OVO NISTE ZNALI: Šta osim kumstva spaja Anđelkovića i Lukovića (FOTO)
Krasi ih preko 30 godina prijateljstva, zajedničko im je što su obojica rođeni u Kraljevu, a osim ljubavi prema fudbalu i Crvenoj zvezdi, vezuje ih kumstvo.
Aleksandar Luković prepustio je mesto levog beka Dušanu Anđelkoviću i sada sa štoperske pozicije čuva kumu leđa. U razgovoru za Zvezdin sajt, prisetili su se prvih zajedničkih treninga, kako je od napadača tandem stigao do levog beka, ko teže podnosi poraz na treningu, kao i kakvi su im planovi po završetku igračke karijere.
- Poznajemo se bukvalno od rođenja, naši očevi su kumovi i verujem da smo se prvi put sreli kao mali. Ne sećamo se tog trenutka, ali od kada pamtim prve događaje, Dušan je uvek bio njihov deo – evocirao je uspomene Luković.
Slično razmišlja i Anđelković:
- Prosto mi je čitavog života normalno da je on uz mene, tako je bilo od najranijeg detinjstva. Stariji sam četiri meseca, obojica smo iz malih mesta nedaleko od Kraljeva i mnogo toga, posebno u mladosti, prošli smo zajedno.
FUDBALER ZVEZDE SE OŽENIO: Pogledajte OVU lepoticu (FOTO)
Prve fudbalske korake, napravili su u Kraljevu.
- Počeo sam sa osam godina da treniram, u tada čuvenoj školi fudbala „Bubamara”, u kojoj su ponikli mnogi naši uspešni fudbaleri, koji su takođe igrali u Zvezdi. Lune mi se pridružio šest meseci kasnije, ali moram da priznam da se od samog početka izdvajao talentom. Zato je prvi iz te generacije prešao na Marakanu, imao je 14 godina – otkrio je Dušan Anđelković.
Ni kum nije ostao dužan:
- Tačno je da sam se nešto kasnije priključio školi fudbala, sećam se da me je otac odveo prvi put na teren Sloge, tu smo vežbali. Bio je to manji, pomoćni teren sa šljakom. Iako ne može da se uporedi sa stadionima na kojima sam kasnije igrao, svakako neke od najlepših i najdražih uspomena nosim baš iz Kraljeva. Taj period ću pamtiti zato što nismo imali nikakvih briga, nismo se ni oko čega sekirali, bilo nam je važno samo da se na treninzima lepo zabavimo. Naravno, uživamo i danas u fudbalu, ali taj osećaj bezbrižnosti kao na samom početku neće nikada moći da se vrati. Mnogo lepih uspomena me vežu za Škola fudbala „Bubamara” i žao mi je što ona danas nije na istom nivou kao što je tada bila. Sa druge strane, raduje što sada u našem rodnom gradu postoji još dosta škola fudbala, što nije bio slučaj kada smo mi bili mali. Sada deca imaju mnogo više prostora da razviju svoj talenat i ljubav prema sportu i nadam se da će u budućnosti postojati još Kraljevčana, koji će uspešno braniti boje Crvene zvezde – rekao je Zvezdin kapiten.
IMA VIŠE OD DVA MILIONA RAZLOGA: Zvezdin biser NAPUŠTA „Marakanu“ (FOTO)
U tom periodu obojica su sebe videli u ofanzivnijim ulogama.
- Nije bilo striktno određenih pozicija u ekipa, kada smo počeli da treniramo, ali smo obojica igrali u napadu. Kum je bio levo krilo, isto kao što je u poslednjih nekoliko kola pred kraj jesenjeg dela šampionata igrao u Zvezdi – kroz smeh kaže Luković.
- Do omladinske selekcije igrao sam u napadu i u manevru, a nekako sam godinama menjao poziciju za po red unazad. Kada sam debitovao za prvi tim Sloge, bio sam na mestu levog beka i od tada je ne menjam – dodao je Anđelković.
- Moj pokušaj da budem napadač trajao je znatno kraće, sa 13 godina sam počeo da igram levog beka. Tu sam ostao dok se Kum nije vratio u Zvezdu pre skoro dve godine, nisam više imao šanse. U Italiji sam počeo da igram štopera, pre nekih osam godina. Danas se lepo osećam kada igram sa kumom, blizu smo na terenu i imam osećaj da uvek jedan drugom čuvamo leđa. Iako smo dugo igrali na istoj poziciji nemamo šta jedan drugog da savetujemo, mnogo godina se bavimo fudbalom i sami smo posle svake utakmice svesni kako smo odigrali. Mada umem nekad da se našalim sa kumom kad mu pređe lopta preko noge – rekao je kapiten crveno-belih.
