Ministarstvo kulture pomaže udruženje Adligat (FOTO)
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije finansiralo je projekat kupovine specijalnih zaštitnih ormana za staru i retku građu Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, na osnovu mišljenja Gradske biblioteke Grada Beograda.
U Udruženju Adligat nalazi se arhivska i bibliotečka građa prvorazrednog značaja koja će sada biti pohranjena u specijalnim, protivpožarnim ormanima. Između ostalog, u Adligatu se nalazi više srpskih dokumenata i predmeta iz XIV veka, više od 1000 stranica ratnih dnevnika i ratna dokumentacija Crvenog krsta Kraljevine Srbije iz 1914. godine kao i više od dve hiljade publikacija ratne štampe 1914-1918, što predstavlja jednu od njaznačajnijih zbirki srpske ratne štampe čiju je digitalizaciju podržala Britanska biblioteka iz Londona.
U Muzeju srpske književnosti i Muzeju knjige i putovanja koji su otvoreni pod okriljem Udruženja Adligat nalazi se četrdeset legata, biblioteka celina i zbirki najznačajnijih srpskih porodica i intelektualaca. To su, na primer zbirke porodica Garašanin i Tartalja, legati porodica Leko, Žigon i Bešević, zatim legati Milovana Danojlića, Miodraga Pavlovića, Pere Zubca, Ljubivoja Ršumovića, Nikole Kusovca, Petra Pajića, Petera Urbana, Srbe Ignjatovića, Ivana Bekjareva, profesora Bogdana Terzića i Ileane Čure...
Viktor Lazić, predsednik Adligata, kaža: „Mnoštvo građe koju čuvamo, često uz velika lična odricanja i muku, spada u korpus onoga što bismo mogli nazvati srcem srpske kulture. Recimo kod nas se nalazi deo lične biblioteke i više od 2.000 stranica dokumenata i rukopisa Mihaila Petrovića Alasa, zatim 1700 dokumenata iz lične arhive Uroša Predića. Mi čuvamo i dvadeset pisama Save Šumanovića, mnoštvo pisama Miloša Crnjanskog, Miroslava Krleže srpskim intelektualcima, rukopise Oskara Daviča i Dobrice Erića.“
Pomoćnik ministra kulture, Dejan Masliković, izjavio je da je naročito važno da se, pored stare i retke građe zaštite i biblioteke mnogih značajnih srpskih pisaca, često sa njihovim pečatima, potpisima i marginalijama kao na primer knjige iz ličnih biblioteka Jovana Dučića, Dobrice Ćosića, Marka Ristića, Momčila Nastasijevića itd. Masliković ističe i posvećenost Ministarstva kulture očuvanju nacionalne baštine i navadi da je svako ovakvo ulaganje, zapravo ulaganje u budućnost.
"U fondu Adligata nalazi se i više od hiljadu srpskih publikacija štampanih pre 1867, koje prema važećem zakonu automatski spadaju u staru i retku knjigu, kao i veliki broj stranih publikacija štampanih pre 1800. godine. Dragocen je fond i od pedeset knjiga na ruskoslovenskom (u srpskoj upotrebi), kao i više od tri hiljade publikacija ratne štampe iz Drugog svetskog rata. Tu je i više od hiljadu publikacija emigrantskih izdanja objavljenih van teritorije Republike Srbije, sačuvanih u malom broju primeraka u posebnoj Biblioteci dijaspore, originalna pisma Nikole Tesle i mnogo toga drugog", kaže Masliković.
„Trinaest specijalnih ormana stigli je iz Slovenije. Za njihovu nabavku ministarstvo je izdvojilo skoro milion dinara. Glavne osobine su im visok nivo bezbednosti od požara – do trideset minuta garancije za zaštitu papirnih materijala u slučaju požara od više hiljada stepeni, što je za Adligat od naročitog značaja. To su materijali koji ne postoje nigde drugde osim kod nas i njihovo oštećnje ili, ne daj Bože, nestanak, bio bi veliki udar na srpsku kulturu. Važna je uloga ovih ormana i u drugim vidovima povećane bezbednosti, to su zapravo svojevrsni sefovi za staru i retku građu.“ izjavio je predsednik Adligata, Viktor Lazić.
Jasminka Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, podržala je projekat nabavke ovih ormana: „Veoma sam zadovoljna što je ministarstvo uvažilo našu preporuku kao matične biblioteke. Dragocena građa, od prvorazrednog značaja za srpsku kulturu, mora biti zaštićena i čuvana u specijalnim uslovima, bez obzira u kojoj se instituciji nalazi. Iako građa o kojoj je reč nije posebno evidentirana kao zaštićena u skladu sa Zakonom, ona svakako ispunjava zakonske uslove za zaštitu sa više hiljada jedinica koje ispunjavaju uslove da budu proglašeni za kulturno dobro od nacionalnog značaja i više stotina jedinica koje ispunjavaju uslove da budu proglašene za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Prema članu 2. Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi ova građa spada u kulturno nasleđe od posebnog interesa za Republiku Srbiju i kao takva uživa posebnu zaštitu, utvrđenu relevantnim zakonima prema kojima se ona štiti bez obzira na to da li je registrovana i evidentirana i bez obzira na to ko je njen držalac i vlasnik. Zakon takođe propisuje da je zaštita stare i retke bibliotečke građe delatnost od opšteg interesa, te su samim tim aktivnosti i projekti Udruženja Adligat u vezi sa zaštitom stare i retke građe takođe delatnost od opšteg interesa.“
