GLEDAO JE KORAĆA KAKO UMIRE: On je doneo JUGOSLAVIJI prvo SVETSKO i jedino OLIMPIJSKO zlato
Ranko Žeravica je čovek koji je mnogo zadužio jugoslovensku i srpsku košarku. Ostaće upamćeno da je on bio selektor kada je osvojeno prvo svetsko zlato (1970.) i za sada jedino olimpijsko (1980. u Moskvi). Rođen 17. novembra 1929. u Novom Miloševu. Trenerskim poslom počinje da se bavi početkom 50-ih godina prošlog veka, u vreme kada je završavao igračku karijeru. Sve do 1966. godine je radio u beogradskom Radničkom, kao trener muških i ženskih kategorija.
ŠTA JE BRE OVO?! Đorđević RAZOČARAN Mundobasketom!
ČEŠKA FORMULA: Amerikanci POTPUNO RASTURENI u ovom segmentu, Popović VAN SEBE (VIDEO)
Žeravica je uveo mnoge novine i savremene metode u našu košarku. Od 1960. do 1965. bio je pomoćnik Aleksandru Nikoliću, a prvi trener reprezentacije postaje 1965. godine. Od tada je sa selekcijom Jugoslavije osvojio sedam medalja na velikim takmičenjima: zlato (SP 1970, OI 1980), srebro (SP 1967, OI 1968, EP 1969, EP 1971), bronza (SP 1982). Pored toga, ima i odličja sa univerzitetskih, mediteranskih i balkanskih igara. Sa uspehom je vodio i reprezentaciju Argentine.
Paralelno sa radom u reprezentaciji, Žeravica je presudno uticao na „bum“ Partizana početkom 70-ih, kada je selektirao tim predvođen Kićanovićem i Dalipagićem. Pored Prtizana, trenirao je i Crvenu zvezdu, KK Pula, Barselonu, Saragosu, Filodoro iz Napulja, Oniks iz Kazerte… Od klupskih trofeja osvojio je evropski Kup Koraća (Partizan 1978.) i dve nacionalne titule prvaka (Obras – Argentina 1976.) i Partizan (1996.).
Član je FIBA Kuće slavnih od 2007. godine.
ZABRINUO NACIJU: Bjelica OTKRIO SVE o svojoj povredi
ŽELJKO JE PRESREĆAN: Fenerov IGRAČ brutalnom partijom obeležio drugi dan Mundobasketa
DOK NIKOLA BLISTA U KINI: Ceo svet priča o njegovoj DEVOJCI... (FOTO)
Momenat koji nikada nije mogao da zaboravi u životu je bila smrt Radivoja Koraća. Zajedno sa suprugom Zagom je gledao sudar i bio je pored Žućka kada je izdahnuo.
- Košarkaški savez BiH je organizovao revijalnu utakmicu u Sarajevu na koju je bio pozvan i Radivoj Korać, koji je tada igrao u Italiji. Ubeđivali su ga da bi bilo dobro da igra taj meč iako sam mislio da je besmisleno da on vozi od Padove do Sarajeva radi nekog nevažnog meča. Ljudi iz Košarkaškog saveza su insistirali i Žućko je igrao u Sarajevu. Svi igrači su posle utakmice otišli svojim poslom, on je zbog umora prespavao u Sarajevu. Pošto smo bili dobri prijatelji, Zaga i ja smo odlučili da malo porazgovaramo s njim i sledećeg jutra krenemo za Beograd. Kiša nas je pratila na izlasku iz Sarajeva. Žućko je vozio iza nas i ja sam uspeo da preteknem nekog bezobraznog vozača čiji je tristać sve vreme bio na ivici da pređe u suprotnu traku. Kada je Korać hteo da ga zaobiđe, on je malo dodao gas i autobus iz suprotnog pravca je našeg legendarnog košarkaša i intelektualca odveo u smrt. Sve se odigravalo na mostu, kočnice na tom autobusu nisu bile u dobrom stanju i Žućko nije imao gde da skrene. Vratili smo se do mesta nesreće i uneli Radivoja u naša kola u želji da ga odvezemo do prvog lekara. Zaga mu je rukama vraćala organe u stomak. Gledao sam kako Žućko umire na njenim rukama. Tugu koju sam osetio tog 2. juna 1969. godine nikad nisam uspeo da potisnem iz duše - rekao je svojevremeno Ranko Žeravica.
Jedan od najboljih trenera sa ovih prostora je umro 29. oktobra 2015. u 85. godini. Nekadašnja Hala sportova na Novom Beogradu sada nosi njegovo ime i tako nas sprečava da ga zaboravimo.
Pogledajte još slika Ranka Žerevice