U BEOGRADU NA POSAO I BRODOM: Koje će sve promene doživeti prevoz u prestonici
U kanalima prošaranoj Veneciji brodići kao deo javnog gradskog prvoza su potpuno očekivana stvar, slično postoji u Beču i Istanbulu, a ako sve bude išlo svojim tokom, i u Beogradu ćemo najkasnije 2023. godine na posao moći da idemo i rekom.
BOLNICE PUNE, A STUDENTI NE MARE! Ponovo korona žurka u Studenjaku - bez maske i distance partijaju (VIDEO)
NAJVEĆA NAGRADA GRADA BEOGRADA MENJA IME: Vesić objavio kako će se zvati najviše prestoničko priznanje (FOTO)
IZUZETAN REZULTAT: Na današnji dan je vakcinisana trećina punoletnih Beograđana
Ova ideja nije nova, stara je tri godine, a novo je što je u petak, na Sednici skupštine grada, usvojena odluka, odnosno informacija, kojom se dozvoljava Gradu da uđe u postupak janvo-privatnog partnerstva za saobraćaj na rekama. Osim toga, ovaj dokument se odnosi i na to da žičare, kao i liftovi postanu deo javnog prevoza.
Žičara bi zaprvo bila dobro poznata gondola koja bi povezivala Ušće sa Kalemegdanom, a verovatno se svi pitate šta su liftovi. Radi se, takođe, o ideji koja nije nova, iz 2019. godine je, a reč je o liftu koji bi povezivao Kosančićev venac sa Karađorđevom ulicom. Kako je krajem avgusta 2019. najavio zamenik gradonačlenika Beograda, to bi bio prvi takav lift u našem gradu.
- Sada, novim planom koji radimo, predviđeno je da postoje dva lifta da se ljudi penju na Kosančićev venac. To će isto postati deo javnog prevoza - rekao je zamenik gradonačelnika.
Što se tiče reka, Vesić podseća da je Grad odluku o tome doneo pre tri godine, kada je bila izmenjena odluku o javnom prevozu, odnosno njome je omogućeno da rečni prevoz bude deo javnog prevoza. Najnovijom odlukom od petka, objašnjava, data je mogućnost Gradu da može da uđe u postupak javno-privatnog partnerstva.
- Najnovija Odluka sa Skupštine grada nam prvo daje mogućnost da napravimo studiju koja treba da pokaže isplativost celog projekta. Kada to završimo, mi ćemo eventualno razmišljati da li da raspišemo javno-privatno partnerstvo. Dakle, konačna odluka o svemu još nije doneta, mi tek sada radimo studiju sa Saobraćajnim fakultetom koja treba da pokaže koliko je to isplativo - naglasio je Vesić.
Kako kaže, postojeći javni prevoz mora da se pregrupiše:
- Tu mora da se uradi potpuna promena. Mislim da je to dobro, to je ekološki prevoz, manje je zagađenje, a i važno je zbog turizma. Drugo, mi imamo 200 kilometara obala, sigurno bi to ljudi koristili - smatra on.
Sigurno je, dodaje, i da to neće Grad da radi "ali, kada zavšrimo tu studiju i kada budemo videli koliki su troškovi, videćemo da li ćemo da raspisujemo javno partnerstvo ili ne".
Prema njegovim rečima, realno je da studija bude gotova do jeseni, pa da se onda na osnovu studije raspiše javno-privatno partnestvo.
- Možemo da pričamo o nekoj sredini sledeće godine, onda sledi postavljane pontona, kupovina brodova...Pre 2023. godine bi mogla da zaživi cela ideja - smatra Vesić.
On objašnjava da to postoji, recimo, u Beču i Istanbulu, da su to zatvoreni brodovi, u koje se ulazi sa pontona i to sa karticom za javni prevoz koja se validira. Kao što je to sada u gradskim autobusima i tramvajima.
Što se tiče linija, postojale bi dve - jedna na Savi, druga na Dunavu.
- To bi bilo korisno za ljude koji žive prema Umci, Ostružnici, Zemunu, praktično sve od Obrenovca do Grocke - kaže Vesić.
Potencijalne stanice za rečni prevoz
1. Zemun
U blizini Stare kapetanije, oko 100 metara od autobuske okretnice
2. Krnjača
U blizini Pančevačkog mosta
3. Dorćol
U blizini između Sportskog centra i stambenog naselja, oko 50 metara od bus okretnice
4. Beograd na vodi
Po mogućnosti u blizini Tržnog centra
5. Sajam
Stanica i vreme održavanja sajamskih manifestacija
6. Novi Beograd
U blizini ulica Omladinskih brigada ili Gandijeve, preko puta Ada međice
7. Ada ciganlija
8. Centar grada
Ispod Kalemegdana, Pristanište.
