Zbirka - kutak Japana i počasni članovi Adligata u Japanu (FOTO)

Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ osnovalo je Zbirku – kutak Japana u Beogradu. Zbirka Japana već sadrži čak hiljadu naslova koje su Biblioteka Lazić i Muzej knjige i putovanja o ovoj zemlji sakupile tokom prethodnih decenija.

Jedan japanski bibliofil, koji je želeo da ostane anoniman, poklonio je za 137 rođendan Biblioteke Lazić (registrovane 1882. godine, a osnovane vek i po ranije) i sedmi rođendan Adligata celu malu specijalizovanu biblioteku japanskih knjiga za Zbirku – kutak Japana koji se formira u ovom udruženju.

Poklonjeni su kompleti knjiga i monografija koji na sveobuhvatan način predstavljaju japansku kulturu, pre svega klasičnu i modernu japansku književnost, umetnost, pozorište i istoriju. Pored toga, poklonjena je i zbirka od pedesetak knjiga štampanih na različitim vrstama starog japanskog papira, koje će u beogradskom Muzeju knjige i putovanja predstavljati pravu atrakciju. Među zanimljivim publikacijama nalaze se i tekstovi ispisani na tradicionalnim japanskim lepezama a svakako najvredniji poklonjeni predmet je svitak ispisan rukom o razvitku japanskog oružja iz Edo perioda (pre 1868) godine. Radi se o svitku kakav postoji samo u najznačajnijim muzejima koji predstavljaju japansku kulturu u svetu, a Japanci će finansirati i njegovu restauraciju i izlaganje u Beogradu.

U Srbiju je već stiglo stotinak izuzetnih knjiga i svitaka, a još toliko je u Tokiju i do Srbije će doći zahvaljujući angažovanju ambasadora Nenada Glišića, uključujući originalni pribor za ispisavnje japanskih budističkih knjiga kao i replike starih japanskih štamparskih pečata iz VII veka nove ere, koji su ujedno dokaz da je prva štampa na svetu postojala u Aziji davno pre Gutenberga, dok je nastariji sačuvani štampani dokument u Kini i datira iz 220. godine nove ere. Japanski restaurator Katsuhiko Masuda kaže: „Prvo štampano delo u Japanu datira iz sedmog veka. Tada je naš car želeo da pokloni jednu budističku sutru svakoj pagodi u svom carstvu, pa mu je bilo potrebno čak milion takvih sutri. Više hiljada je sačuvano do danas i mogu se videti u pojedinim hramovima i muzejima.“

Na svom proputovanju Japanom Lazić je iz svih delova Japana sakupljao knjige i brošure, koje će takođe biti deo Zbirke – kutka Japana. Posebno je zanimljiva zbirka knjiga o staroj japanskoj šinto religiji, pa će Adligat biti jedno od retkih mesta na Balkanu na kome će naučnicima i znatiželjnicima biti dostupna literatura o ovoj religiji.

A PRE DVE GODINE JOJ JE UMRLA MLADA ĆERKA: Umrla Dina Rutić, glumica i supruga Zorana Radmilovića

Lazić posebno ističe aktivnosti Ambasade Srbije u Japanu i ambasadora Nenada Glišića koja, sa malo osoblja, čini Srbiju izuzetno prisutnom u ovom delu sveta. „Da nije bilo ambasade, ni Adligat ne bi ostvario ni polovinu svojih uspeha u Japanu. Rad ove ambasade treba da posluži za primer i zaslužuje najveće poštovanje i pohvalu“, kaže Lazić.

Novi počasni članovi Adligata u Japanu – uvek na usluzi Srbiji

Tokom Lazićevog boravka u Japanu, trojica istaknutih Japanaca, Masajuki Ivata, Katsuhiko Masuda i Tadaši Nagaji, postali su počasni članovi Udruženja Adligat, koji su odlučili da ovom srpskom udruženju pomognu i poklone važne predmete i knjige iz svojih ličnih kolekcija.

Profesor Masajuki Ivata (1938) Adligatu je poklonio veći broj svojih knjiga sa posvetama kao i jedan svoj rukopis. U Srbiju je došao šezdesetih godina, kako bi proučavao ekonomski i društveni sistem samoupravljanja, a tokom više decenija istraživanja naučio je srpski jezik i napisao seriju članaka i knjiga o Jugoslaviji i Srbiji objavljivanih u Japanu ali i širom sveta. Gospodin Ivata spada u najistaknutije savremene japanske mislioce u oblasti društvenih i posebno ekonomskih nauka. Nalazi se u samom japanskom i svetskom vru u disciplini koja nosi naziv „Uporedni privredni sistemi“. Osnivač je naučne discipline „uporedni društveni sistemi“. Prof. Ivata je predsednik Japanskog udruženja za uporedne privredne sisteme, član je Upravnog odbora i zamenik predsednika Japanskog udruženja za izučavanje privrednog i društvenog sistema. Takođe je član Upravnog odbora Japanskog udruženja za izučavanje Rusije i Istočne Evrope. Govori srpski, poljski, engleski, služi se nemačkim i ruskim. Prof. Ivata ima vrlo istaknutu ulogu u japanskoj visokoškolskoj nastavi i u obrazovanju naučnog podmlatka. 

