Kažu: „Dobra reč daleko se čuje“, ja kažem: „Iskren vrisak još dalje!“

Čitaoče, dobar ti dan!
Moje ime je M. N.
i nedeljom ćeš čitati
priče iz života
jednog dragog
idiota.

Ostani.

I dan danas razmišljam između toga da li ljudi ipak umeju da ostanu, ali zato što nisu sudbinski predodređeni za tu osobu oni nastave svoj život ili ne umeju da ostanu i nikada neće naučiti i tu se njihovo poglavlje u tvom životu završava. Tu su da prođu i odu.

Razmišljam o tome jer vremena nisu više ista kao kada su bila dok smo bili mali i dosta mlađi. Interes među ljudima je, verujem, oduvek postojao, ali da li je oduvek bio u ovolikoj meri gde većina ljudi urla na druge ljude kao kakve zveri u tami noći?

Postoje dobri ljudi, ali tihi su, a ovi drugi su mnogo glasniji od njih. Kažu: „Dobra reč daleko se čuje“, ja kažem: „Iskren vrisak još dalje!“

Ljudi su izgubili sebe u traženju pažnje. Svi žele da budu neko umesto da budu svoji. Nikada nam neće biti bolje dok ne budemo počeli da razmišljamo da treba da nam zajedno bude bolje. Moramo naučiti da volimo i poštujemo druge i da pažljivo biramo ljude sa kojima ćemo deliti svoj život. Ne treba gubiti nadu. Čitaj, ćuti, ostani.

M. N. (#sanjarsameseca, #bananesuzdrave)