Jovo Maksić o seriji "Kosti", ulozi Koste Govoruše i devedesetim: "Ne verujem u slučajnost, to je izgovor, verujem u čudne puteve!"
Jovo Maksić, jedan od naših najtalentovanijih glumaca, kaže da mu gluma nije bio dečački san i da je glumac postao "čudnim spletom okolnosti", ali to što je kao glumac uspeo, već nije bilo slučajno, jer u slučajnosti ne veruje.
O njegovom talentu svedoči i Sterijina nagrada koju je dobio 2012. za ulogu u komadu "Bunar", Egona Savina, kao i još pet nagrada za istu ulogu.
Nedavno je na RTS-u emitovana serija "Kosti", u kojoj je Jovo glumio glavnu ulogu, za koju mnogi tvrde da mu je bila sudbinski predodređena, s obzirom na to da se njegov život na mnogim stazama sudbine poklapa sa životom glavnog aktera serije, koju je izneo Maksimović.
Ovog tihog, povučenog čoveka i sjajnog glumca, koji ne daje često intervjue, jer tvrdi da ne voli da se ponavlja, kada nema šta novo da kaže, publika će tek gledati u serijama "Klan", "Nečista krv", "Crna svadba" i "Tajna vinove loze", kao i u filmovima "Koridor 92", "Lihvar", "Jedini izlaz" i "Dara iz Jasenovca".
Razgovor sa njim, za portal Srbija Danas, započeli smo o njegovim ulogama.
"MAČKA SI, BRE!" Uraganka raspametila novim fotkama: Ne znate šta prvo da pogledate - Da li NOVU FRIZURU ILI TRBUŠNJAKE
ISTINA O MENSURU! Zašto si prećutala ODNOSE? U inat Janjušu! Maja progovorila i otkrila SVE! (VIDEO)
CECA DOVELA DEČKA U PORODIČNI DOM! Evo kako je protekao njegov PRVI SUSRET sa Anastasijom i Veljkom!
- Nemamo mi baš taj luksuz da biramo uloge, ali sa moje strane smatram da sam imao sreće, da mi je većina uloga bila inspirativna. Takav je i život, nije sve do vašeg izbora I kad to prihvatite, lakše gurate napred. Možda ću jednog dana moći da imam taj luksuz da biram i važem. U ovakvim uslovima, bitno je da nađete inspiraciju i date sve od sebe.
- Kad se poklope sve karte, jer ovo je sigurno uloga koju sam ja želeo, nekako sve ide relativno lako. Kad snimate nema mnogo prostora da važete koliko je šta lako ili teško. Dobra ekipa je pola posla. Sad bih mogao da filozofiram, ali u suštini, sad sa ove distance bilo je veliko zadovoljstvo i u neku ruku lako. Ali ponavljam, kad se sve kockice slože, to meni kao glumcu, mnogo olakšava stvari. Polako se išlo korak po korak, a moje je da svedočim svakom tom koraku. Sjajni partneri, dobar scenario, dobar reditelj i ostatak ekipe, koji funkcionišu kao jedan.
- Šta god da radim i igram, tražim inspiraciju u životu. Cilj svakog glumca je da što manje glumi! Svako je u životu imao uspone i padove, teške i srećne trenuke, to ostaje zapisano u nama. Proživljavati te trenutke i vešto ih plasirati je dragoceno u našem poslu . Možda se u životu sve dešava sa nekim razlogom. Malo sam zbunjen kad me pitaju da li je bilo teško proživljavati, nek odgovor na to pitanje ostane nešto moje, lično.
- Sigurno bi. Verovatno na svoj način i drugačije, ali ne sumnjam da bi isto bilo upečatljivo.
- Kolja se nije mnogo mešao u rad sa glumcima i u režiju...Imao je potpuno poverenje u Hajdukovića, koji je režirao obe serije, naravno uvek je bio spreman da pritekne u pomoć, kako bi se otklonile neke nedoumice. Sa Hajdukom je bilo zadovoljstvo radit. Odmah smo se razumeli i dopunjavali. Sjajan čovek i sjajan reditelj,kao i Kolja- idealna kombinacija.
- Moj posao je gluma i sve što imam da kažem, mislim da mogu reći u kadru ili na sceni, ako sam tu bio dobar, dodatnim komentarima mogu samo da pokvarim. A i ne smatram sebe izrazito zanimljivim i pametnim sagovornikom...Kad odgovaram na pitanja imam osećaj da se samo ponavljam, kao papagaj.
- “Mala bara, mnogo krokodila.” Brine me budućnost mlađih kolega, surovo je vreme. Kad izađu sa akademije, šanse za dokazivanje su minimalne. Zato je dragoceno kad ljudi koji imaju neki status,nesebično pružaju šansu mlađim kolegama. Evo kod nas u BDP-u se okupila mlada talentovana grupa glumaca i to je za svaku pohvalu. Bjela daje šansu mladim ljudima i za to skidam kapu. Raduje me to što se pojavljuje bar neka vrsta esnafske solidarnosti.
- Nemam odgovor,jer su to dve strane istog novčića, verujte da jedno drugo nadopunjuju. Često dok radite na filmu,vidite gde grešite u pozorištu i obrnuto.
- Ne verujem u slučajnost, slučajnost je izgovor, ali verujem u čudne puteve. Sve valjda ima razlog. To je valjda tako trebalo, možda bi sagoreo da mi je gluma bila dečački san, ko zna. Sretosmo se negde na drugoj godini akademije i evo lepo sarađujemo.
- Volim da putujem, volim planine,Srbija je prelepa i ni sami nismo svesni koliko. Pošto su deca velika, supruga i ja često lutamo po Srbiji. Volim da radim sa drvetom, što sam stariji sve mi više prija mir i tišina, a toga na planinama i u šumama ima u izobilju.
- Pa moji najbliži. Moja porodica.
- Kad je sa merom, sve je dobro došlo. Dajem pravo svakom da kaže šta misli, ali naravno da postoje ljudi čije mi je mišljenje jako značajno, nije veliki broj, ali ih ima. Znaju oni ko su.
- Tačnije pet nagrada za Bunar. Pa znače, ali samim tim i obavezuju. Kao glumac, ne možete živeti od prošlosti. Kad prođe kratka euforija, shvatite da treba sad opravdati tu nagradu drugim, dobrim ulogama. Moram reći da mnogi glumci nisu dobili nagrade, a zaslužili su ih. Nekako mi to uvek bude žao.
- Odigrali smo je u oktobru, bila je premijera pod svim epidemiološkim merama i sjajno je prošla. Sjajna predstava, koju nije omela ni pauza zbog korone. U martu, pred karantin smo je odigrali samo za upravu i kolege i zapečatili. Onda smo se u septembru okupili, obnovili i imali zvaničnu premijeru. Jedva čekamo da je ponovo igramo.
- Pa, ono vreme pre pandemije, jer moj lični osećaj je da se pandemija koristi i u neke druge svrhe, to jest zloupotrebljava, na globalnom nivou.
- Neka sve ide svojim tokom i naravno samo da smo zdravi.
- U planu su neka snimanja, ali ne mogu još da o tome pričam i predstava "Divlje meso" u režiji Jagoša Markovića u BDP-u.
