STEFAN HAJDIN ZA "SRBIJU DANAS": Sanjam Marakanu i Ligu šampiona sa Zvezdom (VIDEO)

Stefan Hajdin / Izvor: Srbija Danas

Želi da ostane u formi uprkos vanrednom stanju.

Redakcija portala "Srbije Danas" bila je na treningu fudbalera Stefana Hajdina na Košutnjaku. Levi bek Crvene zvezde, koji igra na pozajmici u Voždovcu, u opširnom intevjuu izneo je svoja razmišljanja o mnogim aktuelnim dešavanjima, ali i ličnom uspehu i daljem razvoju na svim poljima.

Krenuo je sa laganim zagrevanjem.

Stefane, za početak, možete li nam reći kako je moguće da danas, kada je skoro nezamislivo da profesionalni sportista nema svoj profil na društvenim mrežama, vi već dugo spadate u mali broj onih koji nemaju mreže?

- Instagram nemam jer ljudi na osnovu ove mreže menjaju svoj imidž. To je lažna platforma, a stvarnost je drugačija. Društvene mreže nisu dobre ni za nekoga ko odrasta i kome treba razvijanje. Utiče negativno na vaspitanje. Takođe je gubljenje vremena. Jeste da mi malo nedostaje da vidim šta rade moji prijatelji, ali inače je to loša priča. Trebalo bi imati karakter, pa ne biti sve vreme na Instagramu. Upalim telefon i, ako ne odem na Instagram, zapravo mi telefon i ne treba u rukama. Život na društvenim mrežama za mene nema smisao.

Koje su vaše prognoze po pitanju eventualnog nastavka sezone prekinute zbog epidemije korna virusa?

- Mislim da sezona neće biti završena tako što će se predviđene utakmice odigrati. Ostaće činjenično stanje. To je moje, ali i uverenje ljudi u sportu. Ne znamo šta će biti sa ekipama koje su pri dnu tabele. Zvezda, svakako, beži Patizanu 11 bodova i to je gotovo. Za ostale... šta se može.

Vidite li sebe po povratku sa pozajmice u crveno-belom dresu ili ćete pokušati da nađete inostrani angažman?

- Deki Stanković je došao u Crvenu zvezdu. Terzić me je zvao zimus da se vratim, ali sam odbio jer sam želeo da odigram i drugu polusezonu u Voždovcu, gde se jako lepo radi i gde ću konstantno igrati. Postoje tri opcije: da me Zvezda na leto proda, da potpišem novi ugovor ili da odem na zimu kao slobodan igrač. Što se igranja tiče, voleo bih da se nametnem u Zvezdi, pa ako moram i drugi levi bek, posle Rodića. Još ako budemo ušli u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja...

Nastavio je rad sa skokovima u dalj, kada smo zabeležili i jedan zanimljiv trenutak.

Kakav je, po vašoj oceni, domaći fudbal u odnosu na igranje preko granice?

- U inostranstvu je u svakom pogledu viši nivo fudbala, veća koncentracija stručnjaka, koji su uglavnom i kvalitetniji. I ako me Zvezda ne bude htela, svakako ću naći neki klub i dobru ligu za dalje napredovanje. Nadam se, ipak, šansi na Marakani.

Fascinantan je jedan trenutak. Imali ste 22 godine, igrali u Radničkom iz Nove Pazove, koji je bio član Srpske lige Vojvodina. Poslednji trenutak da krenete uzlaznom putanjom. Pritisak. Kucate na jedna vrata - muk. Druga - ništa. Ali, niste odustali.

