Skip to main content
Ukrajina

TURBULENTNA ISTORIJA UKRAJINE: Cela hronologija - kako je Putin započeo vojnu kampanju protiv NATO položaja u Ukrajini

Foto: Shutterstock
Napadi i borbe odmah su krenuli, izazvavši velika strahovanja da svet klizi u novi rat.

Ruski predsednik Vladimir Putin rano jutros je odobrio, kako je rekao, specijalnu vojnu operaciju u istočnoj Ukrajini. Napadi i borbe odmah su krenuli, izazvavši velika strahovanja da svet klizi u novi rat.

Ovo je hronologija glavnih događaja u političkoj istoriji Ukrajine otkako je stekla nezavisnost od Moskve 1991. godine.

UKRAJINA NAPADA CIVILE: Dva civilna broda koji plove pod ruskom zastavom pogođena RAKETNIM udarima

UKRAJINA NAPADA CIVILE: Dva civilna broda koji plove pod ruskom zastavom pogođena RAKETNIM udarima

UKRAJINCI ISPRAZNILI PRODAVNICE ORUŽJA U KIJEVU: Građani se masovno odazvali pozivu predsednika

UKRAJINCI ISPRAZNILI PRODAVNICE ORUŽJA U KIJEVU: Građani se masovno odazvali pozivu predsednika

SKANDALOZNA PROVOKACIJA IZ UKRAJINE: Novinarka na konferenciji uporedila predsednika Rusije sa HITLEROM (VIDEO)

SKANDALOZNA PROVOKACIJA IZ UKRAJINE: Novinarka na konferenciji uporedila predsednika Rusije sa HITLEROM (VIDEO)

1991: Leonid Kravčuk, lider sovjetske republike Ukrajine, proglasio je nezavisnost od Moskve. Na referendumu i predsedničkim izborima Ukrajinci odobravaju nezavisnost i biraju Kravčuka za predsednika.

1994: Leonid Kučma je pobedio Kravčuka na predsedničkim izborima za koje posmatrači kažu da su uglavnom bili slobodni i pošteni.

1999: Kučma je ponovo izabran na glasanju prožetom nepravilnostima.

2004: Proruski kandidat Viktor Janukovič proglašen je za predsednika, ali optužbe o lažiranju glasanja pokreću proteste poznate kao Narandžasta revolucija, koja je primorala vlasti da organizuju nove izbore. Za predsednika je tada izabran bivši prozapadni premijer Viktor Juščenko.

2005: Juščenko preuzima vlast uz obećanja da će Ukrajinu izvesti iz orbite Kremlja, ka NATO i EU. Imenovao bivšu šeficu energetske kompanije Juliju Timošenko za premijera, ali je posle sukoba u prozapadnom taboru ona smenjena.

2008: NATO obećava Ukrajini da će se jednog dana postati članica Alijanse.

2010: Janukovič je pobedio Timošenkovu na predsedničkim izborima. Rusija i Ukrajina sklapaju sporazum o cenama gasa u zamenu za produženje zakupa ruske mornarice u ukrajinskoj crnomorskoj luci.

2013: Janukovičeva vlada je u novembru suspendovala pregovore o trgovini i pridruživanju sa EU i odlučila da oživi ekonomske veze sa Moskvom, što je izazvalo višemesečne masovne proteste u Kijevu.

Ukrajina
Ukrajina
Foto: Profimedia

2014: Protesti, uglavnom fokusirani oko kijevskog trga Majdan, postaju nasilni. Desetine demonstranata je ubijeno.

Februar 2014: Parlament glasa za smenu Janukoviča koji beži. U roku od nekoliko dana, naoružani ljudi zauzimaju parlament u ukrajinskom regionu Krim i podižu rusku zastavu. Moskva pripaja teritoriju nakon referenduma 16. marta na kome se velika većina izjasnila za pripajanje Krima Ruskoj Federaciji.

April 2014: Proruski separatisti u istočnom regionu Donbasa proglašavaju nezavisnost. Izbijaju borbe, koje se sporadično nastavljaju do 2022. godine, uprkos čestim prekidima vatre.

Maj 2014: Biznismen Petro Porošenko pobeđuje na predsedničkim izborima svojom prozapadnom agendom.

Jul: 2014: Projektil obara putnički avion MH17 na putu od Amsterdama do Kuala Lumpura, ubivši svih 298 ljudi u njemu. Istražitelji utvrđuju da je oružje korišćeno u Rusiji, Moskva negira umešanost.

2017: Sporazum o pridruživanju između Ukrajine i EU otvara tržišta za slobodnu trgovinu robom i uslugama i bezvizni režim putovanja u EU za Ukrajince.

2019: Nova Ukrajinska pravoslavna crkva dobila je formalno priznanje, što je razbesnelo Kremlj.

Vladimir Zelenski
Foto: Profimedia

Bivši strip glumac Volodimir Zelenski pobedio je Porošenka na predsedničkim izborima u aprilu zbog obećanja da će se uhvatiti u koštac sa korupcijom i okončati rat na istoku Ukrajine. Njegova stranka Sluga naroda pobeđuje na julskim parlamentarnim izborima.

Američki predsednik Donald Tramp zatražio je od Zelenskog u julu da istraži Džoa Bajdena, njegovog rivala u predsedničkoj trci u SAD, i Bajdenovog sina Hantera u vezi sa njihovim poslovanjima u Ukrajini. Poziv dovodi do neuspelog pokušaja opoziva Trampa.

