Znate li za CRNU ĆUPRIJU u Srbiji? Da li biste se usudili da prođete tuda NOĆU? (FOTO)
Na putu koji spaja Ribarsku Banju i Prokuplje, negde na sredini planine Jastrebac, nalazi se jedan most koji je među tamošnjem stanovništvu poznat kao "Crna ćuprija". Iako smo načuli priče, interesovalo nas je šta se tamo dešava i zašto nosi baš taj zloglasni naziv.
Ovo ozloglašeno mesto, prema rečima meštana, predstavlja centar zlih sila. Noću, svi sa bojazni prolaze preko mosta, jer kažu da se automobili iz neobjašnjivog razloga gase kada ste na njemu. Jednini način preći preko je da se auto izgura i čim siđe sa mosta, upali kao da se ništa nije ni desilo.
Ovo jezero u Srbiji krije MRAČNU tajnu, a kada vidite njegov oblik - NAJEŽIĆETE SE! (FOTO)
U razgovoru sa jednim meštaninom prokupačkog sela Džigolj, došli smo do jezivih podataka, ali, bili smo rešeni da nakon toga odemo tamo i iz neposrednog iskustva prenesemo priču:
- Ja zaobilazim Crnu ćupriju i preko dana. To je mesto prokleto. Noću tamo izlaze vampiri, nečastivi. Tamo vile piju vodu. Uvek je jezivo, i preko dana je neka letnja zima, žmarci podilaze - rekao nam je ovaj deka.
Pre našeg polaska na "Crnu ćupriju" pronašli smo još jednog sagovornika koji često prolazi ovuda. Interesovalo nas je da li je on upoznat sa lokalnom legendom i da li je bilo nečeg onostranog u njegovom slučaju:
- Ja tuda prolazim već 40 godina. Bilo je svačega. Ko kaže da je to izmišljotina greši dušu. Meni se auto par puta ugasio, doduše samo jednom sam ga izgurao sa mosta, a više puta je odmah upalio na samom mostu. Priča o "Crnoj ćupriji" je poznata svima, od Prokuplja do Kruševca pa i dalje. Ne bih vam savetovao da izazivate sudbinu i čekate noć tamo - upozorio nas je ovaj čovek.
Iako smo se već kolebali da li ići ili ne, krenuli smo. U putu, naišli smo na jednu ženu i rešili da je pitamo nešto o mostu, u nadi da će biti prva koja ne zna ništa i da će nas ohrabriti u našoj nameri. Ali desilo se suprotno:
- Meni je ćerka udata u Prokuplju. Ja i muž smo 20 godina išli kod nje, a uvek preko "Crne ćuprije". Ne verujem u legende, ali imam priču iz ličnog iskustva. Muž i ja smo se vraćali sa slave kasno noću, i kada smo bili na mostu, jasno se čuo dečiji plač. Muž je bio pripit, ali se istog momenta otreznio i nastavili smo dalje. To nisu deca, to su vile na vodi, takve zvuke one ispuštaju. - sledila nas je ova žena.
Bez obzira na priče, stigli smo na most. Automobil je prošao bez problema, bez gašenja i parkiran je pored mosta. Čekali smo. Uprkos tome što je još uvek bio dan, bilo je neobično hladno. Da li je u pitanju voda ili nešto drugo ne znamo, ali bilo je jako hladno. U tom delu Jastrebca vlada neobična tišina, ni jedan automobil nije prošao, a kada je počeo da pada mrak, situacija je bila skroz jeziva, čuo se samo žubor potočića koji protiče ispod mosta.
Ova fotka, najbolje će vam dočarati atmosferu sa ovog "ukletog" mosta kada lagano pada mrak...
Mi smo se sledili u svakom smislu. I zbog neobične hladnoće te večeri i zbog jezivog osećaja koji je obuzimao sve nas. Doduše, nismo sačekali noć, otišli smo kada je veče krenulo da pada.
Pitanje za vas glasi - da li verujete u ovakve priče i legende, i da li biste se usudili da prođete niz "Crnu ćupriju" u gluvo doba noći?