BOEMSKA ČETVRT KOJA ODIŠE TRADICIJOM: Zavirite u Skadarliju, kaldrmisanu ulicu društvenog života Beograda (FOTO/VIDEO)
Skadarlija... Jednom rečju, srce Beograda, društveni život prestonice, mesto na kome su se sastajali i jutrima rastajali svetski poznati glumci, pisci, pevači, plesači, ljudi željni priče, dobrog društva i atmosfere koju upotpunjuje tradicionalna srpska kuhinja i pesma.
Nastavljena iskopavanja na lokalitetu Vinča - Belo brdo
GOSPODSKA USLUGA! Ostvarite popuste na "Harmonija Event Centar" i dopustite da vaše slavlje bude nezaboravno (FOTO)
U NOVOM SVETLU SIJA HRAM SVETOG ALEKSANDRA NEVSKOG: Još jedan prelepi hram u Beogradu dobio je dekorativnu rasvetu
Skadarlija je jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Skadarska ulica u kojoj je svaka kafana kao druga kuća, ostaje simbol grada na ušću dveju reka. Srpska tradicija koju svakoga dana obiđe mnoštvo ljudi, namernih ili slučajnih prolaznika predstavlja nezaobilaznu destinaciju za svakog posetioca grada koji želi da upozna Beograd u pravom svetlu.
Međutim, legenda o Skadarliji svoju ogromnu ulogu u istoriji Beograda duguje skromnom početku.
Naime, prve kuće u Skadarliji nikle su oko 1717. godine. Oko sredine 19. veka ovaj kraj bio je poznat pod imenom Šićan-mala, romska mahala sa čitavih 14 kuća, da bi tek 1872. godine dobila svoje današnje ime - Skadarska ulica.
U to vreme, strmim sokakom proticao je Bibijin potok koji je naziv dobio po romskom božanstvu spasa Bibiji, a danas je preusmeren u odvodni sistem. Ulica je bila povezana i sa akvaduktom čiji je najveći luk nazvan po gradu Skadru, dajući kasnije ime i samoj ulici. Već par godina kasnije, na zamajcu industrijalizacije, u Skadarskoj ulici niče stotinak kuća i industrijski kompleks "Mala pivara".
Interesantan podatak potiče iz 1892. godine, kada je na mestu "Male pivare" izgrađena čuvena Bajlonijeva pivara, po kojoj je obližnja pijaca dobila ime. Vremenom počinju da se otvaraju prve kafane, a samim tim kreće da se stvara prave tradicija Skadarlije. Zanimljiva je činjenica da se u vodiču kroz Beograd iz 1909. godine, navodi da je u Skadarskoj ulici i okolini bilo 14 kafana, dok je tada živelo tek 90.000 ljudi.
U tom periodu nastale su tada čuvena boemska utočišta "Bums keler", "Vuk Karadžić" i "Zlatan bokal". Iz Bokala poznati pesnik Đura Jakšić gotovo da nije ni izlazio. Popularni su bili i "Miloš Obilić", "Bandist" i "Bumsov podrum" čiji je stalni gost bio čuveni pisac Tin Ujević. Gospodin je čak bio prozvan "skadarski kralj". „Filipova pivara“ redovno je gostila neprevaziđenog Boru Stankovića. Iz tog doba preživele su danas najpoznatije beogradske kafane "Tri šešira" i "Dva jelena".
U dobijanju epiteta "boemska četvrt" Skadarliji, u periodu pre Velikog rata, najviše su doprinele poznate ličnosti tog doba koje su živele u ovoj ulici ili njenoj blizini. Među njima su istaknuti književnici: Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Antun Gustav Matoš, Bora Stanković, Branislav Nušić, Dragomir Brzak, braća Vojislav i Žarko Ilić. Skadarlija je bila dom i glumcima Miloradu Gavriloviću, Čiča Iliji Stanojeviću, Dobrici Milutinoviću, Milki Grgurevoj, Žanki Stokić i mnogim drugima.
Malo po malo, Skadarlija je postala mesto okupljanja političke, sportske, umetničke, novinarske i svake druge elite, a kafane lokacija na kojoj se vodio život. Kafane su bile internet tog doba. Sabirni centar za sve abrove, tračeve, ideje i dogovore. Mesto na kome su se raspredale anegdote, stvarala umetnost i odlučivalo o važnim državnim stvarima.
Polako, ali sigurno nastaje legenda čija se imena i kafane pamte i dan danas. Njihovi tragovi zapisani su u knjigama, mislima nekih novih, drugih priča i ljudi koji danas modernu Skadarliju koja se trudi da odoli vremenu i sačuva svoju tradiciju.
- Onaj ko u Skadarliji nije bio mora da dođe da vidi ovaj ambijent, pogotovu kada su restorani puni, kada je sve jako živo i kada se može osetiti taj neki duh pre svega starog Beograda zato što je nekako to još uvek ostalo jedinstveno za razliku od ovih novih, urbanih stvari koje su postale svakodnevnica svih nas - rekao je menadžer restorana "Šešir moj" Milan Lukić.
- Nekada nije bilo mnogo kafana i tada su kafane bile sadašnji internet, sabirni centar svih događaja, ovde se prodavalo, tračarilo, vodili su se i donosile važne političke odluke. Ovde je osnovan i prvi list Politike, sve se dešavalo u kafani - rekla je Milica Petković menadžer restorana "Tri šešira".
- Ovde u Skadarliji možete čuti zaboravljenu starogradsku muziku, nalazimo se dugo godina pod udarom kiča i šunda gde je narodna muzika primila drugačiji kontekst, dok u Skadarliji još uvek možete čuti pravu, izvornu starogradsku muziku. Izuzetna je turistička atrakcija jer se ovde može probati fantastična srpska hrana - rekao je Jovan Vujović menadžer restorana "Zlatni bokal".
- Skadarlija je u stvari pravo domaćinsko lice Srbije, i to je ono kako mi domaćini iz Skadarlije želimo da svet vidi nas, Beograd, odnosno Srbiju - dodao je on.
Ono što Skadarlija nosi u sebi ne može se rečima opisati, to je stvar kulture i tradicije jednog naroda, jednog Beograda, jedne prestonice, jednog grada svetlosti u Srbiji. Zato se mora doći i obići, udahnuti svaki zrak prošlog vremena pomešan sa modernim, probati i osetiti, jer se rečima ne da opisati.