Nagrada "Meša Selimović" za knjigu godine uručena Dejanu Iliću
Pesniku i prevodiocu Dejanu Iliću danas je na svečanosti upriličenoj u Narodnom pozorištu uručena prestižna nagrada "Meša Selimović", koju su "Večernje novosti" dodelile trideseti put. Ugledno književno priznanje Ilić je poneo za pesničku zbirku "Dolina Plistos", objavljenu u ediciji "Povelja" kraljevačke Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani".
65. MARTOVSKI FESTIVAL: TELEVIZIJA BEOGRAD – 60 GODINA!
Nagradu koja se sastoji od plakete - reljefa sa likom Meše Selimovića (rad vajara Baneta Savića), Povelje i novčanog iznosa, laureatu je uručio Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik Kompanije "Novosti", dok je Ilićeve stihove nadahnuto čitao glumac Nebojša Kundačina.
VELIKAN JE ZA: Čomski potpisao Deklaraciju o zajedničkom jeziku naroda bivše Jugoslavije
Sam laureat je još jednom zahvalio čitaocima, svom izdavaču i urednicima "Povelje", "Novostima" i članovima velikog žirija čiji su mu glasovi doneli ovo priznanje, a svoju besedu započeo je citatom Selimovića: "Pale su mi na um knjige, one nisu čovjek sav, već ono što je u njemu najbolje, čovjek odabranih trenutaka".
POEZIJA U POKRETU
Od troknjižja "Figure", "U boji bez tona" i "Lisabon", preko prelazne knjige "Duvanski put", sve do otvaranja prema svetu počev od "Kvarta", pa do knjiga "Iz vikenda" i "Katastar" - Ilić se iz pesme u pesmu kretao, osvajao prostor - naveo je Čakarević. - Od kamernih, skučenih soba u kojima, činilo se, kao da postoje i žive samo reči, preko kvarta, susedstva, grada, roditeljskog doma na selu, kuće na moru i, konačno, osunčanih predela Grčke i Venecije, Ilićev lirski junak, odnosno u knjizi "Dolina Plistos" - lirska porodica, u stalnom je pokretu. Pesma, moderna pesma dakle podrazumeva kretanje.
- Biti izabran, pod okriljem Meše Selimovića, od tako velikog žirija, koji je kao čitalaštvo u malom, znači suočiti se neposredno s recepcijom vlastitog dela - istakao je Ilić. - Kad vas taj žiri izabere, sigurni ste da se na horizontu vašeg pisanja ukazala figura čitaoca. Nema subjekta bez njegove drugosti, nema pisca bez čitaoca. Na brodskom užetu književnosti, to su dva glavna čvora...
"Najteže se govori o onome što te se najviše tiče", kaže na jednom mestu Meša Selimović. A pisanje je upravo to, govoriti o onome čime smo označeni, o onome što nam je životno važno. Ali iskazujući ono što nam je bitno, mi se ujedno obraćamo i drugima... Pišemo u tišini, pišemo u samoći, daleko od drugih, pišemo iz unutrašnje nužnosti, pišemo zato što smo očarani svetom. Konačno, pišemo zbog sebe, ali za druge, svojim svetovima dodirujemo tuđe svetove.
Književna kritičarka Dušica Potić, jedna od 19 članova Velikog žirija "Novosti" koji su svoj glas dali "Dolini Plistos", govoreći o Ilićevoj poeziji naglasila je da je on, od kako je 1995. godine objavio prvu pesničku knjigu, pa do danas, narastao do raskošnog pesnika.
- Dejan Ilić je autentični pesnik. Ni kao umetnik ni kao čovek on nije gurao sebe u epicentar književnog života i krugova moći. Živeo je istinsku pesničku egzistenciju, u kojoj je ulog i hartija jedino sopstvena koža. Takva mu je i poezija. Paradoksalni obrt iz alternative u nagrađivanog stvaraoca samo je dokaz da je umetnička vrednost - onako kako i treba da bude - prevazišla barijere. Pevajući drugačije od svega što se peva u poeziji srpskog jezika, Dejan Ilić je okupio glasove svih generacija kritičara. Taj podatak pokazuje više nego dobrodošlu otvorenost starijih kritičara za njegovu meru razlike, samim tim i za aktuelne tendencije u umetnosti. Ništa manje važni nisu ni glasovi mlađih kritičara. Oni su pokazali da je Dejan Ilić napipao senzibilitet vremena koje dolazi. On je ruka pružena u budućnost. Upravo zbog toga i jeste zaloga kontinuiteta srpskog pesništva. Čestitam Dejanu Iliću, pesniku, na ovoj velikoj nagradi velikog žirija kritike.