Lazić o profesoru kaže: „Njegov dom je pun knjiga, sa celom jednom prostorijom sa knjigama samo o Srbiji i Jugoslaviji. Izuzetna je čast biti pozvan u njegov dom – Japanci retko pozivaju goste u svoju kuću. Pročitao mi je jednu od svojih slavnih pesama. Naime, kada je fakultetu na čijem je čelu bio bilo neophodno proširenje zgrade, profesor je japanskom ministarstvu prosvete napisao formalni zahtev u formi pesme, na starom japanskom jeziku iz sedmog veka nove ere. Iako su se sigurno namučili da zahtev pročitaju, nadređeni su imali razumevanja za profesora pa je tako je fakultetu odobreno da izgradi čak dodatnih 1500 kvadratnih metara prostora.“

Profesor Katsuhiko Masuda (1942) jedan je od najznačajnijih japanskih konzervatora i istraživača knjige i papira. Gospodin Masuda je donirao Adligatu više vrsta japanskog papira kao i važnu zbirku publikacija iz svoje lične biblioteke. Poznat je po naučnim radovima o japanskom papiru iz VII i VIII veka, koji se ne može napraviti uz pomoć modernih tehnologije. Time je značajno doprineo unapređenju restauracije i čuvanju takvih knjiga i dokumenata. U Japanu se značajno angažovao kao stručni saradnik Adligata, kako bi za Japanski kutak u Beogradu bila odabrana samo vrhunska dela i važni bibliofilski primerci knjiga.

Diplomata Tadaši Nagaji (1943), predsedni Društva Japan – Srbija sa kojim je Adligat nedavno potpisao protokol o saradnji, angažovao se na uspostavljanju saradnje između Adligata i japanskih zvaničnika u gradu Hofu. Gospodin Nagai je penzionisani ambasador Japana u Beogradu, koji je na različitim diplomatskim dužnostima u Beogradu proveo šesnaest godina i dobro govori srpski jezik. Tokom višegodišnjeg službovanja u Beogradu istakao se kao diplomata koji se posvetio organizovanju i pružanju materijalne pomoći i donacijama Beogradu i Srbiji. Tokom prve decenije XXI veka i posebno tokom njegovog ambasadorskog mandata Vlada Japana je Srbiji poklonila oko 200 miliona evra materijalne pomoći, uključujući i otpis duga od 84 miliona evra. Donacije su bile upućene za kliničko-bolničke centre, bolnice i domove zdravlja (1,2 miliona evra), Narodno pozorište (400.000 evra), GSP, muzičke instrumente za Beogradsku filharmoniju itd. Nagaji je za svoja zalaganja odlikovan Ordenom jugoslovenske zvezde drugog stepena i počasni je građanin Beograda.

Adligatu je u Tokiju značajnu pomoć pružila profesorka Jelena Predović, autorka naučnog rada „Interakcija različitik kultura u književnom delu Ive Andrića“ koji je objavljen i u Japanu. Profesorka Predović predaje srpski jezik Japancima, budućim diplomatama i onima koji su zainteresovani za slovenske jezike, a čitanju ih uči koristeći putopise Viktora Lazića. Pomoć Adligatu i darove u knjigama pružili su i profesor slavistike Motoki Nomaći sa Hokaida, takođe autor mnogobrojnih važnih naučnih radova o srpskom jeziku i književnica i prevodilac Branka Takahaši.

Viktor Lazić o svom boravku u Japanu kaže: „Neverovatni su srpski Japanci, a bogami i japanski Srbi koje sam imao čast da upoznam. Mnogi su životno ili profesionalno vezani za Srbiju i spremni da svakodnevno pomažu i promovišu našu zemlju i našu kulturu. To je važan resurs koji potiče iz njihove duše, i Adligat je počastvovan da ima mogućnost da ove ljude na neki način dodatno poveže i da zajedno sa njima organizuje buduće projekte. Oni koji su već učinili nešto važno bilo za Zbirku - kutak Japana koji formiramo u Beogradu ili za promociju Adligata u Japanu, dobili su status počasnih članova naše porodice knjigoljubaca.“

Lazić je tokom svog boravka u Tokiju odseo u hotelu „Knjiga sa krevetom“ (Book and bed Hotel) u kojem se sobe nalaze u okviru polica sa knjigama. Ovoj biblioteci-hotelu Lazić je donirao nešto knjiga na engleskom o Srbiji, tako da putnici namernici mogu i tu da saznaju nešto više o našoj zemlji.