MARKO LUIS ZA SRBIJA DANAS: Voleo bih da tata može da čuje ovo što ja danas radim (FOTO, VIDEO)
Marko Luis je široj javnosti već duže vreme poznat kao muzičar koji, žanrovski i stilski, ne poznaje granice, voli da istražuje i da pravi jedinstvene "krosovere".
Sve se to itekako dobro čuje i oseti na njegovom aktuelnom, drugom studijskom solo albumu "Beskraj", a beogradska publika će u to i uživo moći da se uveri 25. maja na Mikser festivalu.
NAPUSTIO PORODIČNI DOM: Poznati glumac se RAZVODI posle 28 godina braka!
To su i direktni povodi za razgovor sa sinom legendarnog Luisa, a priču počinjemo od "Beskraja":
- Album sam izbacio 20. aprila. Radio sam ga aktivno oko godinu dana, ali sam neke skice imao još pre prvog albuma "Shine On Me". Od momenta kad sam uradio duet sa Božom Vrećom, spoj različitih energija me je inspirisao da napravim ceo album. Bio mi je izazov da nađem različite umetnike koji su, pre svega, drugačiji od mene i od kojih bi ja izvukao inspiraciju da napravim nešto što, možda, još nije spojeno.
- Ima i umetnika iz inostranstva - Irak, Boston... Sarađivao sam sa Vlatkom Stefanovskim u obradi očeve pesme "Cveće Cafnalo", sa Vasilom Hadžimanovom sam obradio "Doviđenja". Završavam spot sa Adnanom Šaranom iz grupe "Skroz" (BiH). On je roker i to u pravcu grandža, andergraunda. Dosta su popularni u regionu. Drugar mi je rekao da bi bilo dobro da napravimo duet, on nas je spojio. Kad je iscurilo sve na traku, baš je dobro ispalo.
- Kad kupim neki CD, volim prvo da poslušam duete, baš zbog tog nekog spoja. Odrastao sam uz soul, džez, fanki muziku, pa bih, recimo, izdvojio duet Maraja Keri i Luter Vandros, pa Stivi Vonder i Babyface... Kad dve energije naprave zajedničku stvar, to mi je oduvek bilo posebno inspirativno.
- Nastupam na otvaranju. Prvi put ću sa bendom i prijateljima izvesti pesme sa novog albuma. U toj festivalskoj varijanti neće moći neki gosti da dolaze... Naravno, i sa starog albuma čućete udarne pesme. Iako je u pitanju festival, gledamo da to bude pravi koncert.
- Neće. Ja sam bio njegov gost na Mikser festivalu prošle godine. On sad ima neke privatne obaveze, ali, generalno, dosta nastupamo zajedno. Ja sam gost na njegovim koncertima, dosta putujemo. Bili smo u Briselu, Zagrebu, Rijeci, Beogradu, pa će biti Šibenik, Mostar... Što se mene tiče, gledaćemo da kad, recimo, bude koncert u Sarajevu, da dođe Božo, pa Adnan Šaran, u Makedoniji Vlatko ako je slobodan... Na "Mikseru" je fokus na "Beskraju".
- Upoznali smo se na njegovom koncertu u Beogradu, baš u "Mikser hausu". Bio sam jako inspirisan posle nastupa, i planirao sam da ga pitam za duet, a on je mene prvi pitao. Tako je nastala "Pašana". I on i ja smo bili toliko oduševljeni tom saradnjom da smo rešili da napravimo još jednu pesmu, "Pandora". Nastalo je veliko prijateljstvo uz poslovnu saradnju. Jako dobro funkcionišemo i improvizujemo na bini.
- Nimalo. Bukvalno sam umro od smeha. Ljudi mi kažu "Tuži", ali... Nemam problem sa tim, neka misle ljudi šta hoće. Ja sam oženjen čovek. Moja žena isto nije mogla da... Božo se onda oglasio na Fejsbuku, više zbog mene. Ja sam mu rekao "Uopšte ne moraš da se pravdaš".
- Meni je stvarno žao, ja ne znam šta bi bilo da je on danas živ. Voleo bih da čuje šta ja danas radim i kakvu muziku pravim. Uvek mi je bilo važno, kad sam bio mali, da on to, nekako, aminuje. Ako mu se nešto ne sviđa, a uvek je bio iskren, meni je to bio veliki udarac. Doživljavam njega kao oca i kao umenika koji je ostavio veliku energiju iza sebe.
- Svako sluša sebe. Kad bih ga ja pitao šta da radim, kako da se postavim, on mi je davao neki predlog, a onda isticao da moram da slušam sebe i svoje srce, kao što je i on radio ceo život.
- Ja sam, između ostalog, pevao prateće vokale na našoj pesmi, u studijskoj verziji. Pitali su me da idem u Kijev, ali nisam mogao zbog obaveza oko albuma. Oduševljen sam pobednikom. Čuo sam desetak pesama, ali mi je najbolja bila portugalska. Nije mi loša bila ni Bugarska. Primetio sam da dosta izvođača pokušava da kopira nešto što je aktuelno na MTV-ju. Portugalac me je "oduvao" od prvog momenta kad sam čuo. Nisam verovao da će da pobedi ali je, na kraju, to toliko logično, zato što je jedini drugačiji.
- Ništa direktno. Ako bi došlo do toga, iskreno, ne znam kako bih reagovao. Verovatno bih želeo da idem, ali bi mi bilo važno da ja stojim iza te pesme, i da mi se ne nameće da pevam nešto što ne volim. Još lepše - ako bih imao slobodu da ja to komponujem i da bude pod mojom kontrolom, onda bih sa velikim zadovoljstvom to uradio.
- Ja sam rođen i odrastao u Minhenu. Bavio sam se muzikom otkad znam za sebe, pa do 14. godine. Tad je prevagnulo da se u potpunosti fokusiram na košarku, moju drugu veliku ljubav. Sve do 22. godine sam igrao profesionalno, nosio sam i dres reprezentacije Nemačke. Bio sam tamo na "All Starsu". Igrao sam ovde godinu i po dana u Prvoj ligi. Imao sam karijeru, ali sam rekao sebi - ako do 22. nemam neku sigurnu budućnost i ako budem bio pod opterećenjem da li ću da nađem klub, da li ću da zaradim pare, da li ću da dam koš ili ne... To sam rešio kad sam imao 14 godina i tačno sa 22 sam odlučio da se vratim - ne direktno muzici, već sam se vratio da se školujem. Upisao sam Fakultet dramskih umetnosti i onda je, nekako, to samo krenulo da se vratim muzici, prvoj ljubavi. Sad se bavim dizajnom zvuka za film, pozorište...
- Ne, ali sam jako srećan što sam bio u košarci. Mnogo je uticala na moj život. Ako se neko nekad bavio sportom, pogotovo timskim, mislim da je normalno da ima fer-plej u sebi.
- Biće tu još festivala, kao i moji samostalni koncerti u Sarajevu, Podgorici... Ne zapostavljam ni rad u studiju. Pored našeg jezika, voleo bih nešto da snimim i na nemačkom.