Koji je put da vaše misli postanu tekst
„Čitanje“ čovekovih misli više nije daleko od realnosti. Ma koliko to delovalo kao naučna fantastika, mašine koje će prepoznavati čovekove misli već su napravljene i na putu su ka praktičnoj primeni. To će otvoriti neslućene mogućnosti u oblasti medicine i pomoći paralizovanim ljudima, ali i nametnuti brojne etičke dileme.
Jedan od najpoznatijih primera „čitanja misli“ je komunikacija koju je u poslednjoj deceniji svog života ostvario teorijski fizičar Stephen Hawking. Još 2008. godine on je koristio program za sintetizaciju govora na računaru Apple II (Equalizer). Kucanjem teksta na tastaturi program je sintetizovao glas. S napredovanjem njegove bolesti, kad više nije bio u stanju da kuca, nadogradio je uređaj i prešao na komunikaciju pokretanjem mišića na obrazu. Na taj način mogao je da govori, surfuje Web‑om, šalje i prima elektronsku poštu. Ipak, tu je i dalje postojao mehanički kontakt.
ANDROID 11 donosi VELIKE novosti u Google Play Store, a ovo su NOVE FUNKCIJE koje vas očekuju
Uskoro će lansirati helikopter za istraživanje Marsa
Čovekov mozak i računar
Oblast koja se bavi proučavanjem povezivanja čovekovog mozga i računara i izradom specijalizovanih hardverskih i softverskih komponenti kojima se takva veza može ostvariti poznata je pod nazivom Brain Computer Interface (BCI), a često se koristi i termin Brain Machine Interface (BMI). Intenzivnije je počela da se razvija krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka.Početna rešenja u realizaciji mašina za „čitanje“ čovekovih misli zasnivala su se na kontroli kretanja kursora po ekranu računara ili na ispisivanju reči na virtuelnoj tastaturi. Jedan od načina njihove realizacije bila je ugradnja implantata koji komunicira s računarom (kompanija Cybercinetics, Neural Signals i drugih). Zatim su usledile prihvatljivije metode sa senzorima (postavljenim na glavi pacijenta) za praćenje električnih i magnetnih talasa koji dolaze iz čovekovog mozga. Takvi eksperimenti izvedeni su u laboratorijama Wadsworth centra, u Bolcmanovom institutu za medicinsku informatiku i neuroinformatiku u Gracu, zatim na univerzitetima u Ilinoisu, Londonu i Helsinkiju. Čak je napravljen i džepni uređaj za čitanje čovekovih misli – Pocket BCI kompanije MobiLab.
Sledeći korak u ovoj oblasti jeste pretvaranje moždanih signala u sintetizovan govor. To je 2010. prvi put ostvario tim naučnika koji je predvodio profesor Bradley Greger, bioinženjer sa Univerziteta u Juti. Pretvaranje moždanih talasa u govor zasniva se na činjenici da sama pomisao na neku reč (pojam) izaziva iste moždane signale kao izgovorena reč. Kod paralizovanih osoba ti moždani signali nisu u stanju da stignu preko nerava do odgovarajućih mišića. Zbog toga je tim profesora Greger‑a došao na ideju da napravi uređaj koji će detektovati te signale, proslediti ih do računara i transformisati u izgovorene reči. Pritom se formira određen fond reči koji je pacijentu dovoljan za komunikaciju sa okolinom.
„Čitanje“ moždanih talasa
Misli i aktivnosti čovekovog mozga manifestuju se kao električni impulsi i kao takvi mogu da se detektuju i „pročitaju“ elektroencefalogram (EEG). Osim električnih aktivnosti, značajne podatke o čovekovim mislima mogu dati magnetne aktivnosti mozga izražene magnetnim talasima, odnosno magnetoencefalogram (MEG). Moždani talasi očitavaju se pomoću uređaja koji je s jedne strane povezan s računarom, a s druge strane ima senzore koji se postavljaju na glavu korisnika ili ugrađuju u obliku implantata.
Pomoću mikroelektroda detektuje se potencijal lokalnog elektromagnetnog polja (LFP – Local Field Potentials) svakog moždanog talasa. Za realizaciju takvog uređaja, na primer, kod sistema za transformaciju moždanih talasa u govor, korišćene su microECoG elektrode, koje je Greger‑ov tim napravio specijalno za ovu svrhu, po uzoru na već više od 50 godina korišćene ECoG elektrode u elektrokortikografiji. One su znatno manje od klasičnih ECoG elektroda za snimanje moždanih talasa, koje su prevelike i snimaju previše podataka o moždanim aktivnostima.