ISPOVEST ANE IVANOVIĆ: O bombardovanju Beograda, ljubavi na prvi pogled, porodici, sujeverju...
Ana Ivanović je svakako jedna od najzaslužnijih za to što su devojčice po Srbiji poželele da se bave tenisom.
Ana Ivanović ostvarila je san i svojevremeno postala najbolja teniserka na svetu. Ana Ivanović je na svom Instagram profilu podelila video u kom objašnjava kroz šta je sve prošla do titule na Rolan Garosu 2008. godine, titule koji je bio neka vrsta krune njene karijere.
RAJ VREDAN TRI MILIONA EVRA: Pogledajte novi dom porodice Đoković - mir tišina i luksuz (FOTO)
"ŠTA?! ŠTA?! ŠTAAAA?!" Novak doveo sebe u VELIKU NEPRILIKU! Vikao na tim iz sve snage, zaorio se Beograd
POSLE 3 LETA: Procurio razgovor iz VAR sobe, evo ŠTO Mitru NISU svirali penal protiv Švajcarske! "Poludeće..."
Tri boda manje od Atletika ima Real, i u Španiji će do kraja prvenstva svako kolo biti izuzetno zanimljivo. Real večeras (21.00) dočekuje Betis, koji nije naivan rival, a i bori se za Ligu Evrope - kvota na keca je 1,52, a na kombinazziju 1&3+ 2,10. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Real Madrid - Betis.
Beli sport i Ana su se odmah prepoznali. Bila je to ljubav na prvi pogled, pa ni sve nepovoljne okolnosti nisu mogle da je odvoje od reketa.
- Mislim da sam se odmah zaljubila u tenis. Za vreme rata u Beogradu je bilo izuzetno teško trenirati iz mnogo, mnogo raloga. Moji roditelji i moja porodica su me zaista maksimalno zaštitili od svih dešavanja.
A recept za uspeh i nije toliko komplikovan, teško je dobiti rat sa samim sobom i ostvariti zacrtano.
- Moraš da napraviš neke žrtve da bi stigao do vrha, moraš baš naporno da radiš jer ti ništa nikada neće biti poklonjeno. Zbog toga sam oduvek zahtevala 100 odsto sama od sebe i nikad nisam bila zadovoljna. Htela sam perfekciju, htela sam da budem savršena!
Priznala je Ivanovićeva i da je, narodski rečeno, pomalo sujeverna, te da je deo zasluga za trijumf u Parizu pripisala poklonu koji je dobila pred početak turnira.
- Pobeda na Rolan Garosu 2008. godine za mene je bio veoma emotivan trenutak. Na samom početku turnira dobila sam ručni sat i osećam ga kao neku vrstu amajlije koja mi donosi sreću jer sam samo dve nedelje kasnije držala trofej u rukama. Pamtim da sam ga podigla što sam više mogla i da sam ugledala sat na svojoj ruci. Sve me je to nekako podsetilo na sav naporan rad i veru koju sam imala.