Misteriozni savez koji je promenio svet umetnosti (FOTO/VIDEO)

Bez pojave Ambroaza Volarda svetska umetnost bi bila siromašnija za mnoga umetnička imena čija slave ne bledi do danas. Nije u pitanju veliko umetničko ime, reč je o poznatom galeristi, izdavaču i prodavcu slika koji je zaslužan za otkriće umetničkih genija poput Pol Sezana, Renoara, Pikasa, Vinsenta Van Goga i mnogih drugih.

SLIKE KOJE ČUJEMO: Munkovo delo - simbol univerzalnog bola (FOTO)

Rođen je 3. jula 1866. godine u Sen-Deniju u Francuskoj. Postao je jedno od najznačajnih imena u svetu umetnosti krajem 19. i početkom 20. veka. Ostao je upamćen kao značajna moralna i finansijska podrška mnogim umetničkim imenima koja će iz sveta anonimnosti uvesti u galeriju velikih umetničkih imena.

POLJUBAC U 8 SLIKA: Umetnici su sačuvali jedinstveni trenutak na platnu (FOTO)

Odrastao je u francuskoj koloniji Reunion. Studirao je prava – prvo u Monpeljeu, a zatim na Pravnom fakultetu u Parizu gde je i diplomirao 1888. godine. Tokom studija radio je honorarno kao pomoćnik trgovca umetničkim delima. Od honorarnog posla trgovina umetninama ubrzo će prerasti u njegov životni poziv koji je promeniti ne samo njegov život već i svet umetnosti uopšte.

PRVA SRPSKA GEJ SERIJA: Snima se nastavak filma "Pored mene"

Posle studija 1893. godine otvoriće sopstvenu galeriju Rue Laffitte koja je brzo postala centar francuske savremene umetnosti. Upravo će u ovoj galeriji biti prvi put izložena dela Manea, Gogena, Sezana, Matisa i posmrtna izložba radova Van Goga.

Savremenici su ga opisali kao „krupnog, smrknutog, neotesanog čoveka sa oborenim pogledom“. Njegove klijenti bili su neki od najbogatijih ljudi francuskog društva kao što su Albert C. Barnes, Henry Osborne Havemeyer, Gertrude Stein i njen brat Leo Stein koji su bili kupci široke ruke u skladu sa njegovom poslovnom devizom: „kupi jeftino, prodaj skupo“.

KNJIŽEVNA NOVINA IZ STARIH BELEŽAKA: Otkriveno nepoznato delo Volta Vitmana

Pikaso je o njemu rekao „Ni jednu od najlepših žena sveta nisu toliko često opisivali ili slikali koliko su Volarda. Ipak od svih njegovih portreta koja su načinili Sezan, Renoar… moj kubistički prikaz Volarda je najbolji“.

Pronađen za sada JEDINI VIDEO SNIMAK Marsela Prusta

Volard je tragično preminuo u saobraćajnoj nesreći u svojoj 73. godini života. Danas postoje nagađanja da je smrt ovog kolekcionara bila deo zavera u cilju preuzimanja njegove izuzetno vredne umetničke kolekcije.

U životu Volarda značajnu ulogu odigrao je mladi Jevrejin iz Hrvatske – Erih Šlomović.
O Erihu Šlomoviću zna se veoma malo, njegova porodica nestala je tokom Drugog svetskog rata. Rođen je 1915. godine u Vinkovcima, Hrvatska. Šlomović se tridesetih godina prošlog veka pojavio kao trgovac umetninama, pre svega kao stručnjak za prodaju dela francuskih ekspresionista i avangardnih slikara tog vremena – Matisa, Pikasa, Šagala i drugih. On se u Parizu sprijateljio sa Volardom koji je u to vreme već bio značajno ime u svetu trgovine umetnosti. Njihovo do danas nerazjašnjeno prijateljstvo (Volard je imao 70, a Erih 26 godina kada su se upoznali) ostalo je jedna od najvećih misterija do danas. Njihovo prijateljstvo bilo je vrlo čvrsto, Šlomović je po nekim izvorima bio njegov sekretar i osoba od potpunog poverenja – u svakom slučaju Volard mu je davao slike na reč, koje je Šlomović odnosio u Beograd i prodavao tadašnjim visokim kugovima. Drugi smatraju da je među njima postojala mnogo prisnija, emotivna veza.

LOVAC U ŽITU TI ŠALJE PORUKU: Život je igra koja se igra kako pravila zahtevaju!

Nakon smrti Ambroaza Volarda koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1939. godine Šlomović je deo svoje umetničke kolekcije poverio banci Sosijete Ženeral u Francuskoj, a deo je poslao u Jugoslaviju. Krajem 1940. svoju zbirku Šlomović izlaže u Beogradu i Zagrebu. Mnoga dela nosila su posvete Koktoa, Elijara, Le Korbizjea, Matisa…

Saveti Virdžinije Vulf za "obične čitaoce"

Šlomović se nakon sloma Kraljevine Jugoslavije u aprilskom ratu 1941. godine sklonio kod rodbine u selu Bačina kod Varvarina i tu sakrio slike kod porodice Živadinović. Uhapšen je i zajedno sa ocem i bratom poslat u zatvor u Ćupriji, a kasnije je ubijen u plinskoj komori. Zvanično je proglašen mrtvim 1. januara 1943. godine.

Šlomovićeva majka Ruža koja je preživela Drugi svetski rat odlučila je da dela pokloni državi i u tome joj pomaže dugogodišnji porodični prijatelj tada visoki državni funkcioner dr Ivan Ribar. On joj je pomogao da dela prebaci iz sela Bačina gde su tokom rata bila zazidana u duplom zidu kuće u kojoj su se Šlomovići krili. Šlomovićeva kolekcija predata je Narodnom muzeju na čuvanje 1949. godine.

KAFKIN INTIMNI ZAPIS: Uhodim je da je ne bih sreo!

Poznato je i da je zbirka koju je Šlomović sklonio u sefove banke Sosijete Ženeral, 1980. dospela na svetlost dana kada su otvoreni sefovi u kojima je 40 godina čamilo 140 slika, crteža, grafika Sezana, Dega, Renoara… Trebalo je da bude održana javna rasprodaja, ali je otkazana. Naime, oglasila se i tadašnja SFRJ polažući pravo na zbirku s obzirom na to da je Šlomović bio jugoslovenski državljanin. Naslednici Volarda i Šlomovića vodili su parnicu i 2006. doneta je presuda u njihovu korist. Većinu radova dobili su Volardovi naslednici, a Šlomovićima su pripali samo oni radovi i knjige koji su bili njima posvećeni.

Ono što je oduvek intrigiralo javnost i aktere umetničke scene jeste upravo Erih Šlomović. Kakva je bila priroda bliskosti Volarda i Šlomovića, kako je ostvaren prenos vredne kolekcije koja je pripadala Ambroazu Volardu baš Erihu Šlomoviću, kako se Šlomović za kratko vreme zbližio sa vodećim imenima pariske kulturne i umetničke scene koji su mu posvećivali radove…
O Erihu Šlomović Veljko Bulajić je snimio film „Donator”, a Momo Kapor pisao je u knjizi „Dosije Šlomović”.

Ovi pisci su PREDVIDELI SOPSTVENU SMRT - zapisano se ostvarilo - evo šta ih je poslalo u GROB!