FILMSKI SCENARIO: Oluja je PROTERALA ovog Srbina iz Hrvatske! PREŽIVEO je NATO bombardovanje, a sada će ZAIGRATI na SP!
Scenario za kultni film, mogao bi da se napiše o sudbini Miloša Degeneka. Reprezentativac Australije, koja će na predstojećem Mondijalu igrati u grupi "C", sa Francuskom, Danskom i Peruom, prošao je životnu golgotu, koja je počela tokom akcije "Oluja" u Hrvatskoj.
VEĆ DUGO GA ŽELE: Zvezda DOVODI i četvrto pojačanje! Stiže povremeni reprezentativac Srbije! (FOTO)
Njegova porodica bila je prinuđena da se preseli iz Knina u Srbiju. Utočište je našla u Aranđelovcu, ali je i tamo zadesilo bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine.
- Priča o tome kako sam zavoleo Australiju je drugačija od većine ljudi. Nisam rođen ovde. Nisam pričao engleski kada sam stigao. Iskren da budem, sve mi je delovalo čudno na prvi utisak. Ali, ova zemlja mi znači toliko da je to teško rečima opisati. Bez obzira na to gde se nalazio, Australija je uvek u mom srcu i siguran sam da pričam ovo, i u ime mojih roditelja Dušana i Nade i mog brata Đorđa. Ova država je prihvatila moju porodicu i dala nam nadu posle rata. Pomogla nam je da dobijemo šansu da radimo, kupimo kuću i sagradimo novi život. To me je naučilo da vredi verovati u snove - kaže Degenek.
Kao petogodišnjak, preživeo je bombardovanje, a tri godine ranije bio "proteran" sa porodicom iz Knina.
- Rođen sam u Hrvatskoj 1994. godine tokom rata za nezavisnost. Bio je to težak period za moju porodicu. Iamo sam 18 meseci kada smo morali da bežimo iz Knina. Bio sam na traktoru sa mojom majkom i ocem devet dana na putu ka Srbiji. Imali smo samo mleko i hleb u tom trenutku.
VEĆ DUGO GA ŽELE: Zvezda DOVODI i četvrto pojačanje! Stiže povremeni reprezentativac Srbije! (FOTO)
Za portal "playersvoice.com.au", Degenak je izneo najtužnije detalje iz privatnog života, koji svakom teraju suze na oči.
- Ostavili smo sve što smo imali. Kuću, zemlju, rođake i prijatelje. Teško je to bilo za moje roditelje. Ne pričam mnogo o tome, kao ni moj otac. Bio je to jako težak period za njega, za njegovo srce. Od tada se više nije vratio u Hrvatsku. Ima tome sad 24 godine. Počeli smo život od nule u Aranđelovcu. To je miran gradić, divan, u blizini planina Bukulje i Venčaca. Ipak, najlepše od svega tamo nije bila priroda već činjenica da si mogao da pričaš sa svakim, što poznaješ svakog - istakao je fudbaler, koji sa uspehom igra za japansku Jokohamu.
REČ LEGENDE: Poruka zbog koje će ORLOVI poleteti iznad KALINJINGRADA (FOTO)
Najveće traume u detinjstvu Degeneka, izazvalo je NATO bombardovanje SR Jugoslavije.
- Godine 1999. NATO je bombardovao zemlju koja se tada zvala Jugoslavija iz razloga, koji nikada nisam mogao da razumem. Imao sam šest godina. Tih dana igrao sam se sa drugovima u dvorištu kada su se oglasile sirene za uzbunu. To je značilo da se sprema napad. Morao sam da se sklanjam u podzemni bunker koji postoje u većini zgrada i mesta u Srbiji zbog istorije sukoba.
Sa porodicom je napustio Srbiju i kao narednu destinaciju, njegovi roditelji izabrali su Australiju. Zemlja Kengura mu je dala sve, u njoj je stigao i do reprezentativnog dresa.
- Otac mi je bio atletičar, trkač na 800 metara. Takmičio se na nacionalnom nivou u Jugoslaviji. Bio sam premlad da ga gledam, ali su mi rekli da je bio baš brz. Jedan od atletičara sa kojima je trenirao radio je u Crvenom krstu. Rekao mu je za program koji je išao preko Ujedinjenih Nacija (ili Crvenog krsta, nisam siguran), preko kojeg mogla da se prebaci čitava porodica daleko od rata u Australiju. U startu, ništa nije moralo da se plaća, ali čim kreneš da zarađuješ, određeni deo novca moraš da uplatiš na račun organizacije za troškove prebačaja.
PREMOĆNO: Pogledajte šta dres Srbije prekriva na kapitenu Kolarovu (FOTO)
Prisetio se Miloš da je njegova porodica tada teško živela u tim trenucima, nije postojao nijedan razlog da ostanu u Srbiji.
- Nije bilo previše razloga za moje da ostanu tu gde jesu. Otac je bio na minimalcu, mama takođe. Fudbal je tih dana bila jedina stvar koja me je činila srećnim i držala me podalje od ulice. Jedva da smo imali za hranu. Svega nam je falilo. Ne sećam se da su nam roditelji, bratu Đorđu i meni, ikad išta pričali o Sindeju. Znali smo samo da idemo negde, ali pojma nismo imali gde i koliko ćemo ostati - otkrio je Miloš, a potom nastavio životnu ispovest:
- Za početak smo živeli u Kampsiju, predgrađu Sidneja, što me je strašno pogodilo. Aranđelovac je bio malo mesto staro vekovima, a sada smo se odjednom našli na mestu okruženom svim tim visokim zgradama, soliterima. A ljudi je bilo na sve strane! Sve je bilo novo i drugačije, nikog nismo poznavali. Nismo znali jezik. Bio je to totalno drugi svet za nas. Prva godina je bila komplikovana. Ali sve je postalo lakše kako smo počeli da upoznajemo ljude i stičemo nove prijatelje iz srpskih i hrvatskih zajednica. Mnogo mi je bilo lakše i kada sam krenuo u školu, a roditelji našli posao. Život je počeo da konačno dobija smisao.
