Skip to main content
Zen

Priče koje NIČEMU NE UČE!

Foto: Instagram/printscreen
Šta je istina?

Suština zen budizma je to da se suština rečima ne može saopštiti. U obuci zen učenika, kao glavno sredstvo za ilustrovanje ograničenosti jezika koristi se koan – zadatak koji je paradoksalan i za čije rešenje učitelj neće priznati nijedan racionalan odgovor.

U tom kontekstu, i ovaj tekst je koan, jer nijedna priča ne može da prodre u transcedentalnu istinu koja se stiče samo u vidu naglog buđenja, otkrovenja – satori.

U TEBI SU DVA VUKA: Čitanje 10 sekundi, mudrost - zauvek

Zašto onda pišem?

Jedna od mnogih zabluda je to da budizam negiranjem čovekove mogućnosti da racionalno spozna dublje istine prelazi u potpunu negaciju ljudskog razmišljanja (i stvarnosti uopšte). Naš um je itekako koristan alat za snalaženje u realnom svetu i ako se koristi pravilno može nas odvesti u dobrom pravcu, nešto nalik kompasu kog treba konsultovati kada želimo da znamo gde je sever, ali nam na pitanje o smislu življenja neće dati zadovoljavajući odgovor.

NAJKRAĆA PRIČA NA SVETU: Šest reči koje će vam slomiti srce!

Ovakve metafore, strane tehnici koana, a koje slede u narednih 5 priča, i dalje nisu u mogućnosti da nam pruže rešenja egzistencijalnih problema, ali možda mogu da posluže da kao iskra svesno uneta u tamu podsvesti ukažu na svetlo koje je već tamo.

1. Isprazni šolju

Učitelju je u posetu došao univerzitetski profesor koji je izučavao zen.
Prilikom tradicionalnog serviranja čaja (svojevrsne umetnosti u japanskoj kulturi), učitelj je nalio napitak u šolju profesora sve do vrha i nastavio da sipa ne obazirući se na prelivanje.

– Dosta, puna je, ne može više da stane! – zavapio je profesor.
– Kao i ova šoljica, tako je i tvoja glava puna predrasuda. Kako da zen stane u nju?

RAZMIŠLJANJA SUVIŠNOG ČOVEKA: 10 citata Mihaila Ljermontova!

Komentar: Akademik pokušava da se nečemu nauči svakoga dana., a učenik budizma pokušava da se od nečega oduči. (Alan Vots, možda najbolji učenik i učitelj Istoka poreklom sa Zapada)

2. Priča o kineskom rataru

Jednog dana, ratarev konj je pregrizao svoje uže i pobegao. Kada su to komšije saznale, došle su kod ratara i zakukale:

– Kakva šteta!
– Možda. – rekao je ratar.
Sledećeg dana, odbegli pastuv se vratio i doveo sa sobom sedam divljih konja.
– Kakva sreća! – povikaše komšije.
– Možda. – rekao je ratar.
Sledećeg dana, ratarev sin je uzjahao jednog od divljih konja, ali ga je neukroćena životinja zbacila.
– Kakva šteta! – zavapiše komšije nad mladićevom slomljenom nogom.
– Možda. – rekao je ratar.
Sledećeg dana, carevi vojnici su došli u selo da mobilizuju ljudstvo za rat. Ratarevog sina nisu odveli zbog njegove povrede.
– Kakva sreća! – saglasne su bile komšije.

Saveti Virdžinije Vulf za "obične čitaoce"

– Možda. – rekao je ratar.

Komentar: Život je proces neverovatne kompleksnosti u kom nije moguće odrediti krajnje posledice bilo kog događaja, te se treba čuvati od utroška suviše energije na prosuđivanja šta je po nas sreća, a šta ne.

3. Lopov

 

A post shared by Vivek Nagulan Joghee (@papergaery) on

U jednom zen manastiru, učitelju su monasi nekoliko puta ukazivali na to da jedan od učenika krade hranu iz kuhinje i zahtevali da bude izbačen. Prva dva puta, učitelj je ostao bez reakcije, ali treći put je izveo krivca pred one koji su ga optuživali i rekao im:

– Braćo, vi ste mudri, i znate da razlikujete šta je pravo, a šta ne. Vi možete i da odete u druge manastire da učite, ali ovaj nesrećni brat još uvek ne zna to što vi znate i ko će ga naučiti ako ne ja? Morao bih da pokušam, pa makar svi otišli i ja ostao sam s njim.

REŠENJE BEZ REŠENJA: 12 citata Antona Pavloviča Čehova

Nakon toga, učenik više nije krao.

Komentar: Ne požuruj s osudom osobe koja ne radi isto što ti, misli isto što i ti ili istom brzinom kao ti. Bilo je vreme kada ni ti nisi znao to što danas znaš. (Malkom X, sa citatom izabranim kao jednim od brojnih primera srodnosti misli civilizacija na suprotnim stranama Pacifika)

4. Galop

 

A post shared by Serious Buddha (@serious_buddha) on

Pešak je video kako mu u susret putem dolazi konj u punom trku.
Delovalo je kao da je njegov jahač u velikoj žurbi.

– Gde ćeš? – pitao je pešak.
– Ne znam, pitaj konja! – odgovori jahač.

Mlada krv na skakanje goni, a stara u hlad!

Komentar: Ponekad na pitanje zašto smo u žurbi i dopuštamo da život prolazi pored nas ima više smisla pitati konja nego čoveka koji ne zastane da obuzda svoje navike i preispita stanje u kom se našao zbog inertnosti.

5. Akrobate

 

A post shared by Tripti Bisht (@triptibisht12) on

Dvoje akrobata, starac i devojčica, živeli su od svog performansa na ulici. Njihova tačka sastojala se u tome što bi starac balansirao bambusovu motku na svojoj glavi na koju bi se lagana devojčica polako popela i neko vreme zadržala na vrhu.

Kako bi izbegli povrede, oboje su morali da u svakom trenutku zadrže svoj fokus i balans.
Jednog dana, zabrinuti starac je savetovao učenicu:

BODLER O ŽENAMA: Najrazdražljivije zadovoljstvo i najplodniji bol!

– Mislim da bi trebalo da počneš ti da gledaš mene, a ja ću gledati tebe i tako ćemo kontrolisati jedno drugo kako ne bi došlo do povrede.
Devojčica mu je odgovorila:
– Dragi učitelju, mislim da je bolje da ostanemo skoncentrisani svako na sebe, jer samo tako možemo da sačuvamo oboje u celini.

Komentar: Najviše što možemo da uradimo za druge jeste da se neposredno pobrinemo za svoje ispravno življenje, a time ćemo posredno i njima učiniti dobro, jer smo svi na ovoj Zemlji akrobate koje su tako zavisne jedne od drugih da čine jednu tačku.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD citati

SD vesti

SD događaji

Vremenska prognoza
Mist
10 Beograd