Skip to main content
Noć skuplja vijeka

Njegoševa "Noć skuplja vijeka"

Foto: Facebook
"Zavid’te mi, svi besmrtni, na trenutak ovaj sveti..."

Crnogorski vladika, pesnik i mislilac Petar Petrović Njegoš obreo se vrlo mlad u svetu monaha, bačen u mantiju i prinuđen da vlada divljim plemenom. Međutim, reklo bi se da nikad nije prihvatio te okove i da je pod monaškom rizom kucalo budno i vatreno srce, željno putenog i raskošnog doživljaja života. Svedočenja kažu da je Vladiki čak zapala za oko pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja, te da je tada kazao:

- Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori.

Mlada krv na skakanje goni, a stara u hlad!

Noć skuplja vijeka

U Njegošu su se sukobile dve prirode i večno ostale u zavadi, a od varnica koje su bacale pri sudarima nastajala su njegova dela. Jedno treba izdvojiti i o njemu posebno progovoriti. U pitanju je pesma „Noć skuplja vijeka“, nastala 1845. godine, a prvi put objavljena u časopisu „Bosanska vila“ 1913. godine.

Kako je tema ove pesme, reklo bi se, erotski susret mladića i devojke pod šatorom, priređivači su, jer su mislili da je sramota da Vladika na tu temu progovara u prvom licu, svako „ja“ zamenili sa „on“ i dopisali naslov „Paris i Helena“, kako bi što više udaljili samog Njegoša od te naizgled neprimerene tematike.

Neprolazna lepota Dorijana Greja i večite reči Oskara Vajlda!

Međutim, ova pesma je mnogo više od erotskog susreta! U njoj se peva o lepoti, besmrtnosti i o dodiru sa božanskom stranom. Njegoš, inspirisan Platonovom filosofijom, kako tumači kažu, govori o susretu smrtnika sa božanstvom i o jednom jedinom poljupcu koji se među njima dogodio.

 

A post shared by Gustav Klimt (@gustavklimtofficial) on

Prema Platonu, svako u sebi nosi klicu božanskog koja se budi pred velikom Lepotom. Ta lepota je za Njegoša „divna vila“ koja se pojavi u kasnoj prolećnoj noći, dok su čula mladića koji sedi na ćilimu pred šatorom izoštrena i dok mu „pretčuvstvije“ najavljuje njen dolazak. Da je u pitanju boginja, sugeriše podnaslov pesme, napisan na francuskom:

„La douceur de l’haleine de cette déesse

surpassait tous les parfums de l’Arabie heureuse.“

PEKIĆ O ČOVEKU: "Stvar nije u tome da postanemo nešto drugo, nego da otkrijemo – šta smo"!

(Slast daha te boginje nadmašio je sve mirise srećne Arabije.)

Vreme za mladića tada staje, a otpočinje stanje blisko ekstazi. U prostoru u književnosti poznatom kaolocus amoenus sve se kreće: kapljice vode, slavuj, mušice se jate, pupoljak se rasprsne i ptice uzleću iz trave i sva ta kretanja imaju erotski prizvuk. Eros je i ovde spajanje muškog i ženskog principa, povratak onom, prema mitologiji, osnovnom čovekovom stanju, stanju androgenosti.

„Dok evo ti divne vile lakim krokom đe mi leti ‒

zavid’te mi, svi besmrtni, na trenutak ovaj sveti!“

Umetnost s*ksa je umetnost kontrolisanja gubljenja kontrole

Veoma sličan doživljaj susreta sa ženom predočiće Laza Kostić u svojoj pesmi „Santa Maria della Salute“:

„Sve će se želje tu da probude,

dušine žice sve da progude,

zadivićemo svetske kolute,

bogove silne, kamoli ljude…“

Njegova vladavina je vanvremenska! 7 citata o APSURDU!

 

A post shared by The Met (@metmuseum) on

Dakle, trenutak susreta je toliko vredan da zasenjuje i božanstva! Međutim, Njegoš odlazi korak dalje i prenosi scene iz susreta pod šatorom. Upravo te scene bile su za priređivače neprimerena mesta:

„Pod zrakama krasne lune, pri svjećici zapaljenoj

plamena se spoji duša ka dušici raskaljenoj/…/

Malena joj usta slatka, a angelski obraščići ‒

od tisuće što čuvstvujem jednu ne znam sada reći!

Snježana joj prsa krugla, a strecaju svetim plamom,

dv’je slonove jabučice na nji dube slatkom mamom;

crna kosa na valove niz rajske se igra grudi…

O divoto! Čudo smrtni ere sada ne poludi!“

Da li je ovo najlepša srpska ljubavna pesma?

 

A post shared by Rene Magritte (@yourrenemagritte) on

I sam autor je, kako govori Ivo Andrić, jednom na molbu ađutanta da prepiše ovu pesmu, kazao:

- A kako bi to izgledalo: vladika, pa piše pjesmu o ljubavi? Ne dam!

Njen vrhunac predstavlja stih:

„Ne miču se usta s ustah – cjeliv jedan noći c’jele!“

KAFKIN INTIMNI ZAPIS: Uhodim je da je ne bih sreo!

Njime se i najavljuje skorašnji kraj, rastanak dvoje ljubavnika koji su te noći pod šatorom podelili jedan poljubac, a kojim je ljubavnik makar na kratko dosegao one predele koji su smrtniku zabranjeni, predele u kojima ne postoji kraj, u kojima vreme ne teče i u kojima je jedna jedina noć vrednija od stoleća. Kada mesečine nestane i dan se približi, iščezne i „divotnica mlada“. Time se okonča i magija, mogućnost putovanja u bolji svet i stvarnosti se vraća trošnost i prolaznost.

„Luna bježi s horizonta i ustupa Febu vladu,

Tad iz vida ja izgubim divotnicu moju mladu!“

U TEBI SU DVA VUKA: Čitanje 10 sekundi, mudrost - zauvek

Mnogi su tumači govorili o ovoj pesmi. Neki su u njoj uočavali Njegoševa lična iskustva, neki unosili svoje poglede na svet. Šta je istina i ko je u pravu – neće se saznati. Jedno je sigurno: savremeni čitalac pred ovom pesmom ostaje zapanjen.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD citati

SD vesti

SD događaji

Vremenska prognoza
Clear sky
24 Beograd