- Ja sam, to malo njih zna, odslušao četiri godine na DIF-u. Imao sam, zatim, ponudu iz Republike Srpske, da igram u ekipi Zvijezde 09, koji su napravili tada plan da uđu u Premijer ligu Bosne (ostvarili su ga). Otišao sam tamo, ali posle tri dana shvatio sam da ne mogu da izdržim, da budem šest meseci ili godinu dana u etnu selu Stanišić. Biću iskren i priznaću da nisam ispao baš fer prema ljudima sa kojima sam imao dogovor. Nakon toga se otvorila proba u Spartaku iz Subotice, koji je bio na Zlatiboru na pripremama. Tri dana sam bio ostavljen po strani, pitajući se šta se dešava. U tom trenutku Raša Bebić i trener Aca Veselinović su se dogovorili da odigram poluvreme protiv Rada poslednjeg dana priprema. Za njih čisto pro forme, za mene tračak nade. Nisam imao šta da izgubim. Ulazim u drugom poluvremenu i tako dobro odigram, za svoju dušu. Kao Brazilci koji po ceo dan od najranijeg detinjstva igraju fudbal, opušteno, a fantastično. Kao Kafu, na primer.Već sam planirao da se vratim u Beograd i posvetim fakultetu i radu kod majke u knjigovodstvenoj agenciji. Igraću u svojoj Pazovi gde sam i do tada nastupao, šta da se radi. I to je lep život. Ali posle tih 45 minuta usledio je potpis za Spartak, iako je klub dovodio beka iz Sevilje, Andriju Vukčevića. Odigram prvu, drugu, treću utakmicu (protiv Partizana), sve super, ustalio sam se. Budem proglašen za najboljeg beka lige na polusezoni. Usledio je poziv menadžera Raše Bebića da idem na Marakanu. Ne ide mi u glavu šta se desilo: do pre šest meseci sam igrao u Pazovi, a sada u najveći klub Balkana. Ne znam koliko dugo sam stajao u mestu ukopan.

Konkurencija u Zvezdi je tada, kao i sada, bila paklena. Najbolje godine kluba u ovoj dekadi, veku, milenijumu. Šanse na kašičici odvele su vas na pozajmicu u Voždovac. Kako je tamo?

- Letos sam birao između Voždovca, Napretka, Vojvodine, Radničkog Izabrao sam Voždovac jer sam čuo lepe priče koje su se ispostavile istinite. Ljudi su dobri. U Beogradu sam, što je bitno. Uglavnom, treneri su mi jako pomogli. Nisam znao da postoji takav rad u Srbiji. Treneri, koji su mladi, odlični su: Radomir Koković ima 35 godina, Savo Šašić 33 i Nenad Stojaković 39, 40 leta. Oni vam bude svest, da budem bolji igrač, bolji čovek. To vam je kao da radite isti posao dvadeset godina i onda odjednom dođe novi šef i pitaš se "šta sam radio do sada, gde sam to bio". Sve je bitno. Ako dolaziš na trening i jedeš prethodno u pekari, nije dobro. Treba obratiti pažnju na svaku sitnicu. Hajde svako da promeni samo jedan posto i zajedno ćemo biti mnogo jači. Mnogo.

Kako generalno teku pripreme, a kako trenutno, kada se u obzir uzme da su zatvorene teretane, a klubovi raspustili igrače. Uspevate li da održite formu?

- Pripreme se uglavnom zasnivaju na radu sa loptom, sedam do desed dana, ali zahtevno sa loptom. Takođe i suvo trčanje. Onda slede utakmice. Tako je na vrhunskom nivou. Što se trenutnog održavanja forme tiče, evo, vidiš: imam da istrčim četiri puta po 20 metara, tri puta po 25, dva puta po 30. Sprint. Za početak - rekao je kroz osmeh Hajdin, dok pažljivo sluša instrukcije kondicionog trenera "Zmajeva" preko telefona, koji mu svake nedelje šalje drugi program.