Napomena: Studija implementacije rečnog prevoza i javni prevoz Beograda će tek dati konačno definisanje odredišta za stanice.
Osim ovog, Vesić do kraja ove godine najavljuje još jedan projekat.
- Raspisujemo tender za javni bicikl, što je takođe ekološki način prevoza. Do sada smo dva puta imai tendere i oba su propala. Međutim, sada će Grad da napravi stanice, mi ćemo i kupiti bicikle, samo ćemo tražiti operatera, a mi ćemo biti vlasnici svega - objašnjava.
Ideja ja da po prestonici bude raspoređeno 150 stanica, a da na svakoj stanici bude 10 javnih bicikli na električni pogon, dakle ukupno 1.500.
- Razmišljamo da u drugoj polovini godine damo subvecije na kupovinu bicikli, izemđu 3.000 i 5.000 dinara po vozilu, ali pod uslovom da su domaće proizvodnje - dodaje Vesić.
Slične ideje takođe odavno postoje i u evropskim metropolama. Recimo, u Beču je moguće na sličan način korisiti električni trotinet. Preko aplikacije se locira gde je parkiran najbliži, korisnik ga uzme, odveze se gde mu odgovara, tu ga i ostavi i ode svojim putam, a sledeći kome zatreba, takođe ga locira preko aplikacije i uzima.
Međutim, kod nas bi ta ideja za bicikle funkcionisala po principu određenih stanica, ne bi mogla da se ostavi bilo gde. Što se tiče samih električnih trotineta, oni će morati da sečakaju prvo pravilnik o njihovom korišećenju, pa tek onda sve ostalo.
Vesić isitče da se ide na to da se što više forsira ekološki prevoz. U skladu sa tim on ističe da će, uz sve ostale zamisli, "Beograd biti grad koji do 2030. godine neće imati nijedno vozilo gradsog saboraćaja na dizel".
- Prvu liniju metroa završavamo 2028, a drugu 2030. godine. U naredne četiri godine ćemo urediti BG voz, tako što ćemo duplim kolosekom povezati Mladenovac i Lazarevac. Sada BG voz funkcioniše od Batajnice do Ovče i Resnika. Ima tri polazaka prema Mladenovcu i tri prema Lazarevcu. Kada budmo uradili duple koloske i novi depo i dva nova mosta i novi tunel, u prvoj fazi od Zemuna, povezaćemo Surčin, nacionani stadion, aerodrom, centar Surčina i Obrenovca - priča Vesić.
U drugoj fazi, dodaj, ide se prema Lazarevcu i Mladenovcu.
- To znači da će čovek koji živi u Lazarevcu imati u špicu svakih pola sata voz za Beograd i iz Beograda. Van špica na 45 minuata do sat vreman. To znači da možete da živte u Lazaravcu i da radite u Beogradu, što sada nije relano - kaže on.
Dodje i to to da će u gradu, između Zemuna, Ovče i Surčina, vozovi ići na 10 do 12 minuta u špicu i na 20 minuta van špica.
- To je jedan sistem, metro sa BG vozom - kaže i dodaje: "Ide se na integraciju svih prigradskih opština izuzev Groke, jer ona ne može vozom".
Zamenik gradonačelnika kaže da je Grad raspisao i tender za kupovinu 100 autobusa na gas i da će narednih pet godina svake godine kupovati po isto toliko.
Ipak, ideja koja bi u budućnosti trebalo da zaživi jeste i ta da u sistem prevoza u Beogradu ne bude zasnovan na autobusima, već na šinskim vozilma.
- Naš osnovi sistem sada je autobusi, pa kada upane u gužvu, ne može ni narped ni nazad. Nama osnovni sisem sada postaje šinski - dva linije metroa, četiri BG voza. U septembru završamo generalan plan regulacije šinskog prevoza, gde predviđamo širenje šinske mreže za 70 kilometara - od Požeške prema Ceraku, Jurija Gagarina prema Bežaniji, od Bogoslovije prema Adi huji i preko Novog mosta prelazak na levu obalu Dunava. Sve to obuhvatamo tramvajem i to je revolucija u Beogradu - najavljuje Vesić.