Mart 2020: Ukrajina se prvi put zatvara zbog kovida.

Jun 2020: MMF je odobrio pomoć od 5 milijardi dolara kako bi pomogao Kijevu da se izvuče iz recesije izazvane pandemijom.

Januar 2021: Zelenski apeluje na Bajdena, sada predsednika SAD, da dozvoli Ukrajin da uđe u NATO.

Februar 2021: Vlada Zelenskog uvodi sankcije Viktoru Medvedčuku, opozicionom lideru i najistaknutijem savezniku Kremlja u Ukrajini.

Proleće 2021: Rusija gomila trupe u blizini ukrajinskih granica zbog, kako kažu, vojnih vežbi.

Vojnici
Foto: Profimedia/ilustracija

Oktobar 2021: Ukrajina prvi put koristi turski dron Bairaktar ​​TB2 u istočnoj Ukrajini, što je razbesnelo Rusiju.

Jesen 2021: Rusija ponovo počinje da gomila trupe u blizini Ukrajine.

7. decembar 2021: Bajden upozorava Rusiju na sveobuhvatne ekonomske sankcije Zapada ako napadne Ukrajinu.

17. decembar: Rusija predstavlja detaljne bezbednosne zahteve uključujući pravno obavezujuću garanciju da će NATO odustati od bilo kakve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini.

14. januar: Sajber napad koji upozorava Ukrajince da se "plaše i očekuju najgore" pogađa veb stranice ukrajinske vlade.

17. januar: Ruske snage počinju da pristižu u Belorusiju, na sever Ukrajine, na zajedničke vežbe.

NATO
NATO
Foto: Profimedia

24. januar: NATO stavlja snage u pripravnost i pojačava trupe u istočnoj Evropi sa još brodova i borbenih aviona.

26. januar: Vašington predstavlja pisani odgovor na ruske bezbednosne zahteve, ponavljajući privrženost politici "otvorenih vrata" NATO-a, istovremeno nudeći "pragmatične" rasprave o zabrinutostima Moskve.

28. januar: Predsednik Vladimir Putin kaže da glavni bezbednosni zahtevi Rusije nisu ispunjeni.

2. februar: Sjedinjene Države kažu da će poslati 3.000 dodatnih vojnika u Poljsku i Rumuniju da pomognu u zaštiti saveznika NATO u istočnoj Evropi od bilo kakvog prelivanja krize.

4. februar: Putin na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu dobija podršku Kine za svoj zahtev da se Ukrajini ne dozvoli ulazak u NATO.

7. februar: Francuski predsednik Emanuel Makron vidi izvesnu nadu za diplomatsko rešenje krize nakon sastanka sa Putinom u Kremlju. Makron zatim posećuje Kijev i hvali "hladnokrvnost" Zelenskog i ukrajinskog naroda.

9. februar: Bajden kaže da bi "stvari mogle brzo da postanu haotične", dok američki Stejt department savetuje Amerikance u Ukrajini da odmah odu. Druge zemlje takođe pozivaju svoje državljane da odu.

Džo Bajden i Vladimir Putin
Foto: Profimedia

14. februar: Zelenski poziva Ukrajince da 16. februara istaknu zastave i pevaju nacionalnu himnu, na datum za koji su zapadni mediji tvrdili da je dan ruske invazije.

15. februar: Rusija tvrdi da će povući deo svojih trupa u baze nakon vežbi u blizini Ukrajine i ismejava upozorenja Zapada o nadolazećoj invaziji. Ruski parlament traži od Putina da prizna nezavisnost Donjecka i Luganska, dva otcepljena regiona na istoku Ukrajine koje podržava Rusija.

18. februar: Ambasador SAD u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju Majkl Karpenter kaže da je Rusija verovatno okupila između 169.000 i 190.000 vojnika u Ukrajini i blizu nje.

19. februar: Putin nagdleda vojne vežbe nuklearnih snaga Rusije.

21. februar: Makron kaže da su se Bajden i Putin u principu dogovorili o samitu o Ukrajini.

U televizijskom obraćanju, Putin je rekao da je Ukrajina sastavni deo ruske istorije, da nikada nije imala istoriju prave državnosti, da njome upravljaju strane sile i da ima marionetski režim. Putin potpisuje sporazume o priznavanju nezavisnosti Donbasa i šalje vojsku tamo.

22. februar: SAD, UK i njihovi saveznici uvode sankcije protiv članova ruskog parlamenta, banaka i drugih institucija i lica. Nemačka obustavlja konačnu sertifikaciju gasovoda Severni tok 2.

Putin, u televizijskom obraćanju, zahteva demilitarizaciju Ukrajine i kaže da mirovni sporazum iz Minska o Donbasu više ne postoji, okrivljujući Kijev za ubijanje sporazuma.

23. februar: Lideri separatista koje podržava Rusija traže od Rusije pomoć u odbijanju agresije ukrajinske vojske.

24. februar: Ruski predsednik Putin odobrava "specijalne vojne operacije" u istočnoj Ukrajini i traži od ukrajinskih snaga da polože oružje u televizijskom obraćanju. Ruske snage započinju raketne i artiljerijske napade na ukrajinske snage i vazdušne baze, udarajući po područjima u većim gradovima.

Vremenska prognoza
Clear sky
32 Beograd