POSLE JEDNE DECENIJE: Da li su giganti "preveliki" da bi propali?
Velike tehnološke kompanije ponašaju kao da ih moć oslobađa odgovornosti. Zar nismo naučili ništa posle finansijske krize?
Krajem prošle decenije dve američke društvene mreže - Facebook i MySpace borile su se da pokore ostatak sveta.
Dve kompanije koristile su "radikalno drugačiji" pristup svojim globalnim ekspanzijama, pisao je TechCrunch u to vreme. MySpace je potrošio vreme i novac gradeći lokalnu infrastrukturu za svako novo tržište - angažujući timove na terenu, prevodeći sajt i povezujući se sa domaćim muzičarima i umetnicima. Facebook je jednostavno angažovao volontere kako bi sajt preveli na druge jezike, počevši od španskog, zatim nemačkog, francuskog...
Do 2010. godine, dobrovoljci su preveli Facebook na više od 80 jezika i prijavili pola milijarde korisnika širom sveta. U međuvremenu, za MySpace je počeo dug period pada.
NEVEROVATNO: Celog života telefona punimo pogrešno, evo gde GREŠIMO
- Na uspostavljanje svih lokalnih kancelarija protraćene su bukvalno stotine miliona dolara - priseća se bivši potpredsednik digitalnog marketinga Šon Persival. - Dok je Facebook odlučio: 'Mi ne moramo da otvaramo kancelarije tako brzo, ova stvar će se razvijati.'-
Razvoj. Ako postoji jedna reč koja definiše proteklu deceniju u tehnološkoj industriji, to je razvoj. Razvoj je Sveti Gral pokretanja tehnoloških starapova, stanje u kome se eksponencijalni rast korisnika i prihoda može postići linearnim povećanjem infrastrukture - i troškovima.
Facebook se razvio. I Uber. I YouTube. I Airbnb. I Amazon.
U dostizanju ovog stanja bilo je korisno da se posluje sa minimalnom fizičkom infrastrukturom (Facebook, YouTube i druge softverske kompanije) ili da se troškovi posedovanja i održavanja te infrastrukture prebace na dobavljače (Uber, Airbnb). Amazon je uspeo da se razvije, iako je to zahtevalo značajnu fizičku infrastrukturu; ali WeWork nije uspeo.
Tokom prve decenije ovog veka došlo je do fundamentalnog preoblikovanja velikog broja preduzeća u tržišta zasnovana na platformama, od oglašavanja, preko prevoza, do putovanja. Lokalna preduzeća su potisnuta ili adaptirana; bilo kako bilo, platforme su pobedile. Brojevi koji govore o veličini ovih platformi prkose razumu.
U 2018. godini YouTube je objavio da korisnici aplouduju 500 sati video zapisa svakog minuta, što je 1.250 dana videa na sat, ili više od 82 godine videa dnevno. Uber tvdi da ima 45 vožnji svake sekunde, samo u SAD. Facebook je izbrisao 2,8 milijardi lažnih naloga između oktobra 2017. i novembra 2018. Kada su hakeri ukrali lične podatke 14 miliona korisnika Facebooka, to je bilo manje od 1 odsto korisnika kompanije. Airbnb tvrdi da ima smeštaj u više od 100.000 gradova.
Nemoguće je saznati sve što se događa na ovim platformama, a očigledno je da se kompanije čak i ne trude da pokušaju.
Možda je jedna od malih ironija 21. veka to što su temelji mnogih tehno-levijatana prve dekade 21.veka postavljeni baš kad se globalna ekonomija suočila sa posledicama katastrofalne propasti druge industrije - bankarstva.
Mesec dana nakon što je Facebook započeo osvajanje sveta sa minimalnim ulaganjima i maksimalnom brzinom, Federalne rezerve su spasile brokersku kompaniju Bear Stearns kreditom od 25 milijardi dolara. Airbnb je osnovan onog leta, samo nekoliko nedelja pre nego što se američka finansijska korporacija Lehman Brothers srušila. U martu 2009. godine, dok su indeksi na berzi padali najniže, osnovana je kompanija Uber.