Stefan Hajdin / Izvor: Srbija Danas

- Imali smo niz od šest poraza. Jesenas smo vezali 12 utakmica bez poraza, ako ne računamo Zvezdu. Ali, deset igrača je otišlo. Svako od njih je davao veliki doprinos i znao svoje mesto. Krasić je dao dva gola dve asistencije, Purtić gol i asistenciju, Dević tri gola u jako bitnim momentima, Aleksandar Jeftić otišao u trenere, Alen Mašović pet golova i pet asistencija - otišao u Japan, Stanisavljević dva gola i pet asistencija. Ostali su jako mladi igrači. Teško je probuditi njihovu svest. Imamo igrače od 16 godina. Koliko su spremni da usvoje znanje trenera?! Dobiju šansu na pripremama i odmah polete. A pre i posle treninga si na telefonu. Jedan dan, drugi, treći... Kažem im onomad "Hajde da pričamo malo šta smo radili, tri dana nas druga postava pobeđuje, a prvenstvo počinje". Porazi dosta utiču na mene. Trenutno se borim sa voljom. Imam i šest ispita na fakultetu. Ušao sam u neku monotoniju, i uhvatio sam sebe da pomalo gubim i vreme. Jedna pobeda bi sve promenila. Evo, sad i korona virus. Šest utakmica šest poraza. Teško mi je.

Sa kim se čujete iz Zvezde?

- Iz Zvezde se čujem sa Pavkovom i Simićem.

Imate li neki poseban jelovnik? Kako se hranite?

- Što se ishrane tiče: vidi se već na prvi pogled kako sam građen. Imam četiri, pet posto masti. Jesenas sam krenuo više da jedem, ali i treniram jako. I vidim u januaru sa četiri popnem se na osam posto masti. Osetio sam da sam za nijansu sporiji.. To dolazi sa godinama i ne možeš više da jedeš pomfrit jednom nedeljno, iako jako treniraš. Zato sada više pazim na to. Vratio sam se na četiri posto.

Znamo i da volite jedno mesto u Zemunu, kao i svi Zemunci. Kakvi ste sa Goranom Radakovićem, pošto mu je taj pab u Karamatinoj ulici veoma drag i tamo je redovan gost?

- Odličan sam sa njim. "Krlja" iz čuvene serije "Vratiće se rode". A naš Zemun... Imamo sve što nam treba. Osećamo se komforno, nema gužve. Dok dođem do grada pokajem se što sam krenuo. Arhitektura Zemuna je autentična, ostao je carski duh Austrougarske i srpski mentalitet. Ne sviđa mi se samo što se taj stil građevina meša sa novom gradnjom. Oduševio sam se Rimom koji sve čuva autentično. Moramo da imamo Gardoš, Sinđelićevu. Treba sačuvati mesta koja pružaju mir.

A kakve emocije gajite prema fudbalskom klubu "Zemun" s obzirom da ste iz istog dela grada?

- U FK Zemun sam ušao u prvi tim sa 17 godina. Ali, tada nemaš određenu svest, kao što sam pomenuo. Sa mladim igračima mora da se radi. Škola je jako bitna jer se tu gradi svest. Mozak je mišić koji isto mora da se trenira. Fakultet me je izgradio, radio sam na sebi. U klubu je tada bila šljaka, uslovi su bili lošiji. Sada je veštak i odlično je. Lepo je što su to uradili. Treba stvarati bolje uslove u sportu.

Zimus ste rekli da ste imali blažu povredu kolena. Kako je sada?

- Radio sam magnetnu rezonancu kolena. Hrskavica je pomalo potrošena, ali postoje razne solucije kako da se to reši. Doktor Purić iz Zvezde mi je preporučio da radim krvnu plazmu, koja se daje na dva meseca. Krv se izvadi iz ruke, u aparatu se ravi smesa i ubrizgava se u koleno. To mi je veoma pomoglo. Doktor Peđa Stefanović iz Voždovca ima određenu kiselinu koja se isto ubrizgava. Efekat se oseća tek za mesec i po do dva. Sve je to normalno.

Kako vidite ovaj korona virus u sportu? Brinete li se za nekog prijatelja ili sebe?

- Ne brinem se za zaražene sportiste, kao ni sebe. Sportisti imaju jak imunitet, mladi su i sve će to pregurati bez većih problema.