FILMSKA KRAĐA U BG-U: Naterao sam da vrate robu, a posle ih NAGOVORIO da ponovo drpe! Sve zbog JNA!

Robin Hud je krao od bogatih i davao sirotinji. Većina kaže da on zapravo i nije bio lopov. Međutim, da li se to isto može reći za momka iz Beograda koji je prvobitno vratio sve što su on i njegovi ortaci "popajali", da bi sutradan obavio pljačku u velikom stilu?

U oba slučaja, i kad je kvario lopovske namere, ali i kad je pustio levu ruku da se uvuče u desni džep, on je bio vođen – moralom. Zvuči čudno, ali to je zaista tako.

- Tog jutra sam na pijaci na Banovom Brdu sa dva drugara kupovao robu iz rahmetli nam JNA kod siromašno obučenog čiče. Čuli smo da on na Rakovici valja vojne majice, podgaće, torbe, šatorska krila i ašove za male pare, a nama je baš to trebalo. Bilo je tamo svega: i dvogleda, noževa, zavoja, jakni, uniformi, pantalona, čarapa, čuturica, opasača… Samo pušaka i topova nije bilo – za Srbiju Danas opisuje Ivan L. sa Zvezdare svoju uzbudljivu julsku avanturu i dodaje da je odvojio dve torbe, nekoliko majica i podgađa i šatorsko krilo za koje je platio 1.500 dinara.

Bilo mu je čudno što su njegovi prijatelji odmah uzeli njegov pazar koji je bio spakovan u dve torbe, mada mu je odgovaralo da ne nosi ništa u rukama. Kada je i dvojac završio sa "šopingom", zaputili su se do parkinga po kola. Pajtaši su mu usput dobacili, otvorivši njegove torbe: "Maknuli smo matorom dvogled, kompas, dva noža, dve čuture i tri ašova! I još nekoliko majica…"

- Shvatio sam da su iskoristili nepažnju prodavca dok sam se ja cenkao sa čičom oko robe. Baš kao što to rade profi lopovi: dok jedan zagovara, drugi drpiše. Bilo mi je žao matorog jer je delovao veoma siromašno, te sam ih nagovorio da vratimo ukradeno. Nisam neki posebno dobar čovek, ali volim da za mene misle da sam dobar. Sad je i moj red došao da budem profi. Pregovarao sam sa starim oko navodne kupovine "na veliko", za 10 šatorskih krila, a moji lopovi su poništavali minuli rad. Posle su mi u kolima rekli da više nikad neće da me vode u pazar – nastavlja u dahu Ivan.

Međutim, onda mu je kroz glavu prošlo da je njegov "ćale" robijao zbog krađe kad je on imao samo tri godine. Kaže, proverio je potom, namestili su mu zlotvori dok je radio na pumpi. Zbog toga je Ivan  posle imao problema kad je hteo da se zaposli u vojsci koju i sam voli.

- Bezbedonosna provera nije šala! Jer ni krađa nije šala! Narod je vojska i vojska služi narodu! A ko je ovde zapravo lopov? Pa matori koji valja kradenu opremu iz naše JNA. Znam ja da nije on najveći zlotvor, da je siroma, ali i moj otac nosi siromašnu odeću pa ne krade i fino dirinči da zaradi lovu. Čuo sam da neki romski lopovi ne mažnjavaju samo u crkvi i u pčelinjim košnicama. Sujeverje, šta li je već! E, i ja sam sujeveran – ne dam na vojsku! Ona je svetinja – doznajemo polako iz Ivanove priče detalje o paklenom planu za "osvetu".

Trojka je u kolima ubrzo napravila dogovor da ponove "šoping" i sutradan i da opelješe "matorog kradljivca i dilera vojne opreme". Ivan pristaje da ponovo zagovara čiču sa rakovičke pijace, dok druga dvojica marišu. Uslov je bio samo jedan! Ali u stilu pravih sladokusaca…

- Izvadio sam plajvaz i na parčetu papira napisao: "Pozdrav iz JNA!" Da zna matori da nismo drpili samo da bismo drpili. Pardon, ja ne u potpunosti, a ortaci delimično. Sve i da ne zna čiča, znam ja zašto sam to uradio. A i nekako je filmski, s dušom! Znam da zvuči kontradiktorno, jer mi smo ipak ukrali od lopova i to ne da bismo dali siromašnima ili da bismo vratili vlasnicima. Ali ja mislim da je ukradena roba kao energija: ne može se uništiti, niti nastati ni iz čega, već može samo da prelazi iz jednog oblika u drugi. A što se mene tiče, vojna oprema bolje da stoji razdeljena u narodu (makar i sitnolopovskom poput nas), nego kod "makroa" koji je naveliko pokrao srpske kasarne uz pomoć još većih lopova koji su mu to omogućili – završava Ivan L. svoju priču uz konstataciju da se ne kaje što je ukrao.

Nego, da li je on zapravo lopov? Činjenično – jeste svakako! Ali, bezobrazne reči nisu uvek bezobrazne, pa valjda ni svaka krađa ne mora nužno da bude loša. Ili mora?