Tandem kumova prvi put je zajedno u istom klubu zaigrao 2005. godine kada je Anđelković prešao u Zvezdu.
- Naravno da i danas pamtim Anđelkov debi u Zvezdinom dresu. Tu utakmicu sam posmatrao sa tribina zbog parnih kartona i on je zauzeo moje mesto u timu. Igrali smo na kod kuće protiv čačanskog Borca i Boško Janković je postigao pobedonosni gol – otkrio je štoper kluba sa Marakane.
- Pitao sam ga još dva puta posle te utakmice da dobije kartone kako bi mu preuzeo mesto u ekipi, ali nije hteo – u šaljivom tonu dodao je Anđelković i nastavio - Mnogo mi je značilo što sam po prelasku u tako veliki klub kao što je Zvezda imao nekog na koga mogu da se oslonim i nekog ko me je uputio u sve. Posle samo nekoliko dana osećao sam se kao da sam godina u klubu, a znamo svi da je tada bilo mnogo velikih igrača i ozbiljnih zvezda u ekipi. U odnosu na 2005. godinu mnogo toga se promenilo, ali je u neku ruku je i ostalo isto. Većina ljudi koja je tada bila u Zvezdi je još uvek tu i to nas je mnogo obradovalo kada smo se vratili. Ipak, generalno se srpski fudbal dosta promenio, sada je sve mnogo nesigurnije – rekao je levi bek.
ZVANIČNO: Grof SAOPŠTIO odluku čelnicima Crvene zvezde (FOTO)
Jedan protiv drugog imali su prilike da igraju u Premijer ligi Rusije.
- Tri ili četiri puta smo igrali jedan protiv drugog i moram da priznam da tu Lune vodi. Prvi put smo igrali u Sankt Peterburgu kada je Zenit pobedio Rostov 1:0, potom je bilo gostovanje Krasnodaru gde su pobedili 2:0. Sećam se i jedne nerešene utakmice tako da je tu ipak kum odneo pobedu. Bili su to lepi mečevi, ali najviše pamtim kada smo posle utakmice zajedno iz Krasnodara otišli za Beograd. Imali smo nekoliko dana slobodno i lepo smo ih proveli jer inače nismo imali prilike u Rusiji mnogo vremena da se družimo – rekao je Anđelković.
I danas dosta vremena van terena provode zajedno.
- Od detinjstva jedino što se kod kuma promenilo je frizura, danas ima po koju sedu dlaku, sve ostalo je isto. I dalje u njemu imam pravog prijatelja, kao i tada, odličnog saigrača na terenu i nekoga ko je uvek tu za mene kada treba. Kada si sa nekim stalno zajedno, kada postane praktično deo tvoje porodice, tu osobu prihvataš kakva jeste jer ti većina stvari kod nje odgovara. Čak i kada nismo živeli u istim zemljama uvek smo bili na vezi. Kada je Lune igrao u Italiji zaista smo se stalno čuli, nikada nam nije ponestalo tema za razgovor. Sada u Beogradu provodimo gotovo svaki dan zajedno, upućeni smo jedan na drugog, što na pripremama, što na utakmicama i treninzima. Imamo priliku da nadoknadimo ove prethodne godine. Često popijemo kafu ili ručamo zajedno posle treninga. Takođe deca su nam sličnog uzrasta, i oni se dosta druže pa često i otputujemo na odmor zajedno – rekao je Zvezdin bek.
Za sve godine poznanstva nikada se nisu posvađali.
- Od skoro je sam u sobi u karantinu, možda sam mu dosadio, pošto ga nisam izbacio, već je sam otišao – kroz smeh je rekao Anđelković.
- Kada smo van Beograda u karantinu uvek smo zajedno u sobi, jedino kada igramo kao domaćini ima svako svoju sobu. Ne postoji ništa što me nervira kod njega, obojica smo dosta fleksibilni, imamo dovoljno iskustva iza sebe. Olakšavajuća okolnost je i to što odlično poznajemo jedan drugog, znamo kakve navike ko ima i zato i nemamo problema – rekao je Luković.
- Rekao bih ja kako me nervira u karantinu, ali ne smem, čovek je kapiten – našalio se Anđelković.– Nikad se za sve ove godine poznanstva nismo posvađali, čak ni kao klinci na fudbalu i mislim da zaista on ne može da me naljuti.
RESPEKT: Evo šta je Zvezda uradila zbog Božovića (FOTO)
Sa istom željom za pobedom pristupaju svakom treningu.
