fbpx
Skip to main content
Izložba

Ratni crteži, romantičarski pejzaži DOSTOJNI NEZABORAVA: Izložba dela Zorana Petrovića (FOTO)

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
U galeriji RTS-a večeras su prikazana dela Zorana Petrovića. Zoran je bio slikar, vajar, pisac i redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

Sagledavajući celokupno delo Zorana Petrovića, nije teško shvatiti da se radi o umetniku izuzetnih stvaralačkih mogućnosti ne samo u oblasti likovnog, već i književnog - jednom rečju intelektualnog stvaralaštva. Stvaralaštva u stalnom usponu: ratni crteži, socrealistička tematika, romantičarski pejzaži, poetski realizam, mašinizam... do potpuno jasne filosofske koncepcije savremenog razmišljanja, objašnjava  istoričar umetnosti Sofija Ljubičić.

Izložba
Sofija Ljubičić
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Slikarski počeci mladog umetnika karakteriše zanesenost posleratnom izgradnjom i dirigovanom umetnošću socijalističkog realizma. Nastaju slike i crteži vezani za radne akcije - sa ciljem da se umetnost približi radnom čoveku. Veoma brzo u tom kratkom uključenju sa drugim umetnicima, Petrović shvata da lična percepcija i najdublja osećanja treba da nadjačaju zadate teme.

Tada, snagom svojih osećanja, okreće se intimnom doživljaju tematike koju želi da slika - vođen vojvođanskim poetskim duhom. Oslanja se na tradicionalno međuratno slikarstvo beogradske škole. Slika pejzaže vojvođanske ravnice, banatske paore, seoska dvorišta, kuće, enterijere - pune emocija i mirisa rodnog Sakula. Dela odišu smirenošću, toplinom sočnog kolorita.

Boravak van zemlje u najvećim centrima kulture, kao i mnogobrojni kontakti sa stranim umetnicima, učvršćuju i proširuju vidike i nesumnjiv talenat ovog značajnog umetnika posebnog senzibiliteta.

Poseta tekstilnoj fabrici „Petar Drapšin" u Bečeju i susret sa razbojima i mašinama, svakako da je ključna tačka u daljem razmišljanju i sagledavanju mogućnosti ka oplemenjivanju odnosa čovek - mašina. Ko je kome potrebniji?

Ideje koje počinje da ostvaruje uvlače ga u sve dublje poniranje u ljudsko shvatanje same konstrukcije mašina, njenu strukturu - do toga da likovno uobličava svaki njen sklop. Tako na neposredan način postepeno, linijom daje crtežima asocijativnu predstavu - bilo da želi ljudsku ili životinjsku personifikaciju.

izložba
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Crtež stalno neguje, a linija dobija na dinamici. Na momente je uskovitlana, često prekinuta, povremeno tačkasta ili pak prekinuta crnim mrljama. Tako gradi kompoziciju na kontrastima svetlog i tamnog, a kolorit mu je po pravilu sveden na tri tona - belo, sivo, crno.

Poetičnost i humanost duboko utkana u vojvođansku dušu umetnika dala mu je snagu da u skulpturama asocijativne sibolike dominira želja autora da iznedri blagost i humanost - koju umetnik želi da im da, i da mašine sa ubojitom namenom mogu se misaonim kontekstom drugačije sagledavati (Agresor, Ratnička forma...).

Izložba
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Petrović u svom opusu ostavlja skulpture u javnim prostorima Tomislavci, Briskol (Vršac), Novo Orahovo i Ravne na Koroškem (Slovenija).
Pored pedagoškog rada na Fakultetu likovnih umetnosti od 1949. do 1986. godine u Beogradu, ostavio je značajna nagrađivana književna dela - „Selo Sakule, a u Banatu", „Pendžeri ravnice"... radio i televizijske drame, scenarija za filmove.

Zoran Petrović (Sakule, 1921-Beograd, 1996) bio je slikar, vajar, pisac i redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

  • Učesnik NOB-a, i sa grupom slikara III armije izlaže 1945. godine u Novom Sadu.
  • Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu završava 1948. a specijalni kurs u klasi Đorđa Andrejevića Kuna 1949. godine.
  • Bio je član grupe „Samostalni" i jedan od osnivača „Decembarske grupe".
  • Aktivno je učestvovao na brojnim likovnim kolonijama: Senta, Bečej, a osnovao je kolonije "Ečka" u Zrenjaninu i Bačkoj Topoli.
  • Izlagao je na 33 samostalnih i blizu 200 kolektivnih izložbi u svojoj i mnogim evropskim zemljama, Americi, Aziji. Izradio je četiri skulpture u javnom prostoru.
  • Dobitnik je većeg broja nagrada i priznanja: "Salon 59", Rijeka; Nagrada na Memorijalu „Nadežde Petrović", 1960. Čačak; 1961. Nagrada „Leiner" fondacije za inostranog crtača na VI Bijenalu u Sao Paolu... Sedmojulska nagrada SR Srbije 1962. ;1986. Velika plaketa - Unirveziteta umetnosti, Beograd; Orden rada sa crvenom zvezdom, 1987. ...Počasni građanin Vršca.
  • Napisao je sedam dramskih tekstova: „Selo Sakule, a u Banatu", „Pendžeri ravnice"...radio i televizijske drame, scenarija za filmove.
  • Dela mu se nalaze u domaćim i inostranim galerijama i muzejima, mnogobrojnim ustanovama, privatnim domaćim i inostranim kolekcijama.
+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD događaji

SD vesti

SD citati

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
7 Beograd