SMRT NAKON ZLATNE MEDALJE: Div iz Leskovca je PREMINUO samo tri dana po osvajanju MUNDOBASKETA
Na današnji dan 27. maja 1970 godine desila se druga najveća tragedija jugoslovenskog i srpskog sporta. Jugoslavija je te 1970. u Ljubljani osvojila svoju prvu titulu svetskog prvaka u košarci. O tome je snimljen i film, ali ono što nikada nije istaženo i što je bacilo senku na taj događaj je smrt našeg reprezentativca Trajka Rajkovića.
HRVAT VERUJE U SRBINA: On je vrhunski igrač, napraviće BLISTAVU karijeru u NBA!
FIBA IZDALA VAŽNO SAOPŠTENJE: Ukoliko se ABA liga nastavi moraće da se PRIDRŽAVA ovih PRAVILA!
ČEKA NAS VAŽAN SASTANAK: ABA liga prepuna nejasnoća!
Samo tri dana posle završetka Mundobasketa, a četiri dana posle rušenja Amerikanaca, 27. maja, preminuo je div iz Leskovca, legenda OKK Beograda i jugoslovenske košarke.
Imao je 33 godine kada nas napustio. Preminio je od srca u svom stanu dok je još Beograd slavio veliki uspeh. Pored njega je bio njegov mali sin Vladimir.
Smrt je mnogo potresla sve, pre svih njegovog dobrog druga Ljubodraga Ducija Simonovića koji je posle ovoga promenio svog pogled na sport, a i na život uopšte.
- Na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970, da li zbog greške lekara koji su olako shvatili psiho – fizičku slabost jugoslovenskog centra posle jedne od utakmice šampionata, ili jednostavno sudbine, iznenada prestaje da kuca srce Trajka Rajkovića
Rođen je 7.decembra 1937. godine u Leskovcu. U OKK Beograd je došao 1959. godine, kao student medicine, vrlo visok (210cm), pomalo nespretan i bojažljiv mladić, od koga se tek ponešto moglo očekivati.
Napornim radom i treningom, za vrlo kratko vreme, Trajko staje rame uz rame sa Koraćem i Gordićem i postaje centarska vedeta "plavog kluba", vrednost na koju se ozbiljno računa. Sa svojim karakterističnim horogom kao i izuzetnim osećajem za skok, Trajko je tih šampionskih 60-tih godina, bio nerešiva enigma za teške centre Olimpije, Partizana, Zvezde, Zadra, italijanskog Virtusa, francuskog Kantua, belgijskog Antverpsea.
Kao potvrda Trajkovićeve košarkaške vrednosti, i merilo rada i uspeha, ubrzo pristiže i poziv za reprezentaciju od strane profesora Ace Nikolića. Boje nacionalnog tima Trajko Rajković branio je skoro celu deceniju, od 1963-1970.
Ovaj košarkaški div na svojim širokim plećima, uz Iva Daneua, Krešimira Ćosića, Radivoja Koraća, Petra Skansija i drugove, izneo je mnoge terete i utabao put novoj košarkaškoj sili koja je izranjala na starom kontinentu. Za vreme Trajkovićevog igranja u reprezentaciji, Jugoslavija je osvojila dva evropska srebra (1965. i 1969) i jednu bronzu (1963), kao i jedno olimpijsko srebro (1968).
Sahranjen je u Aleji velikana, na nekoliko metara od Radivoja Koraća, druga iz OKK Beograda i reprezentacije, koji je poginuo 2. juna 1969. Trajko je ispraćen kao sportski velikan, onako kako je zaslužio.
Na hiljade ljudi došlo je na Novo groblje da ga isprati. Ostalo je sećanje na dobroćudnog džina koji od tog 28. maja 1970. počiva kao večiti prvak sveta.