Samo su dva detalja bila su ključna u njegovom životu.
- Prvi je bio kada smo kupili kuću u Liverpulu. Mislili smo da se tako nešto nikad neće desiti. Australija nam je dala šansu da naporno radimo, da zaradimo, od čega smo mogli da kupimo kuću. Bila je to jedna stara kuća, ali je imala veliko dvorište. To dvorište je bila najbolja stvar koja mi se desila. Svakog jutra sam tamo igrao i trenirao pre škole. Kada nisam trenirao sam, igrali smo fudbal "tri na tri" i "četiri na četiri", pretvorili smo dvorište u mini fudbalski teren. Druga velika stvar za mene u Australiji je bila kada sam postao kapiten ekipe Džojs do 15 godina. Nije to bila neka velika utakmica, prijateljska protiv Japana u "Australijskom institutu za sport" u Kanberi, ali to mi je značilo sve u životu! Moji roditelji su bili tamo. Tata je plakao. Bio je to momenat kada se san ostvario.
Iako vreme leti, ne može da zaboravi vreme Hrvatsku u kojoj je rođen, ali i Srbiju u kojoj je živeo. I pored toga, zemlja Kengura ima posebno mesto u njegovom srcu.
- Nikad neću zaboraviti šta je Australija učinila za moju porodicu i mene. Hrvatska i Srbija su mi u srcu, da, tamo smo rođeni, da, tamo smo proveli naša mala detinjstva. Da, moj najteži period života je tamo. Sada sam u Japanu, gde igram za Jokohamu Marinos, ali svaki put kad se vratim u Australiju imam isti osećaj - to je mesto gde sam uvek dobrodošao. Ljudi su nasmejani. Ohrabren si da ideš ka svojim snovima, ne da im se smeješ kad ih imaš. Australija je veoma mlada zemlja u odnosu na mesto odakle ja dolazim, ali se kreće napred ubrzano - otkrio je Miloš Degenek.
HOT, HOT, HOT: Gole RUSKE Plejboj zečice ISPROBALE stadion u Moskvi na kome će igrati Srbija (VIDEO)
Usledio je potom rastanak od porodice, samo da bi napredovao u karijeri.
- Otac i majka su se vratili u Srbiju pre tri godine. Đorđe takođe. Igrao sam u Nemačkoj u to vreme i gradio karijeru i život pet-šest godina. Pereselili su se u Evropu da bi mi bili bliže, jer bi me tako češće viđali i život bi nam bio lakši. Sada kada se situacija promenila, svi imaju ambiciju da se vrate u Australiju, jer misle da je to najbolja zemlja na svetu. Tata i Đorđe su bili u Sidneju da gledaju kvalifikacionu utakmicu protiv Hondurasa. Bio je to jako emotivan momenat za sve nas. Bio je to prvi put da se kvalifikujem na Svetsko prvenstvo i ostvario sam to sa Australijom, zemljom koja nam je dala sve.
Debitant na SP u Rusiji pamtiće zauvek očeve reči, posle njegovog istorijskog odlaska na Mondijal.
- Tada mi je otac rekao: "Ne diži mnogo glavu, nastavi da radiš". Bio je u pravu. Iako sam tad mislio da sam stigao na kraj puta, bio je to samo početak.
BRAZILCI SE PLAŠE ORLOVA! Selektor TITE upozoren, SRBIJA seje STRAH (FOTO)
Plasmanom na najveće planetarno takmičenje, Miloš je ispunio snove iz detinjstva. Igraće protiv najvećih svetskih zvezda, poput Pogbe, Grizmana, Žirua...
- Postoje četiri stvari koje su mi važne u životu: porodica, fudbal, vera u boga i moja država. Verujem da sve te stvari znače još više ako predstavljam Australiju na Svetskom prvenstvu. Iskreno, to bi bila najbolja stvar u mom životu. Porodica planira da putuje u Rusiju. Mogu samo da ih zamislim kako će da navijaju i skaču na tribini. Ta radost i to zadovoljstvo je postalo moguće samo zbog Australije. Postojali su periodi u mom ranom životu kada mi je najveća sreća bila da igram 90 minuta vikendom na terenu. Zvuči možda dramatično, ali to je istina. Ovde sam mogao da dam celog sebe fudbalu, radim naporno i ostvarim san.
BEDNICI: Albanci digli POBUNU zbog majice sa mapom SRBIJE (FOTO)
Iako su autsajderi u grupi, štoper Jokohame smatra da učinkom na terenu može da se oduži Australiji, koja mu je pružila utočište.
- Ne mogu da zamislim bolji način da se odužim Australiji za sve što je uradila za moju porodicu nego da dam i srce i dušu za Sokerose na Mondijalu. To bi bio san koji ću podeliti sa mojima - rekao je reprezentativac Kengura Miloš Degenek.
Sve najnovije sportske vesti možete da pročitate OVDE.