Bezbroj puta ste prošli pored UKLETOG MESTA u Beogradu, ali sigurno ne znate STRAŠNU TAJNU koju krije ovaj deo grada (FOTO)
Mnogo pre "muzičke fontane" i groba Dimitrija Tucovića koji je nedavno izmešten, na beogradskom trgu Slavija nalazilo se nešto potpuno drugo, a malo je falilo da, ne samo ovaj trg, nego i ceo centar grada dobije sasvim drugačiji izgled.
Snimak NOVE PEŠAČKE ZONE iz vazduha u Beogradu (VIDEO)
Trg Slavija, jedan od najvećih gradskih trgova, nekada je bio samo obična močvara. Ovaj kraj tada je bio poznat kao Simića Majur i kao loviše i baruština opstajalo je u Beogradu sve do 1879. godine kada je jedan Škot promenio istoriju današnjeg trga.
Naime, tada je gospodin Frensis Makenzi, u godinama koje će doći nadaleko uvažavan i poštovan čovek, otkupio ovaj prostor od sina tadašnjeg predsednika srpskog parlamenta - Stojana Simića, isušio ga, isparcelisao, urbanizao i namenio za dalju prodaju.
Makenzi je bio veliki prijatelj Srbije i Beograda. Sagradio je kuću, koju je nazvao "Salom mira", gde su se često održavali različiti zborovi, priredbe, ali i stranačka prepucavanja. Kuća je 1910. pretvorena u Socijalistički narodni dom, stecište radničkog pokreta, da bi posle Prvog svetskog rata bila pretvorena u kafanu "Slavija", a posle Drugog na istom mestu uzdizao se čuveni bioskop "Slavija". Danas, kao uspomena na čoveka koji je zapravo započeo formiranje Slavije, stoji Mekenzijeva ulica, jedna od sedam velikih koja se uliva na kružni tok.
Nakon Drugog svetkog rata trg je dobio ime po istaknutom vođi socijalističkog pokreta u Srbiji - Dimitriju Tucoviću. Komunisti su posmrtne ostatke Tucovića premestili ispod Slavije, a na centru kružnog toka podigli su mu i bronzani spomenik. Verovali ili ne, Slavija je zvanično nosila ime "Trg Dimitrija Tucovića" sve do 5. oktobra 2000. godine, kada joj je i službeno vraćeno staro ime.
Prokletstvo Mitićeve rupe
Nešto pre Drugog svetskog rata veletrgovac Vlada Mitić imao je u planu da sagradi modernu robnu kuću na Slaviji. Međutim, komunisti su mu oduzeli imovinu, uključujući i ovaj plac na kome je već bio udaren temelj. Do dana današnjeg taj prostor nije adekvatno iskorišćen. O toj, sada već legendarnoj rupi, kružile su različite priče - da je tu nekada bio rudnik zlata, ali i da je tu bio početak tajnovitih podzemnih partizanskih prolaza. Početkom 80-ih godina gradska vlast je zatrpala rupu i podigla park bez drveća, kako hlad ne bi zaklanjao sunčani sat.
Sat je deset godina kasnije uklonjen zbog polaganja kamena temeljca Dafiment banke, kada je vlasnica Dafina Milanović ubacila je u rupu, za sreću, 1500 nemačkih maraka. Ipak, maler je nastavio da "tera" ovo parče zemlje - banka je propala, zgrada nikada nije napravljena, a ovaj prostor i dalje je popularna Mitićeva rupa.
Da li je priča o prokletstvu ovog mesta samo "bajka"; ostavićemo da sami procenite - dovoljno je da kažemo da je od 1946. do 1980. na ovom mestu čak 26 puta započela izgradnja različitih projekta. Svaki je neslavno završio.