POČAST VELIKOM REŽISERU: Filmovi Želimira Žilnika u Kembridžu, Ročesteru i Njujorku! (VIDEO)
Izbor više od dvadeset filmova režisera Želimira Žilnika, nastalih tokom njegove duge i plodne karijere, do kraja maja biće prikazan u okviru retrospektivnih programa i susreta uživo sa stvaraocem na tri ugledna i važna severnoamerička filmska punkta: u Kembridžu, Ročesteru i Njujorku.
Pogledajte OVDE zašto je veliki glumac Pavle Vuisić odbio ulogu za životno delo.
Program u Harvard Film Arhivu u Kembridžu započeo je 30. aprila ostvarenjem “Bruklin Gusinje”. Na ovom mestu biće prikazano 15 Žilnikovih ostvarenja iz raznih perioda zaključno sa 21. majem kada su projekcije filmova “Dupe od mramora” i “Tito po drugi put među Srbima”.
U Ročesteru, program je nazvan “Against Status Quo: Late Works by Želimir Žilnik” (Protiv status kvoa: Kasni radovi Želimira Žilnika). Tu će pored masterklasa poznatog režisera, 16. i 23. maja biti prikazani filmovi “Destinacija Serbistan” i “Stara škola kapitalizma” oba nastala u “Plejgraund produkciji”. Projekcije su u Drajden bioskopu u okviru Džordž Istmen muzeja (George Eastman Museum), najstarijeg muzeja fotografije na svetu u čijem je posedu i jedan od najvećih svetskih filmskih arhiva. Muzej je ime je dobio po svom začetniku čuvenom industrijalcu Džordžu Istmenu, osnivaču i vlasniku Istmen-Kodak kompanije.
Kao kruna Žilnikovog predstavljanja u Americi, u Anthology Film Archive (Antologija film arhiv) u Njujorku, od 19. do 31. maja biće upriličena velika retrospektiva od 20 filmova iz raznih perioda njegovog rada, a pratiće je okrugli stolovi i predavanja.
“Osim Žilnika, ni jedan reditelj u Srbiji, sa tolikom upornošću i istrajnošću nije ostao posvećen ideji društvene provokativnosti i političkog anagažmana.Od samog početaka svog rada Žilnik se fokusirao na odnos ideologije i društva, da bi stvorio najjasnije ogledalo društvenog sistema, naizgled jednostavno puštajući svoje protagoniste da igraju sami sebe”, zabeležio je, pored ostalog, u svom tekstu Džeremi Rozen, povodom prikazvanja Žilnikovih fimova u Harvard film arhivu.
U tekstu Istmen muzeja povodom Žilnikovog gostovanja, pored kratke biografije i predstavljanja njegovog opusa i načina rada, navodi se da je u pitanju “ubedljivo najvažniji filmski stvaralac koji se pojavio u zemlji nekada poznatoj kao Jugoslavija”.
