Bili smo tek peti osnovne - ali ovako smo '99. RAZVALILI NATO: Srušili smo im sve KLJUČNE BAZE!
Kada je počelo bombardovanje SR Jugoslavije, na današnji dan 1999. godine, moji vršnjaci i ja išli smo u peti razred osnovne... Malo šta smo kapirali, u vezi sa tom ujdurmom, to valjda i ne mora da se napominje. Danas to sve izgleda daleko jasnije, i bljutavije. Ali volim da se setim i kako smo tih dana pronašli način da se svetimo NATO paktu za sve - to je, prosto, jedna divna uspomena...
Amerika potresena onim što je videla: Slavni pevač PUCAO na Donalda Trampa! (VIDEO)
Prvih dana smo se plašili sirena i nevidljivih aviona, ali smo ubrzo shvatili da sve to i neće izgledati naročito strašno. Kad je postalo očigledno da će se agresija odužiti, školska godina se i zvanično završila, mnogo pre vremena, i poklonili su nam ocene, više od onih koje su se nalazile u dnevnicima. Na televiziji "Politika" po ceo dan smo gledali crtaće. Pevali smo simpatični refren "Otadžbino naša", i "Jugoslavijo, na noge" od Bjelog dugmeta, a noću smo gledali vatromet raketa protiv-vazdušne odbrane, koje su parale nebo, tamo, iz Bataje... Pošto su se roditelji malo opustili, dozvolili su nam i da preko dana izlazimo napolje, i satima se vucaramo po kraju, dok ne počne vazdušna opasnost.
A upravo to je bio preduslov da napravimo preokret u ovoj nezavidnoj situaciji u kojoj se našla naša zemlja...
Svi smo se ložili na nju... slavna glumica UHAPŠENA zbog posedovanja droge (FOTO)
Jer, ma koliko mladi i zeleni, bili smo, ipak, svesni da je situacija krajnje nevesela i da se nešto mora učiniti. Rešili smo da uzvatimo udarac moćnom i zlom neprijatelju - i počeli smo to i da radimo, iz dana u dan. Peli smo se na drveće u parkovima Novog Beograda i jašući grane zamišljali da smo u pilotskim kabinama borbenih aviona. Srpskih borbenih aviona! Koji lete, ka neprijatelju! U kesama smo nosili kamenje, štapove, pesak, šljivcige, šišarke i kestenje, a to su zapravo bili projektili, rakete i dimne i kasetne bombe, kojima smo zasipali NATO baze, to jest kojekakve kutije i kante koje smo raspoređivali ispod krošnji.
Pa, razvaljivali smo ih! Iz dana u dan! Bar po tri-četiri baze i dva-tri nosača aviona dnevno... I Pentagon, i Belu kuću rasturili smo nekoliko puta. Ubili smo i Bila Klintona, i ostale! Gađali smo dobro, sve bolje. Kartonske kutije, tetrapaci, plastične kofe, sve je to bilo smrskano, izbušeno, zgnječeno, spljeskano, devastirano, skroz na skroz uništeno i sravnjeno sa zemljom. Odmazda je bila surova, i neumoljiva...
Otac tužio ćerku za 24.000 EVRA - zato što je PREDUGO studirala!
A jedino je mogla da nas zaustavi sirena za početak vazdušne opasnosti, one prave, pošto je dogovor sa roditeljima bio da u tom slučaju odmah pohitamo kući...
Kao što uvek biva, stvarnost je kvarila igru. Stvarnost, koja kvari i ovu divnu uspomenu. Koja, realno, i pošteno gledano, zbog te stvarnosi, uopšte i nije divna.