Bio je najveći ŠMEKER bivše Juge! Voleli su ga milioni, a on je voleo samo NJU!
Velimir Bata Živojinović (5. jun 1933 – 22. maj 2016), dokazao je glumački dar u najširem mogućem spektru likova. Igrao je s lakoćom u ratnim filmovima, socijalnim dramama, crnom talasu i komedijama. Plenio je specifičnim šarmom kojim je prebacivao rampu ostavljajući utisak da je na ekranu autentična ličnost, a ne glumac.
U ŠKOLU NISU HTELI DA JE PRIME, JER NIJE BILA KRŠTENA: Ove DETALJE života legendarne Riske malo ko zna
"Svemirska trka" prenela se na filmsko platno: Ko će prvi snimiti film na Međunarodnoj svemirskoj stanici?
BILI SU ISPRED SVOG VREMENA! OVA SCENA u "Žikinoj dinastiji" mnoge ČUDI, a EVO I ZAŠTO! (VIDEO)
Ne zna se ko je prebrojavao, ali stoji podatak da na planeti ne postoji glumac, osim Bate, kog je gledalo toliko sveta. Čak 14 milijardi ljudi. Njegova glumačka harizma dotakla je tolika srca, a unosio je pometnju gde god da se pojavi i van filmskog platna.
U karijeri dugoj više od 50 godina glumio je u više od 300 filmova i serija, a njegov pozorišni opus ostao je u senci iako je pozorište obožavao. Odigrao je više filmskih uloga od bilo kog glumca u istoriji jugoslovenske kinematografije. Igrao je heroje i zlikovce, kauboje, doktore i lakrdijaše i svaka njegova i najmanja uloga ostavljala je neizbrisiv trag. Ratni spektakli „Kozara“ i „Bitka na Neretvi“ doneli su mu oreol heroja partizanskog pokreta i jedne od najvećih zvezda kinematografije bivše Jugoslavije.
Umeo je da se šali kako je jedan jedini put u karijeri igrao zavodnika u filmu Rajka Grlića „U raljama života“. Kratka komična epizoda i danas se pamti po njegovoj bravuri i širom otvorenim očima Štefice Cvek.
Markantan, zgodan i vedrog duha, privlačio je pažnju reditelja, publike i žena. Ipak, ostao je jedan od malobrojnih etabliranih zavodnika koji je u životu zaveo samo jednu ženu, svoju Julijanu.
Ljubav na drugi pogled
Za njega je celog života bila Lula. Nije dugo poživela posle njegovog odlaska, a upoznao ju je kao mlađu sestru svog druga, još dok je nosila pelene. Obratio je pažnju na nju tek gledajući je kako igra košarku na Malom Kalemegdanu, kada je shvatio da je izrasla u prelepu devojku. „Bila je to ljubav na drugi pogled“, govorio je za Julijanu. „Moja žena je nas troje, sina Miljka, ćerku Jelenu i mene, izvela na put“ - izjavljivao je često.
Hteo je da bude Cisko Kid
Kada je iz rodne Koraćice stigao u Beograd, zaljubio se u bioskope. Sa društvom je nebrojeno puta gledao sve filmove na repertoaru i skidao pokrete svojih novih idola. Obožavao je Džona Vejna, Klarka Gejbla, Erola Flina, Garija Kupera... Uživao je u jurnjavama i pucnjavama kauboja i mafijaša. Valjda zbog toga gotovo nikad nije tražio kaskadera ni kad je snimao najzahtevnije, opasne scene.
U glumu je upao kroz prozor
Kroz prozor u suterenu danima je gledao probe amatera u Društvu „Branko Krsmanović“. Dobacivanjem je pokušavao da skrene pažnju na sebe, pa ga je rediteljka Soja Jovanović pozvala da uđe. Govorio je da je ona kriva što se zaljubio u glumu, a društvo u tom podrumu bili su mu budući velikani glume, Rade i Olivera Marković, Đuza Stojiljković, Mića Tomić, Bata Paskaljević... Batin otac nije bio najsrećniji što mu se sin zamajava umetnošću, a Bata je u „Krsmancu“ radio, statirao i iz prikrajka učio zanat. Iz trećeg pokušaja je primljen na beogradsku Pozorišnu akademiju i studirao u klasi sa Radom Đuričin, Ružicom Sokić, Nikolom Simićem, Radmilom Andrić... Na diplomskoj predstavi u Narodnom pozorištu ocenjen je najvišom ocenom.
Valter je pokorio Kinu
Posle nekoliko godina pozorišnih predstava, počeli su da se nižu filmovi i uloge sa tematikom Drugog svetskog rata, a u jednom od najpoznatijih, „Valter brani Sarajevo“ reditelja Hajrudina Krvavca, postao je mitski junak koji je pokorio celu Kinu i postao njihova mega-zvezda. I danas ga u toj zemlji pamte čak i mlađe generacije.
Filmovi za velike nagrade
Ostavio je neizbrisiv trag u biserima sedme umetnosti, kakvi su filmovi „Čovek iz hrastove šume“, „Tri“, „Breza“, „Most“, „Tren“, „Dorotej“, „Balkan ekspres“, „Majstor i Margarita“... Dva puta je dobijao Zlatnu arenu za najbolju ulogu Festivala jugoslovenskog igranog filma u Puli, dobio je nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Sedmojulsku nagradu SR Srbije, brojne nagrade na Filmskom festivalu u Nišu, a 1993. nagrađen je Nagradom za životno delo „Slavica“ za uloge u jugoslovenskoj kinematografiji.
Bata i Boris, braća po filmu
Ostalo je zabeleženo da je Mika Antić na ulici u Novom Sadu video dva mlada, krupna momka, kako plaču kao deca jer nisu prošli na prijemnom za Akademiju. Rekli su im da su „balvani bez trunke talenta“. Bili su to Velimir Živojinović i Boris Dvornik. Njihovo dugogodišnje blisko i porodično prijateljstvo raspuklo se poput mnogih drugih veza 1991. godine. Serijom oštrih pisama koja su izlazila u jugoslovenskoj štampi samo su potvrdili da je sve otišlo dođavola. Trebalo je da prođe 15 godina da jedan drugom, putem video-linka, pruže virtuelnu ruku pomirenja. Obojica su otišla sa ovog sveta uvereni da sve to nije bila mržnja već veliki nesporazum.
