AUTOR PREDSTAVE OLIMP: Pogledajte noćni život Beograda - dionizijski rituali se i dalje se nastavljaju

U Sava Centru se uskoro završava 24-časovna predstava "Olimp: U slavu kulta tragedije", u kojoj proslavljeni belgijski reditelj Jan Fabr niže scene zasnovane na celokupnoj antičkoj mitskoj građi. Ona je izazvala burne reakcije, kako u sali, tako i na društvenim mrežama gde se deo javnosti žali kako scene poput one gde muškarac muškarcu liže anus, ne treba da se prikazuju uživo na nacionalnom 3. kanalu RTS-a. A Fabr, tvorac "Olimpa", u intervjuu objašnjava svoje viđenje predstave i njene ciljeve, poruke i domete.

- To je neverovatno putovanje. Pripreme su trajale šest godina, sam proces rada na predstavi 12 meseci. Bilo je to izuzetno mentalno i fizičko putovanje, a i samo gostovanje sa predstavom po svetu je neverovatno putovanje, jer neprestano učiš i istražuješ, na primer, o vezi između tragedije i snova - ističe Fabr.

Bitefovskoj publici dobro znan umetnik u intervjuu Tanjugu prisetio se da su ga pre dve godine, uoči premijere u Berlinu, igrači pitali šta očekuje i da je on tada rekao: Biću srećan ako na kraju predstave ostane njih 50.

- Ljudi su ostali 24 sata, dobili smo aplauz u trajanju od 30 minuta. U Parizu sam video ljude iz Kine, Južne Amerike, Rusije, Koreje, Lonodna i bilo je divno videti ih kako dolaze sa rancima, hranom, potpuno spremno kao da idu na neko spirutualno mesto, da provedu 24 sata - ističe jedan od najinovativnijih i najsvestranijih umetnika svoje generacije.

Neprestano pomerajući granice svih žnarova u kojima radi, kaže da je divno videti u vremenu kada sve mora da bude brzo, sa komjuterima, cunamijem novih medija, veštačke inteligencije, da ljudi odlučuju da provedu na jednom mestu 24 sata sa drugim ljudima i podele energiju, misli, refleksije, konteplaciju.

U predstavi "Olimp" on koristi mitsku građu iz Homerovih epova i tragedija Eshila, Sofoklea i Euripida - na sceni su Eteokle, Hekaba, Odisej, Edip, Fedra, Herakle, Agamemnon, Klitemnestra, Medeja, Antigona...

- Grčke tragedije smo vi i ja, grčke tragedije su čak okrutnije od onoga što se dešava danas u Evropi, ili drugim delovima sveta, poput Sirije i Irana. Te priče su i danas savremene i političke - rekao je Fabr.

Glavni likovi predstave su, prema njegovim rečima, "muški Dionizije" i "ženski Dionizije".

- Nemojte da zaboravite da su Dionizijske svečanosti u atničkoj Grčkoj trajale tri dana i tri noći, a mi pravimo predstavu samo od 24 sata, ali vi dionizijske rituale imate i u stvarnom životu. Pogledajte samo noćni život u Beogradu. Dionizijski rituali se i dalje se nastavljaju, jer svi tragamo za slobodom ekstaze, otvorenom maštom - primetio je priznati pozorišni stvaralac, koji treći put gostuje na Bitefu.

On smatra da je njihov rad na predstavi "Olimp", prisustvo izvođača na sceni zapravo polički izbor.

- Kada kao umetnik provedem 12 meseci radeći na jednoj predstavi, to je politički izbor. U većini pozorišta u Evropi na predstavi se radi šest - osam nedelja, idu na turneju i kreću sa pripremom nove predstave, sve je to odgovor tržištu, a mi smo proveli godinu dana radeći ovo i to je naš duboki politički i ekonomski izbor - rekao je Fabr.

On ističe da je "Olimp" kao "losos koji pliva uzvodno" i dodaje da je sa tom predstavom osetio "glad publike da iskusi nešto što može da omiriše, oseti, i vidi, a to ne može na komjuteru ili mobilnom telefonu".

Fabr kaže da su grčki mitovi o herojima, kakvi su nama danas potrebni.

- Imamo mi i savremene heroje, kao što su bili Gandi, Nelson Mendela. Takve ljude tražimo i takvi ljudi su nam potrebni - naglasio je Fabr.

Nakon Beograda, imaće u Rimu italijansku premijeru predstave "Belgijska pravila", a Fabr je objasnio da je napravio omaž svojoj zemlji - "maloj, čudnoj, montipajtonovskoj zemlji".