Filološki fakultet u septembru dobija novi Statut i dekana
Filološki fakultet u Beogradu trebalo bi u septembru da dobije novi Statut i novog dekana, pripremaju se nove studijske oblasti, poput bibliotekarstva i informatike sa stranim jezicima, indologije, keltskih studija i studija azijsko-pacifičkog regiona, a na pomolu je i rešenje pitanja prostora izgradnjom nove zgrade za Biološki i Geografski fakultet.
Usvojen zakon: Putarina poskupljuje za 12 odsto, od Beograda do Niša 900 dinara
OSMACI SE PONOVO OKUPILI ISPRED MINISTARSTVA PROSVETE: Traže poništavanje male mature
Komunalna policija ima NOVA OVLAŠĆENJA! Evo kako će od danas moći da postupaju, a OGRANIČENJA VIŠE NEMA
Dekan Filološkog fakulteta prof. dr Ljiljana Marković kaže da je postupak izbora Saveta u novom sazivu u završnoj fazi i da su dva centra i 14 katedara imali rok do danas u 14 časova da u pismenoj formi predlože svoje predstavnike za novi Savet.
- Sednica Veća zakazana je za sutra i predviđeno je da se tada utvrdi lista kandidata i da se istog dana pristupi tajnom glasanju za izbor članova Saveta u novom sazivu - rekla je Marković u intervjuu Tanjugu i dodala da bi fakultet novi Statut trebalo da dobije po isteku roka za davanje sugestija u pogledu unapređenja predloženog teksta Statuta, što je 1. septembar, kao i novog dekana ubrzo nakon usvajanja novog Statuta.
Procedura za izbor novog Saveta je, prema njenim rečima, započeta blagovremeno, ali se odužila zbog čestog nedostatka kvoruma za sednice Nastavno-naučnog veća, sa čim se, dodaje, Filološki fakultet često suočavao tokom poslednjih desetak godina, a čekalo se i imenovanje članova Saveta iz reda osnivača.
Zbog nedostatka kvoruma nije održana sednica na kojoj je trebalo da se donese odluka da li će Filološki fakultet Senatu Univerziteta u Beogradu za zvanje profesora emiritusa predložiti prof. Darka Tanaskovića ili prof. Predraga Pipera. Pomenuti slučaj izazvao je buru u javnosti, a Marković objašnjava da je Pravilnikom Univerziteta u Beogradu propisano da ceo Univerzitet godišnje može zvanje profesor emeritus dodeliti za najviše osam profesora u penziji, pri čemu se mora voditi računa o tome da ukupan broj emeritusa ne sme biti veći od tri odsto od ukupnog broja nastavnika Univerziteta, kao i o tome da razna naučna polja moraju biti ravnomerno zastupljena te da jedan fakultet može imati najviše jednog kandidata za dodelu zvanja profesor emeritus. Stoga se ova titula veoma retko dodeljuje, a ove godine je na celom Univerzitetu, koji broji 31 fakultet, izabran samo jedan emeritus.
Sa Katedre za orijentalistiku, čiji je član i dekanka Marković, predložen je prof. Tanasković, a i ona sama bila je potpisnik tog predloga. Drugi predlog stigao je sa Katedre za slavistiku, za akademika prof. Pipera, međutim zbog nedostatka kvoruma sednica Nastavno-naučnog veća, zakazana za 23. januar, nije održana. Kako je rok za predlaganje kandidata za profesora emeritusa isticao poslednjeg dana januara, Marković kaže da je lično molila rektorku za produženje roka za iznošenje predloga.
- Rektorka me je obavestila da je to produženje moguće samo do 8. februara, što je, imajući u vidu zimski raspust, bio zaista prekratak rok da bi se ponovo sazvala sednica Veća na kojoj bi bilo ikakvih izgleda da se obezbedi kvorum - objasnila je Marković i dodala da oba profesora ponovo mogu biti kandidati za novu akademsku godinu.
Marković se osvrnula i na višedecenijski problem prostora i konstatovala da su blizu rešenja nakon što je pre nekoliko dana Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odobrilo 50 miliona evra za izgradnju nove univerzitetske zgrade na Novom Beogradu, u koju će se preseliti Geografski i Biološki fakultet čime će Filološki dobiti čak dva sprata. To će, naglašava, omogućiti fakultetu poboljšanje kvaliteta rada i uvođenje novih disciplina. Od 1. oktobra počinju studentski programi za hebrejski i azerbejdžanski jezik, kao za bibliotekarstvo i informatiku sa stranim jezicima, a u toku su akreditacije ili su u završnoj fazi pripreme za otpočinjanje te procedure za keltske studije i za indologiju.
NISMO JEDINI: I u OVOJ ZEMLJI su maturski TESTOVI PROCURILI, a rešili su problem JEDNOSTAVNIM TRIKOM
- Najvažnije su nam hindi studije, jer su nam potrebni stručnjaci koji mogu da prate razvoj poslovne saradnje Srbije sa Indijom. To važi i za koreanistiku koju imamo 30 godina, ali moramo da je razvijamo, jer i tu imamo velike ekonomske interese - rekla je Marković i dodala da rade na akreditaciji novog studijskog programa "Kultura na Putu svile", planiraju uvođenje studija azijsko-pacifičkog regiona i nameravaju da osnuju studije afrikanistike. Veliko interesovanje studenata, prema njenim rečima, vlada za sve studijske profile Skandinavistike, kao i za arapski, turski, kineski i japanski jezik i tradicionalno veoma popularnu anglistiku, iberijske studije i italijanistiku.
- Mladi uočavaju nove geopolitičke trendove i idu im u susret. Zbližavanje sa zemljama koje su izuzetno značajne u sadašnjosti, a biće još značajnije u budućnosti, poput Kine, Indije i Japana, predstavlja naš put ka boljitku - zaključila je Marković.
Filološki fakultet ima 37 samostalnih studijskih profila sa oko 2.000 predmeta, a prošle godine je ušao među vodećih 250 univerziteta u svetu u oblasti lingvistike.