Lutkari digitalnog doba
Komad “Ptičica” je na programu 1. aprila u Pozorištu na Terazijama, i izvodi se dva puta, od 17h i od 20h. Broj ulaznica sa popustom je ograničen, a prodaja se vrši isključivo na sajtu Beogradskog festivala igre, od 26. do 29. marta.
Osnovana od strane Aleksa Serana u Barseloni 2006. godine, Grupa gospodina Serana je pozorišna kompanija koja stvara originalne produkcije zasnovane na pričama izvučenim iz sadašnjeg vremena. Trupa koristi bogatstvo inovativnih i starinskih alata kako bi prevazišla granice. Na osnovu kreativnih saradnji, njihove produkcije ujedinjuju scenski performans, tekst, video i zvuk, stvarajući dela koja otkrivaju neusaglašene aspekte današnjih ljudskih iskustava. Trupa prikazuje isključivo originalne postavke sa kojima gostuje u zemlji i inostranstvu, uživajući podršku i priznanja važnih institucija u Španiji. Grupa gospodina Serana je nagrađena Srebrnim lavom na Bijenalu u Veneciji 2015. godine.
O komadu “Ptičica”, Aleks Serano kaže: “Kada smo započeli projekat, izbeglička i migrantska kriza eksplodirala je pred "civilizovanom" Evropom, a mi smo bili usisani u vrtlog trenutka, vestima, video snimcima i osećanjem besa i srama zbog onoga što smo gledali. Potom smo počeli da konzumiramo kulturne i novinske sadržaje koji su izgledali kao da smiruju ljutnju i sramotu dodavanjem novog besa i sramote, ili direktnim prizivanjem našeg osećaja krivice. Skupljali smo činjenice, statistiku, govore i brojeve, misleći da radimo pravu stvar. Bila je to tiha uteha sa ličnog stanovišta, ali umetnički, ovaj neposredni pristup temi učinio je da se osećamo prazno na kraju. Kao da smo kreativno bezobzirni pred neredom, pred velikim problemom, gde je jedini zaključak da svaki direktan pristup nije pravo rešenje. Ovo je ono što radimo: kroz metafore; praveći korak unazad da vidimo smisao u haosu; uklanjamo činjenice sve dok ne dobijemo njihovu suštinu; predlažemo veze između aktuelnih događaja, istorije i starinskih filmova ili fikcija, kako bi se stvorio nov pristup, vrlo lična, sveža tačka gledišta. Bežimo od onoga ovde i sada, od brzine vesti jer se ona može pronaći na televiziji, u novinama i u dokumentarcima, ali i zato što verujemo da pornografija dramskih slika i direktan pristup činjenicama aktiviraju isključivo jednu vrstu emocionalnog odgovora: mešavinu besa, sramote i sažaljenja. Ipak, apelujemo na druge emocije (saosećanje, upornost, nada ili odlučnost), a pre svega na emotivnu inteligenciju i kritičku misao publike. Znamo da je danas situacija u vezi sa izbeglicama i migrantima toliko očajna da zahteva frontalan i odlučan pristup. Ali upravo to želimo da izbegnemo. Konačno, prestali smo da pratimo video snimke i slike sa kojima su nas mediji i društvene mreže stalno bombardovali jer nismo mogli pravilno da razmišljamo, nismo mogli da sagledamo pozadinu, i počeli smo da tražimo nov pristup, manje direktan, manje ispunjenom besom, sramotom i strahom, sa više ljudskosti”….