BILJA KRSTIĆ ZA SD: Kvalitetnom muzikom se borimo protiv svega što nije dobro (FOTO, VIDEO)

Bilja Krstić, jedna od najpriznatijih srpskih umetnica, ne samo u okvirima naše zemlje već i znatno šire, posetila je štand portala "Srbija Danas" na Sajmu medija u sklopu nedavno održanog Sajma knjiga. 

ZVONKO BOGDAN: Sve ono što proživim, ja stavljam u stihove (FOTO, VIDEO)

Već dugi niz godina Bilja je sa svojim "Bistrikom" neumorni čuvar muzičke tradicije ovih prostora. Oni malo stariji prisetiće se i njene pop karijere - grupe "Suncokret", saradnji sa Đorđem Balaševićem, Borom Đorđevićem... O svemu tome smo ugodno proćaskali na štandu u Hali 3 Beogradskog sajma. 

GILE (ORGAZAM): Budizam za mene nije religija, ne bavim se Bogom već psihologijom (FOTO, VIDEO)

- Bilo je fenomenalno. Tamo nismo bili baš dugo. Publika je bila baš raspoložena. Pevali smo sve pesme zajedno. Neke sam ih ja učila, neke su znali, ali smo lepo promovisali novi album "Svod". To je bio cilj - da se predstavi ovo izdanje koje je izašlo u Engleskoj. Ponosna sam na to. Velika je stvar da budete odabrani, pre svega od takve kuće kao što je "Art Music" iz Londona, da vam oni budu izdavači. Dobili smo prelepe kritike. To otvara neke nove puteve. Tu su koncerti, bukeri, promoteri, a to je najvažnije. 

- Jeste. Miki Stanojević je radio sve aranžmane. Uspeo je potpuno da nas uvuče u jednu potpuno novu priču. Sve ono što je "Bistrik" do sada radio stavljeno je upravo pod ovaj svod. Više smo okrenuti svetskoj priči. Ovo je mnogo bliže "world music"-u nego što je do sada bio ijedan naš album. Aranžmani su znatno moderniji i prilagođeniji ovim vremenu. 

- Proletelo je godinu dana. Mislim da smo na dostojanstven način obeležili oba jubileja - 40 godina mog prisustva na sceni, i deceniju i po rada sa Bistrikom. Mnogo sam srećna što sam uspela da dovedem i Martu Šebešćen iz Mađarske, i Janku Rupkinu iz Bugarske, i Boru Čorbu iz Ljubljane (smeh) i Suncokret... Napravili smo lep program. Mislim da nije dugo trajalo. Sasvim dovoljno - onoliko koliko je potrebno da se ljudi lepo provedu i da se prisete svega što smo radili. 

- To je nešto što morate mnogo da volite i poštujete, da biste izdržali sve pritiske. Oni nisu mali. Orkestar "Bistrik" i ja nismo politički bend, niti smo ikad bili. Nama je muzika - politika. To je naša opcija i naša stranka. Kvalitetnom muzikom se borimo protiv svega što mislimo da nije dobro. Zaista je dosta teško, jer ja vidim koliko smo ove godine više "na mišiće" izvukli sve ove koncerte koje smo radili. Ne izvukli, već smo, što se kaže, izašli na crtu. Naši koncerti nisu na budžetu, već - koliko karata prodate. Ušli smo u borbu, opasnu, i mnogo sam zadovoljna jer imamo pune dvorane. One nisu velike, to su pozorišne sale i domovi kulture, ali za "Bistrik" je to odlično. Na taj način opstajemo. Borimo se kvalitetom, i imamo još uvek snage i ljubavi za ovo što radimo. Valjda nas to sve drži, i zato idemo napred. 

