Svi Beograđani pričaju o RIMSKOM BUNARU na Kalemegdanu, ali malo njih zna TAJNU koju krije (FOTO)

Kalemegdan je bio i ostao simbol Beograda. Bio je rušen i iznova građen, a najveća misterija tvrđave je svakako Rimski bunar. To je mesto koje zaokuplja najveću pažnju posetilaca zbog raznih nerazjašnjenih događaja koji su se odigrali među njegovim zidinama.

U Noći muzeja zahvaljujući zanimljivoj i realističnoj rekonstrukciji planova mehanizma za pumpanje vode iz bunara iz 18. veka u 3D filmu imali smo priliku da lično dоživimo mističnu аtmоsfеru Rimskоg bunаrа, prоšеtаmo sе njеgоvim hоdnicimа i siđemo dо sаmе pоvršinе vоdе.

GEOZAVOD: Velelepno zdanje Beogradska zadruga proslavila 110. rođendan u Noći muzeja (FOTO)

Bunar je ukupne dubine 60 metara i prečnika 3,4 metra. Ima dvostruko spiralno stepenište koje se spušta do dubine od 30 metara. Jednim stepecinama se silazilo, a drugim izlazilo na površinu, što je omogućavalo mimoilaženje i nesmetano kretanje ljudstvu koje iznosi vodu.

Pravili su ga Austrijanci 1717. godine, a malo ljudi zna da Rimski bunar niti ima veze sa Rimljanima, niti je zapravo bunar. Ime su dali Beograđani koji su tako želeli da mu daju na mističnosti, autentičnosti i starosti. To je, u stvari, svojevrsna cisterna koja se napaja atmosferskim padavinama, budući da nema izvor. Kad su kopači došli do dubine od 55 metara u potrazi za izvorom, nisu pronašli vodu već su naišli na nepropustljivu stenu. 

Zato su krenuli bočno da kopaju prema reci Savi i stali sa tunelom nakon 2 metra. Tako su nastale legende da postoji podzemni prolaz koji vodi od Rimskog bunara do reke Save ili čak do druge obale Dunava, što ipak nije moguće i nije istina. Ono što je istina je da se dno samog bunara nalazi ispod nivoa reke Save i to 17 metara. 

LJUBAV I REVOLUCIJA: U koga su se zaljubljivali revolucionari? (FOTO)

Iako ne postoje dokazi za to, najverovatnije je za izgradnju zaslužan Baltazar Nojman, poznati nemački barokni arhitekta koji je u Beograd došao iz italijanskog grada Orvijeta. Upravo je u tom gradu Nojman našao inspiraciju i po uzoru na bunar koji tamo postoji, Svetog Patricija, konstruisao Rimski bunar. Jedina razlika je što je bunar u Orvijetu stariji i veći od našeg na Kalemegdanu. 

Rimski bunar čuva mnogo zanimljivih priča i bio je inspiracija mnogim umetnicima.

Prva zanimljiva priča se dogodila 1956. godine. Izvesni Beograđanin je hteo da se oslobodi svoje ljubavnice. Gurnuo ju je u duboki ambis Rimskog bunara. Iako su je ronioci tražili, telo nestale žene je tek nakon deset dana isplivalo. Vrlo je moguće da ubica nikada i ne bi bio pronađen da u džepu nije imao sačuvanu tramvajsku kartu sa istim serijskim brojem koji je pronađen kod žrtve.

Ovu priču iskoristio je režiser Dušan Makavejev za film „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“. Vremenom  je postavljena zaštitna rešetka da se nešto slično ne bi dogodilo.

Rundek, Repetitor, Goblini, Bjesovi... na Arsenalu 07

Dušan Makavejev nije jedini koji je lokalitet Rimskog bunara iskoristio za svoj filmsko ostvarenje. Domaći film „Lavirint“ Miroslava Lekića realizovan je upravo na ovom mestu.

Kad je američki reditelj Alfred Hičkok boravio u Beogradu 1964. godine, obišao je Kalemegdan. Istakao je kako je na njega poseban utisak ostavio Rimski bunar.

- Takav ambijent za mene uvek predstavlja pravu poslasticu - kazao je Hičkok.

BEOGRADSKI MANIFEST - zabava za celu porodicu

Bunar se danas više ne koristi, a nažalost nije sačuvan ni mehanizam koji se ranije koristio za izvlačenje vode. Zbog toga su stepenice bunara poplavljene i polako raste nivo vode. 

Osim posete bunaru imali smo priliku da raširimo krila i uživamo u vrhunskoj kreativnosti. Umetnica Еstеr Zајmi Мilеntiјеvić inspirisana je sovom kao pticom, bićem i simbolom.

Ester Zajmi Milentijević je rođena u Beogradu, a diplomirala na fakultetu umetnosti u Prištini - grafički dizajn 1995. godine kada je bila najbolji student Univerziteta u Prištini. Od samog rođenja bila je okružena dizajnerskim rešenjima, slikama, grafikama, crtežima koje je njen otac mr Fatimir Zajmi realizovao u svom ateljeu. 

Ester Zajmi Milentijević svoje еmоciје vizualizuje krоz оblik, fоrmu, liniјu, pоvršinu i bојu i tako naslikana sоvа dоbiја nоvо znаčеnjе. U početnom periodu realizacija dizajnerskih rešenja je bila manuelna, kaže ona, ali već od 1992. godine koristila je informaciono-komunikaciono digitalne tehnologije koje utiču na njenu kreativnost i ona ih pretače odgovarajućim vizuelnim jezicima i formama koje imaju svoju praktičnu namenu u savremenom potrošačkom društvu.