Kako su se otrovali đaci po beogradskim školama: Špagete su mogle da budu zaražene samo na OVA DVA NAČINA
Stafilokok koji je uzročnik trovanja najmanje 149 đaka u beogradskim školama, dospeva u hranu samo putem ruku radnika, kontaminiranih ovom bakterijom koja potiče iz nosa ili gnojnih kožnih promena, kao i nedovoljnom higijenom radnih površina u kuhinji u kojoj se hrana priprema, kaže doktorka Ivana Begović Lazarević, epidemiolog u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
Uhapšena osoba zbog TROVANJA dece u beogradskim školama
Epidemiološko ispitivanje potvrdilo je da su mališani otrovani stafilokoknim enterotoksinom u špagetama bolonjeze, koje su se pripremale u kuhinji ketering firme "Ketering end bejk".
Epidemiolog Ivana Begović objašnjava da hrana može biti kontaminirana primarnim i sekundarnim putem, a najčešće zastupljene bakterije, koje izazivaju zarazno trovanje hranom su salmonela i toksin stafilokokus aureus.
- Ukoliko je životinja obolela, to jest ukoliko ima sepsu izazvanu salmonelom, onda je i njeno meso ili mleko zaraženo i to je primarni put kontaminacije. Sekundarna kontaminacija može se desiti prilikom nehigijenskog načina obrade sirovog mesa, nehigijenskih uslova čuvanja u klanicama, neadekvatnih uslova transporta do prodajnih objekata, prilikom obrade i pripremanja u kuhinji, uslova čuvanja pre i nakon distribucije do krajnjih korisnika – kaže dr Begović Lazarević.
Ipak, najčešći razlog kontaminacije su radnici koji ne održavaju higijenu ruku kao i higijenu radnih površina u kuhinji gde se hrana priprema.
- Stafilokok se prenosi preko ruku osoba koje rade sa hranom, ukoliko se ne operu posle brisanja nosa, nakon kašljanja ili kijanja ili ukoliko su na koži prisutne gnojne promene. Preko ruku bakterija dospeva na prste, a nakon toga i na hranu. Salmonela se izlučuje putem stolice, a osoba koja ima kliničku sliku salmonele ili je kliconoša nakon prebolele bolesti, preko neopranih ruku može je preneti u hranu – kaže doktorka.
Kako dodaje, stafilokok je osim na rukama, vrlo često prisutan i u gnojnim promenama na koži, bilo da su to šake ili lice, a zaposleni do izlečenja ne bi trebalo da rade.
Sledeći način kako se hrana može kontaminirati u kuhinji je nedovoljno održavanje higijene radnih površina, kada može doći do ukrštanja puteva "čisto – nečisto".
- Ukoliko se na primer obrađuje sirova piletina ili meso koje može da sadrži salmonelu sav pribor koji koristimo biće kontaminiran i ukoliko se dobro ne opere, a nakon toga se koristi za obradu termički obrađenog mesa doći će do kontaminacije. Isto važi i za radne površine, koje se između obrade sirove i termički obrađene hrane moraju dobro očistiti – kaže dr Begović Lazarević.
Međutim, postoji još jedna stavka o kojoj mora da se vodi računa prilikom čuvanja i transporta hrane. To je temperatura u kojoj se drži.
- Ukoliko se hrana, recimo mleveno meso, drži na sobnoj temperaturi stafilokok će se veoma brzo umnožiti. Zbog toga se hrana najduže može držati u ovim uslovima dva sata. Idealna je temperatura frižidera od dva do osam stepeni, jer ona sprečava razmnožavanje ovih bakterija. Zbog toga se hrana do krajnjih korisnika mora transportovati na temperaturi frižidera – kaže Begović.
Takođe, hrana mora biti zaštićena od pristupa glodara i muva, jer i muve mogu biti prenosilac bakterije koja je uzročnik bacilarne dizanterije. Naposletku, čim hrana stigne do krajnjih korisnika, bilo kuhinje osnovnih škola, staračkih domova ili medicinskih ustanova, ona se mora odmah servirati i konzumirati ili staviti odmah u frižider.