- Često govorim o Brazilu. Prvi put smo, zapravo, bili u Salvadoru, i to je bio prvi susret sa nekom baš dalekom kulturom i tradicijom. To je nešto što se ne zaboravlja. Bili smo skoro i u Indoneziji, to mi je isto bilo jako zanimljivo. Toliko različitosti, toliko je sve drugačije kod njih... I ta njihova muzika, odnos prema kulturi, umetnosti... Držala sam radionicu na Baliju, gde su ljudi na našem jeziku pevali naše pesme. U redu, oni su svi muzikalni, i profesori i studenti, ali administracija... I sekretarice su pevale odlično, neverovatno. Kao da ih biraju, i one moraju da budu nadarene muzički. 

- Ona je stvarno fantastična. Kod njih je sve u pokretu. "Bistrik" i ja smo dobili divnu kritiku kad smo prvi put bili u Brazilu. Rekli su da muzika Brazila udara u noge, a muzika Bilje Krstić i "Bistrika"... pa su pokazali na srce. Šta će vam veći kompliment od toga. 

- Svako sam bira. Mislim da to nije dobro ni za koga. Svakako da su, međutim, ti ljudi koji su ušli tu imali neki razlog, a ja u to ne ulazim. 

- Smejemo se moje ćerke i ja zato što imam gomilu knjiga pored kreveta, i krenem ambiciozno da čitam neka ozbiljna dela. Onda mi se polako spušta prag, tako da na kraju čitam ono što mi je najlakše, i koliko imam vremena. Mnogo bi trebalo više da čitam, ne stižem od svih obaveza, ali pročitam, svakako, moju literaturu vezano za moja muzička istraživanja i ono što je usko stručno. Ćerke su mi poručile, kada dođem na Sajam, da pogledam oko "Zakopanog džina", ovog japansko-engleskog autora koji je sad najpoznatiji, Kazua Išigura. Ja ću sebi ipak od njega uzeti "Bez utehe", pošto sam čitala neku preporuku i svidela mi se. Moji omiljeni pisci su Meša Selimović, Ivo Andrić, Nušić, Dučić... Jedna moja ćerka se udala, druga se sprema, tako da će mi odneti pola biblioteke (smeh), pa bih bar nešto što volim da nadoknadim. Kao što volim domaću muziku, tako apsolutno podržavam i naše pisce. Borim se za domaći teren. Volela bih da se svi okrenemo našoj književnoj sceni, i na taj način im pomognemo tako što ćemo kupovati njihove knjige i pratiti šta je to što oni rade. To je kao i moja borba sa tradicionalnom muzikom. Ako mi to ne čuvamo i ne negujemo, neće niko drugi. 

- Grupa "Naked" mi se dopada. Imamo toliko divnih pevača, grupa...

- To apsolutno nije tačno. Toj deci se ne da adekvatan prostor. Dajte da više podržimo sve te divne, mlade, talentovane ljude, pa da vidite, kad im se da prostor, šta će sve odatle izrasti. Važno je i da različiti muzički žanrovi budu prisutni. Mi imamo samo jednu jedinu muzičku matricu na ovim prostorima, i protiv toga treba da se borimo, na način da dobijemo svi adekvatan prostor, koliko i oni. Ako njih ima 99 odsto u svim medijima, a džeza ima nula koma ne znam koliko, rok muzike, pop muzike koja je nestala praktično... Više i nemamo pop muziku. Šta je sa svim onim divnim muzičarima koji su se pojavili 2000. godine? Nema nigde nikoga. Ne negujemo prave vrednosti, ne čuvamo ono što je naše. Onda kukamo zbog rijalitija, pa jedni kude ljude, a drugi kažu "Šta će, nemaju od čega da žive". Nije to razlog. Prvo, ne treba sebi uopšte da dozvolimo da dođemo u takvu situaciju. Važno je zato da se svi ujedinimo i da gledamo da napravimo svetliju, bolju budućnost našoj deci. 

