju usred noći, u 3 ujutro, dok su severnokorejci spavali. To je rečenica u koju smo čvrsto verovali", ispričala je Li.
Objavila je knjigu o svom odrastanju u komunističkoj zemlji i begu iz nje. Deset godina nakon toga, živela je kao ilegalni imigrant u Kini, a potom zatražila azil u Južnoj Koreji.
Li je jedna od dva prebega koji će govoriti na prvoj konferenciji UN-a o ljudskim pravima u Severnoj Koreji.
Mislila je da su javne egzekucije iako zastrašujuće, deo života - svuda
Prvi put je prisustvovala pogubljenju kada je imala sedam godina. U Severnoj Koreji obavezno je da školarci gledaju javna pogubljenja, kako bi im se duboko u um usadila slika o tome kako prolaze oni koji "rade protiv režima".
"On brutalno ubija kako bi pokazao ljudima da ga ne tretiraju kao da je malo dete", rekla je Li o Kim Džong Unu koji je vlast 2011. nasledio od oca kao mladić u 20-im godinama.
"Nadam se da će brzo umreti. Želim da ga ubiju", rekla je Li naglašavajući da je još ekstremniji od svog oca koji je bio poznat po svojoj brutalnosti.
"Život u Severnoj Koreji je apsurdan"
Zabranjeno je farbanje kose, depresija ne postoji, a napustiti kuću bez značke na kojoj se vidi vođa države je ilegalno. Svaka kuća ima portret osnivača Kim Il Sunga, a građani su dobili posebnu tkaninu s kojom čiste portret.
U osnovnoj školi deca moraju proći kroz "vreme čišćenja života", što je koncept koji je 1974. uveo Kim Džong Il. U skladu s tim, deca imaju sesije samokritikovanja u kojima učesnici priznaju nešto okupljenoj gomili, a potom "tužakaju" i druge osobe.
Kada je imala 12 godina, 1992. Li tvrdi da je vlada započela kampanju naslovljenu "Jedimo dva obroka dnevno", za šta su govorili da je zdravije nego da se jedu tri obroka, a decu su učili da sopstveni izmet koriste kao đubrivo.
Ono što stanovnici te države tada nisu znali jeste da u državi nedostaje hrane.
"Mislila sam da su oni bogovi"
"Ja sam stvarno mislila da su oni bogovi, da ne idu u toalet, da ne puše, ne piju, ne spavaju sa ženama. Ja sam u to verovala. Jer od trenutka od kad se rodite, hrane vas propagandom. Sigurna sam da u to što govore veruje 90 odsto stanovnika. Sećam se da sam se pitala zašto ljudi uvek nestaju usred noći, a nikada tokom dana. Svi su znali da ih vode u zatvorske kampove, pa zašto ih onda ne odvode tokom dana? Za nas je to bio normalan život. Nisam imala razloga da mislim da su te stvari loše ili zle. Mislili smo da svi ljudi to rade. Radili smo sve što je vlast od nas tražila", ispričala je.
Tek nakon dolaska u Južnu Koreju postala je svesna ljudskih prava
"Jedna devojka mi je rekla da je njen brat pogubljen kada su ga graničari uhvatili da nosi dva kilograma pirinča iz Kine. Pogubljen je kao primer. To je sramotna besmislica. Rekli su da su ljudi u ostatku sveta robovi, a sve vreme smo mi bili robovi. Što više otkrivam o svojoj državi, više sam ljuta", zaključuje Li koja danas putuje svetom i upoznaje stanovnike drugih država s kršenjem ljudskih prava u Severnoj Koreji.
Pogledajte njenu ispovest: