ON je bio inspiracija za ROBINZONA KRUSOA: Bio je BUNTOVNIK, a 4 godine je proveo na pustom ostrvu sa samo par stvari
Bilo da pisci traže nadahnuće u bračnom drugu, prijateljima, porodici, ili nakon višedecenijskog rada ubace sebe u tekst, autori izvlače skoro svaku reč i rečenicu iz nekog elementa stvarnog života, a najčešće su taj element ljudi.
Još u vreme kada je Danijel Defo izdao svoj roman "Robinzon Kruso", 1719. godine, mnogima je bilo jasno da je čovek koji ga je inspirisao na ovu priču Aleksandar Selkirk.
Sveštenik je bio ZAPREPAŠĆEN: Ono što je Dostojevski rekao na samrtnoj postelji bilo je krajnje BIZARNO
Komunisti su mu ODUZELI izvor INSPIRACIJE: Ivo Andrić se teško razočarao nakon prve i poslednje posete svom MUZEJU
LJUBAV PREMA NJOJ GA JE OTERALA U SMRT: Jesenjin je ludo voleo 20 godina stariju balerinu, ali se romansa završila TRAGEDIJOM
Pravi Robinzon Kruso, čije je memoare Danijel Defo adaptirao za potrebe svog romana, bio je originalno "crna ovca" uže porodice. Kada ga je brat naterao da pije morsku vodu, Selkirk se potukao sa njim, nakon čega je pozvan pred Crkveni odbor u Škotskoj da objasni svoje ponašanje. Plašeći se da neće dobiti pomilovanje, Selkirk je pobegao na more i borio se kao gusar protiv Španaca.
Kao briljantan moreplovac, Selkirk je na kraju dobio čin pomorskog oficira. Međutim, kapetan njegovog broda bio je tiranin, i nakon mnogo neizvesnih sukoba sa Špancima, Selkirk je strahovao da će brod potonuti i odlučio je da ode, zahtevajući da ga ostave na najbližem kopnu. Na Selkirkovu nesreću (ali na Defoovu sreću), najbliže kopno bilo je pusto ostrvo na 400 milja od čileanske obale, a danas poznato kao Ostrvo Robinzona Krusoa.
Selkirk je spasen nakon četiri godine i četiri meseca preživljavanja samo sa jednom musketom, Biblijom, nekoliko odevnih predmeta i nešto duvana. Ispostavilo se da je bio u pravu kada je pobegao sa svog problematičnog broda, koji je potonuo nedugo nakon što ga je napustio, a samo jedan čovek je preživeo. Selkirk se obogatio kao gusar pre nego što se konačno vratio kući u Englesku, odeven u svilu i kadifu, ali nikada se nije navikao na kopno i čeznuo je za otvorenim morem.
Objavio je memoare o svojim pustolovinama, ali je poginuo tokom jednog gusarskog pohoda, pre nego što je dobio priliku da pročita Defoovu adaptaciju svoje manje poznate knjige.