"Preveliki da bi propali" postao je čuveni izraz politike groteske. Banke su bile van igre, vlasnici nekretnina izbačeni iz koloseka. Bankari su puštali čekove bez pokrića; radnici se prijavljivali na biroe za nezaposlene. Sistem se ljuljao, ali nije propao. To je prouzrokovalo milion manjih tragedija. Ali sa dovoljno visoke tačke gledišta, sve je bilo u redu.
Da li je slučajnost da su u godinama "prevelikih da bi propali" rodile generaciju kompanija kojima je tokom decenije bilo dozvoljeno da postanu još veće i nesagledivije? Ili su oni koji su upozorili na moralni rizik spašavanja velikih uvideli da su se njihova predviđanja ostvarila u nekoj drugoj industriji?
Jer umesto da uzmu lekciju iz stripova, da velika moć dolazi sa velikom odgovornošću, tehnološke platforme su zauzele stav da im veličina donosi mogućnost da uvek prođu nekažnjeno.
Uzmimo za primer globalno prisustvo Facebooka. Ova društvena mreža je sada i zvanično dostupna na 111 jezika. Pravila koja regulišu šta korisnici mogu ili ne mogu da objavljuju, a koja se odnose na ključna pitanja u rasponu od govora mržnje i podsticanja nasilja, do zdravstvenih dezinformacija i samopovređivanja, prevedena su tek na 41 jezik do aprila 2019. godine, pokazala je istraga koju je sproveo Reuters. Oko 15.000 moderatora sadržaja kompanije tečno je govorilo na oko 50 jezika, a automatizovani alati kompanije koji bi trebalo da otkriju opasni sadržaj radili su na oko 30. Facebook nije odgovorio na upit koji im je posalao Guardian da li su se ovi brojevi promenili od aprila.
Monika Bikert, šefica Facebookove globalne politike, rekla je za Reuters da je prevođenje pravilnika o sadržaju, koji na engleskom ima oko 9.400 reči, "previše teško".
Od 2010. godine, neto dobit Facebooka je premašila 69,1 milijardu dolara. Ono što se 2008. godine, kada je Facebook bio starap sa gubitkom, moglo smatrati oportunizam i strategija, danas je jednostavno neoprostivo.
Rezultati nekontrolisane mržnje i propagande mogu biti smrtonosni: neuspeh Facebooka da adekvatno reši problem govora mržnje umešan je u kampanju etničkog čišćenja u Mijanmaru i antimuslimanske pobune u Šri Lanki. Jezičke barijere ometale su Facebooku sposobnost razumevanja i reagovanja na ono što se dešavalo u obe zemlje.
Ovo je samo jedan primer mnoštva oblasti u kojima Facebook i druge velike platforme odbijaju da preuzmu odgovornost za svoje kompanije, a veličinu koriste kao štit za krivicu.
Kada je Uber objavio bezbednosni izveštaj koji pokazuje da je više od 3.000 putnika u Americi prijavilo seksualne napade u 2018. godini, to je postalo društveni problem.
-Samo u Sjedinjenim Državama, više od 45 vožnja Uberom dešava se svake sekunde-, napisao je na blogu glavni pravni direktor Ubera Toni Vest. -U tom obimu nismo imuni na najozbiljnije bezbednosne izazove društva, uključujući i seksualne napade.- Naravno, ali društvo ne uzima procenta od svake vožnje Uberom; Uber uzima.
YouTube je 2015. godine pokrenuo specijalizovanu platformu za decu i, četiri godine i bezbroj skandala kasnije, još uvek ne pregleda sadržaj kako bi utvrdio da je on zaista primeren deci.
Dominacija Amazona na tržištu podstaknuta je odlukom da dozvoli učešće prodavaca sa treće strane na svojoj platformi. Rezultat je bio izuzetno profitabilan za Amazon, ali istraga koju je sproveo Wall Street Journal otkrila je hiljade nesigurnih predmeta koji se prodaju na ovoj veb lokaciji, uključujući i proizvode za decu.
Tehnološke kompanije uglavnom deluju pod pretpostavkom da prihvatljivo da ako pripremate obroke za 10.000 dece, otrujete samo njih 10.
Na pragu nove decenije, mnoge stvari se čini jasnim, osim što ćemo se godinama baviti posledicama nekontrolisanog razvoja tehnoloških kompanija. Zato što "lepota" platformi koje se razvijaju leži u tome da prihod prikuplja kompanija, a negativne posledice se gomilaju za sve nas.