- Obojica smo po prirodi smireni, ne reagujemo impulsivno, ali zajednička nam je ogromna želja za pobedom i na treninzima i na utakmicama. Jedini put kada dođe do rasprave između nas dvojice je kada smo u protivničkim ekipama na treningu pa neko mora da izgubi. Obijaca baš ne volimo da gubimo. Ne možemo da prećutimo da li je bio ofsajd, da li je zaista postojao faul koji je sviran, u tim situacijama se iznerviramo. Iako znam koliko Lunetu teško pada poraz iskoristim svaku priliku da se našalim kada pobedim i da se radujem, samo zato što znam da će sledeći put on meni da uradi isto – rekao je Zvezdin bek.
- Teško je reći, ali mislim da ja teže podnosim poraz. Takav sam po prirodi, ne volim da gubim ni kada igram društvene igre sa decom, a ne na terenu. Bude mi stvarno teško ako ne pobedim kuma na treningu, ali rasprava ide do svlačionice i kada se sve završi i krenemo kućama zaborvimo šta se desilo – jasan je Luković.
U fudbalu uživaju i dalje i ne razmišljaju o trenutku kada će okačiti kopačke o klin.
- Podjednako uživam u fudbalu danas kao i u trenucima kada sam počinjao da ga igram. Smatram da će, kada ne budem osećao istu strast i želju prilikom izlaska na teren, to biti trenutak kada ću završiti igračku krijeru. Igrati u Zvezdi je samo po sebi uživanje, pa još kada na to dodate pobede i dobre rezultate, proslavljanje titula ne možete da se ne radujete svakom novom treningu i utakmici – kategorično će Anđelković.
- Čini mi se da danas više uživam u fudbalu. Što sam stariji opušteniji sam na terenu, znam šta se od mene očekuje i kako da odgovorim na sve izazove. Ne radujem se kraju karijere i ne razmišljam o tome, još uvek se nisam umorio od fudbala – puca od samopouzdanja Zvezdin kapiten.
I kada završe igračku karijeru obojica bi voleli da ostanu u fudbalu.
- Kao klinci nismo išli zajedno u školu, ali to ćemo sada da ispravimo pošto ćemo obojica da upišemo trenersku školu. Sedećemo zajedno u klupi i prepisivaću od kuma – našalio se Luković.
NIJE ZA BOLJE: Najveći Zvezdin promašaj pronašao novi klub (FOTO)
Obojica sa nestrpljenjem iščekuju trenutak kada će se ponovo zajedno naći na terenu.
- Mnogo mi je nedostajao u poslednjih nekoliko kola Lune na terenu, i da proslavimo golove i pobede i da mi bude podrška. Kao što je nedostajao celoj ekipi zbog sigurosti koju uliva u odbrani, tako je naravno i meni. Ali sve će se to nadoknaditi već od prvog dana priprema – kaže Anđelković.
- Za sportistu je najgore kada se povredi. Najlepše se osećaš kada završiš trening ili utakmicu i kada si zadovoljan sobom, to je neprocenjivo za nas. Zato i sa nestrpljenjem očekujem početak priprema, da ponovo izađem na teren. Znam da je su svi jedva čekali ovaj odmor, ali iskreno, ja bih želeo da se što pre završi i da se što pre nađem na terenu sa kumom. Nas dvojica imamo isti pogled na fudbal, dosta se tu razumemo i zato i volim da igramo zajedno. Nedostaju mi šale na treninzima, pobede, sva ta pozitivna atmosfera – poručio je Luković.
Najviše cene to što jedan na drugog uvek mogu da se oslone.
- Lunetovim najvećim kvalitetom smatram to što je umeren, što je ostao isti i pored ogromnog uspeha koji je u karijeri napravio. Znamo svi koliko je utakmica odigrao u Zvezdi, u reprezentaciji, kao i u inostranstvu. Srećan sam što je baš on moj kum i što danas imamo isti odnos kao i pre 20 godina i što znam da će tako i ostati – istakao je Zvezdin bek.
- Anđelka apsoutno svi vole, nisam nikada čuo da je neko o njemu rekao nešto loše. Nisam slučajno baš njega izabrao za kuma. Znam da u nekim situacijama umem da budem jako težak, a on je uvek pun razumevanja i to je nešto što izuzetno cenim kod njega. Zato se i slažemo tako dobro sve ove godine – zaključio je kapiten šampiona Srbije i jesenjeg prvaka Superlige.
TURCI PIŠU: Luis Ibanjez se vraća u Beograd, ali ne u ZVEZDU!