KOŠARKAŠKI SVET JE IZGUBIO STVARAOCA: Preminuo legendarni Bora Stanković!
Legendarni košarkaški funkcioner Borislav Bora Stanković, dugogodišnji generalni sekretar FIBA i član MOK-a, preminuo je u 95. godini u Beogradu.
FRKA: Košarkaši Fenera protiv Željka Obradovića, oglasio se i Bogdan
JOKIĆ I SAIGRAČI UGROŽENI ZBOG KORONE: Denver nema dovoljno testova za novi virus!
NBA U PAKLU KORONE: Pozitivan Markus Smart i još dva igrača Lejkersa (VIDEO)
Ako se za nekog može reći da je stvaralac košarke, onda je to bez sumnje Borislav Stanković, proslavljeni srpski košarkaški trener i funkcioner FIBA u vremenu kada je košarka u Evropi doživela najveću ekspanziju.
Košarci je pružio sve, ali je i ona Bori bila sve, njegov prvi sportski izbor bili su tenis i stoni tenis. U okupiranom Beogradu postao je šampion Srbije u stonom tenisu 1943. godine.
Isti uspeh ponavlja tri godine kasnije. Sa oslobođenjem, Bora se opredeljuje za košarku. U to vreme rata loptice za stoni tenis su bile jako skupe i retke za nabaviti, pa se celokupno društvo, a tako i Stanković, opredelilo za košarku.
Bio je jedan od ljudi koji su prisustvovali osnivačkoj sednici SD Crvena zvezda 1945. i sa njenom košarkaškom sekcijom osvajao tri titule prvaka. To je bilo vreme začetaka ovog sporta u Jugoslaviji, basket se igrao na betonskim spoljnim terenima.
Stanković je takođe bio zagovornik ideje da na Olimpijskim igrama treba da igraju profesionalci iz NBA i to se 1992. godine desilo Učestvovao je na 28 Evropskih prvenstava, 14 svetskih šampionata i 14 Olimpijskih igara, kao i na 12 kongresa FIBA, što nikada nikome nije pošlo za rukom.
Posle tri godine u Zvezdi postaje trener KK Železničar i uvodi ga u prvu ligu. Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je nekoliko godina, bio u ekipi koja je na prvenstvu sveta u Buenos Ajresu 1950. godine osvojila šesto mesto. Posle Crvene zvezde igrao je još nekoliko sezona u KK Partizan, negde do završetka studija veterine. Uporedo sa poslom veterinara bio je i trener OKK Beograda od koga je napravio moćnu košarkašku dinastiju posleratnih godina.
Za 13 sezona (od 1953. do 1966. godine), Bora je sa svojim saradnicima napravio bukvalno novi klub koji je tih godina mogao da parira nadmoćnoj Olimpiji iz Ljubljane. OKK Beograd (beogradski „klonferi“), predvođen herojskim strelcem Radivojem Koraćem Žućkom, osvajao je tri puta prvenstvo države u periodu kada je ondašnja reprezentacija počela da donosi medalje sa svetskih takmičenja. Takođe, igrali su nekoliko puta u polufinalu Kupa šampiona (danjašnji fajnal for Evrolige).
Posle „klonfera“ vodio je italijansku Oranžsodu iz Kantua i postao prvi trener stranac koji je osvojio italijanski šampionat. Tada je posle jedne utakmice, na kojoj je zbog visokog nivoa stresa nakupljenog godinama, kolabirao, pa je odlučio da napusti trenerski posao i posveti se radu u FIBA gde je bio od 1958. kao član komisije za Evropske kupove, a od 1969. je stalno zaposlen u svetskoj košarkaškoj organizaciji.
Posle osam godine rada u FIBA i nakon odlaska u penziju Viljema Džonsa, Bora Stanković 1976. godine postaje generalni sekretar Svetske košarkaške federacije. Na toj funkciji je aktivno radio na razvijanju košarke na svim merdijanima, učestvovao i u radu tehničke komisije kada su se menjala pravila.
U njegovoj eri koja je trajala sve do 2002. godine košarka je dobila najznačajnije promene. Uvedena je linija za tri poena,promenjena je dimenzija terena, pređeno je sa poluvremena na četvrtine kako bi se približili NBA košarci.
Stanković je takođe bio zagovornik ideje da na Olimpijskim igrama treba da igraju profesionalci iz NBA i to se 1992. godine desilo.