ŠĆEPANOVIĆ SE OGLASIO NAKON ODLASKA IZ PARTIZANA: "Osećao sam se kao ratni odred"
Nakon provedeneh samo nekoliko meseci na klupi košarkaškog klupa Partizan, srpski stručnjak Vlado Šćepanović raskinuo je saradnju sa crno-belima nakon serije nezadovoljavajućih rezultata kako u domaćem takmičenju tako i na evropskoj sceni. Šćepanović je nekoliko dana nakon zvanično razrešenja dužnosti trenera otvorio dušu u intervjuu za Mozzartsport u kome je otkrio i neke malo poznate detalje kao i gorući problem Partizana.
SVE VEĆI HAOS U PARTIZANOVOJ GRUPI EVROKUPA: Odložen još jedan meč
ČESTITAO I IGRAČIMA CIBONE: Filipovski se oglasio nakon teškog meča u Zagrebu - "Našli smo put"
FILIPOVSKI POLOŽIO ISPIT U ZAGREBU: Partizan uz muku slavio protiv Cibone, presudila POSLEDNJA DEONICA (FOTO)
Problem je bio što nismo znali da li ćemo odigrati bar utakmicu tokom priprema, a svi mi dobro znamo šta znače jaki kontrolni mečevi u određenom periodu priprema pred početak lige, posebno u situaciji kada igrači šest meseci nisu trenirali. Koliko god ko trenirao inidividualno, to nije to. Košarka je kolektivan sport i bez kolektive taktike i treninga, samostalne pripreme, ma koliko bile dobre, nisu ono što dovodi igrača da kvalitetno igra utakmicu. Srazmerno vremenu pauze, a sada je bila pola godine, toliko vam treba da uđete u formu. Naravno, svega toga sam bio svestan u momentu kada sam preuzeo možda najveću odgovornost koju je imao bilo koji trener (Partizana) na početku sezone, iako sam hajde da kažem početnik. Nije mi nedostajalo ni optimizma ni hrabrosti, jer u sportu u uspevaju hrabri, sa karakterom - kaže Šćepanović.
Ne krije žal što nije uspeo u svojim namerama, ne zbog sebe, već Partizana...
- S jedne strane, nisam razočaran, jer sam davao celog sebe od prvog dana da stvorimo ekipu i napravimo rezultat, iako je možda to bio preveliki zalogaj, čak i za mnogo veća trenerska imena nego što je moje. Ali, s druge strane, otišao sam razočaran, pre svega zbog odnosa prema mom imenu i prezimenu.
Treba napomenuti da se Šćepanovićevo ime se često nalazilo u javnosti koja je upućivala dosta kritika na njegov način rada.
- Osećao sam se kao ratni odred partizana poslat iza neprijateljskih linija. Znao sam da je manja šansa da se vratim, nego da ’poginem’. Ali, svesno sam išao u to, znajući šta me čeka, jer sam verovao da će to doneti boljitak timu. Uvek sam spreman na pozitivnu kritiku, ali frustracije posle tog meča stavile su mi do znanja šta me čeka i pokazale da mi je, pod znacima navoda, hendikep taj što sam neko ko ni u životu, ni sportu, ne želi da pravi trule kompromise. Da li je to nekome zasmetalo? Ne znam, niti me stvarno zanima, jer za mene, kao čoveka i trenera, postoje principi, iskren odnos prema klubu, Partizanu, igračima - istakao je Šćepanović.
Kvalitet ovosezonske ekipe je bio upitan kada su se postavljali visoki ciljevi, čak viši nego prošle sezone.
- Partizan je moja druga kuća i ne pada mi na pamet da kažem ikada bilo koju ružnu reč o klubu. Ali, zamena teza je da je sadašnja ekipa bolja od prošle, što sam i rekao u startu. Uz to, nismo trenirali šest meseci, bili smo bez podrške navijača, a svi znamo da oni čine tim bar 30 odsto boljim, pa je na videlo dolazio individualni kvalitet igrača... Ali i to smo polako postavljali na mesto. Treba vreme, da igrači shvate da je uz trenerovu krivicu za poraz, jer je trener uvek kriv, nešto i do njih kada u završnici sa Huventudom promaše pet otvorenih šuteva, ili zicer, kada bespotrebno naprave faul na centru.
Mnogo ljudi je Vladu pre sedanja na trenersku klupu Partizana pitalo šta će mu to, dodajući da nije pravo vreme i dobra situacija, ali i da je veliki rizik i „nemoguća misija“.
- Svesno sam prihvatio, jer nikada nisam bežao od rizika. A, da li je bila nemoguća misija? Za mene je to bilo kada sam iz malog Kolašina krenuo da budem prvak sveta. Tada je 99,9 odsto ljudi reklo: Ti si lud. Jesam, ali pozitivno, i ne bojim se izazova. Žao mi je što sam otišao iz Partizana ne zbog sportskih rezultata, jer oni su bili isti kao prošle godine u ovo vreme. Samo što je sada slabiji tim i bez dvojice važnih igrača, ako već neko želi da poredi s prošlom godinom u kojoj smo na svaki mesec angažovali po jednog košarkaša.
Nekolicina igrača koje je do skoro trenirao, pozvali su ga po odlasku, da se zahvale, popričaju. Kaže ne zamera nikome, svako se pokazao ko je i kakav je.
- Žao mi je onog izdanja protiv Burga, zbog Partizana, jer kada ste igrač na terenu predstavljate ne samo sebe nego klub prvenstveno. Kada sam bio igrač, uvek sam davao sto odsto u meču, bilo je nemoguće da budem protiv sebe. To je pitanje ponosa, sporta i karaktera. Ako se igrač ne ponaša tako, onda to nije moj problem kao trenera, nego njegov, bez obzira da li je trener najgori ili najbolji - rekao je Šćepanović u razgovoru za Mozzartsport.
Dok je radio u Partizanu, Šćepanoviću je bio jedan vidljiv oproblem koji je iz sezone u sezonu sve veći.
- Nemanje domaćih igrača. To je prema mom mišljenju najveći problem ne samo Partizana, nego srpske košarke - zaključio je Šćepanović.