- Divno je. To me podseća na neko lepo vreme. Volim kako on radi. Ima divne tekstove i još uvek odlično peva, nije ga izdao glas. To su sve stvari koje treba da negujemo. Mogli bismo malo da se ugledamo i na Hrvatsku koja itekako vodi računa o svojim starim umetnicima. Oni su sačuvali i obnovili sve festivale, jako važne za njihovu zemlju. Mi smo sve srušili. Ono što je dobro kod nekih naših komšija trebalo bi da preslikamo. Imamo toliko kapaciteta i toliko divnog, mladog sveta koji jedva čeka da nešto napravi. 

- Balašević se dosta povukao, ne druži se mnogo sa nekim ljudima, ali mi smo svi negde u kontaktu. Nekako, više sam tu sa grupom "Suncokret" - Gorica Popović mi je kuma, tu je i Snežana Jandrlić, Nenad Božić svira sa mnom, Bata Sokić... Nekako smo više mi u kontaktu, možda i zato što mi je to bila prva grupa. Da sam mogla u životu da biram s kim da radim, svakako bi to bile te dve gromade, kao što kažete. Mnogo sam ponosna što mi to stoji u biografiji, nije to mala stvar. Ništa ovo čime se danas bavim nije slučajno, jer sam imala od koga da naučim. 

- Kako da ne. Malo je nezgodno što svako od nas ima svoje velike karijere. Ne možete vi da uhvatite Boru Čorbu i da kažete "Imamo sledeće nedelje tri svirke sa Suncokretom". Gorica takođe mnogo radi - od 30 dana tokom meseca, ima bar 27 zauzetih. Svako je okrenut na svoju stranu ali svakako ćemo nešto da uradimo po tom pitanju. Da bar jednom u toku godine okupimo ceo "Suncokret". Nećemo nešto da vežbamo i da pokazujemo kako mi to najbolje sviramo, već više da to bude lepa atmosfera i da se podsetimo lepih pesama, pa neka bude i sa greškama u tekstu, intonativno... 

- Da li mi verujete da na koncertima "Bistrika" često imaju želju "Biljo, je l' može barem Čarli?". Divna pesma... Josip Boček je napisao muziku, a Đorđe Balašević tekst, i zaista su to uradili fantastično. Jedina mi je zamerka što su me terali da "nisko" pevam pa sam se malo gušila, ali, dobro, sad bi mi super legla pesma, jer se glas "spustio" sa godinama. Sad bih bila dobar alt. A za ime - to je Đoletova ideja. Hteo je baš da bude strano. Čarli je, inače, bio i nadimak mnogim našim dragim prijateljima. Verujem da je pesma posvećena svima njima. 

- Ono što je sad najbliže je Zagreb 11. novembra. Prvi put "Bistrik" tamo gostuje, i mnogo smo uzbuđeni zbog toga. Nastupamo u Glazbenom zavodu, to je kao filharmonija, u centru grada. Bićemo tamo u sklopu proslave 120 godina postojanja "Privrednika" iz Zagreba. To je naša organizacija koja pomaže mlade, uspešne ljude koji ili tek kreću na fakultet, ili su u srednjoj školi, a koji nisu dobrog finansijskog stanja. Imali smo u planu da nastupimo nekad u "Lisinskom". Nadam se da će posle ovog uslediti poziv. U Temišvaru smo 27. novembra, bićemo na Kosovu u decembru. Dugo nismo svirali dole. Biće tu još koncerata, da ne najavljujem sve. U januaru smo od 25. do 29. u Parizu, pre toga ćemo biti u Sarajevu, između prvog i desetog, samo još datum da odredimo. Dosta smo aplicirali za strane festivale. Nadam se da ćemo biti na "Babel" festivalu u Marseju, u septembru 2018. U planu je da tada budemo i u Americi. Hoćemo da nastupimo na Mehnetnu, tamo ima divan festival. Spojićemo i "World Music" festival u Čikagu, verovatno i Boston. Posle ćemo otići i do Toronta. Veliki su planovi, nadam se da će sve ići kako smo predvideli. Biću prezadovoljna ako cele sledeće godine budemo u inostranstvu.