KAKO JE BEOGRAD POSTAO GRAD SPLAVOVA: Sad se uvodi red u njihovo poslovanje, a nekad je sve izgledalo drugačije
Iako prema poslednjem popisu iz 2019. godine na prestoničkim rekama ima ukupno 319 plutajućih objekata, Beograđani znaju da ih ima više. Mnogi ih posećuju, ali mnogima i smetaju. Mesta na koja su nekad odlazili samo oni željni uživanja u reci, cvrkutu ptica i netaknutoj prirodi, danas su postala glavne turističke atrakcije, za zabavu do zore.
VEČITI PROBLEM BEOGRADA: Da li i vama smeta velika BUKA u prestonici? Najavljena moguća rešenja
BEOGRAD TRAŽI POPUŠTANJE MERA: Ovo su zahtevi koji će se naći na stolu Kriznog štaba
U BEOGRADU NOĆAS ČETIRI SAOBRAĆAJNA UDESA: Hitna pomoć imala pune ruke posla, povređeno osmoro ljudi
Na reku i splavove nekada se bežalo od gradske gužve, a danas se tamo ide baš zbog gužve i dobrog provoda. Na ušuškanim obalama Dunava i Save beogradski boemi još sedamdesetih godina prošlog veka našli su svoje utočište, gde su uživali u svim onim blagodetima koje pruža život na vodi. Mir, tišina, pecanje, kuvanje riblje čorbe i poneka čašica.
Stariji Beograđani pamte vreme kad na obalama prestoničkih reka nije bilo splavova, kada ništa nije ometalo pogled na vodu, Kalemegdan, Ušće... Hroničari novije istorije prestonice beleže da je trend života na splavu, za odmor i uživanje tokom leta prvi započeo arhitekta Predrag Ristić - Peđa Isus.
On je još 1962. godine na Adi Međici napravio kuću na drvetu, što je ondašnja prestonica dočekala brojnim komentarima, dok su mediji arhitektu predstavljali kao "urbanog Robinzona". On je dao ideju hiljadama drugih koji su želeli da vikende provode u gradu, ali bez dodira sa asfaltom i gužvom, te da na svojim privatnim kućicama na vodi prave roštilj, uživaju sa prijateljima, kupaju se...
Gradnja sojenica i splavova mahom na Savi počela je još sedamdesetih godina, a prvi "gosti" bili su slikar i pisac Momo Kapor, glumac Pavle Vuisić, te scenarista, slikar i karikaturista Zuko DŽumhur. Kapor je na svom splavu stvarao, slikao, crtao i pisao, a inspirisan Adom, iz njegovog pera rodio se istoimeni roman, a svojoj ljubavi prema reci posvetio je još mnogo strana u svojim kasnijim delima.
- Sedim na jednom crvotočnom splavu na Adi Ciganliji i razmišljam da li da se okupam u Savi. U meni se bore Hercegovac i Beograđanin. Beograđaninu hladna voda, Hercegovcu prljava i mutna, a meni vruće - napisao je Kapor u "Magiji Beograda".
Za legendarnog glumca Pavla Vuisića govorili su da živi kao Diogen na Savi. Ćutljivom, kakav je bio, reka je za njega bila raj. Družio se sa alasima, pijuckao špricere, a sa braćom je pravio plovila. Navodno, više je uživao u gradnji nego u plovidbi. NJegov splav i danas je na Savi, ali pust i zaključan. Ekspanzija splavova kao mesta noćnog provoda počela je u drugoj polovini osamdesetih godina, u Novom Beogradu na keju kod Blokova.
Ugostitelji su prepoznali komercijalni potencijal reka, pa su nad vodom počeli da se otvaraju restorani, sa roštiljem i ribljim specijalitetima, te sa muzikom uživo. Devedesete su donele neki novi duh, a na levoj obali Save od Gazele do Brankovog mosta i Starog sajmišta, počeli su da se otvaraju klubovi na vodi. Osim sinonima dobrog provoda i omiljene destinacije za izlazak mladih, splavovi su tokom devedesetih bila i poprišta neretkih vatrenih obračuna.
Kasnije su se proširili sve do hotela "Jugoslavija" u Zemunu. Tokom poslednje dve decenije, nastao je haos na prestoničkim rekama. Osim restorana i klubova na vodi, na Savi i Dunavu plutaju i tereni za igranje fudbala, teretane, prodajni objekti i kancelarije za razne delatnosti. Bez reda i kontrole poštovanja propisa.
Kada je pre nekoliko godina počela gradnja kompleksa "Beograd na vodi", svi splavovi koji su bili sa obe obale Save, od Gazele do Brankovog mosta, pomereni su nizvodno. Iako su tu bili neki od najpopularnijih splavova, zbog gradnje naselja i uređenja Sava promenade, gradski čelnici bar su delimično uveli red u ovu oblast.